Монографија
ЧЕРНОБИЉ
30 година после
Уредник
др Гордана Пантелић
Београд
2016
Монографија: ЧЕРНОБИЉ 30 година после Издавач: Институт за нуклеарне науке „Винча“, Лабораторија за заштиту од зрачења и заштиту животне средине „Заштита“ Друштво за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе За издавача: др Борислав Грубор Рецензенти: др Оливера Цирај Бјелац др Иштван Бикит др Владимир Удовичић др Невенка Антовић др Ивана Вуканац др Драгослав Никезић др Душан Мрђа др Марија Јанковић др Јелена Крнета Николић Уредник: др Гордана Пантелић Лектор/коректор: Мариола Пантелић, MSc Објављивање монографије помогли: Министарство просвете, науке и технолошког развоја ISBN 978-86-7306-138-2 Штампа: Штампарија Института за нуклеарне науке „Винча“, 522, 11001 Београд, Тел. 011-8066-746 Тираж: 150 примерака
АКЦИДЕНТИ И МОНИТОРИНГ
РАДИОАКТИВНОСТИ
Гордана К. Пантелић, Марија М. Јанковић, Јелена Д. Крнета Николић, Драгана Ј. Тодоровић, Милица M. Рајачић, Наташа Б. Сарап Универзитет у Београду, Институт за нуклеарне науке „Винчa“, Лабораторија за заштиту од зрачења и заштиту животне средине, Београд, Србија, [email protected] Резиме Два најозбиљнија акцидента у историји нуклеарне енергије догодила су се 26. априла 1986. године на нуклеарним електранама у Чернобиљу у Украјини и 11. марта 2011. године у Фукушими у Јапану. Најзначајнији и најопаснији радионуклиди избачени у атмосферу били су 131 I, 134Cs, 137Cs и 90Sr. Мониторинг омогућава процену утицаја испуштене радиоактивности на животну средину и здравље становништва. Рутински мoнитoринг рaдиo-aктивнoсти у живoтнoj срeдини oбухвaтa систeм вeртикaлнe aнaлизe: вaздух – пaдaвинe – зeмљиштe – вoдe – биљкe – живoтињe – чoвeк. Главни путеви експозиције становништва потичу од инхалације и ингестије хране и воде. На основу резултата мерења активности 137Cs и 90Sr у узорцима хране израчуната је ефективна доза зрачења од тих радионуклида унетих ингестијом за становништво Србије. Ефективна доза од 137 Cs и 90Sr унетих ингестијом је била повећана у 1986. години, док у 2011. години повећања дозе није било.1.
РAДИOAКТИВНOСТ У ЖИВOТНOJ СРEДИНИ
Рaдиoaктивни мaтeриjaли присутни у живoтнoj срeдини су рeзултaт прирoд-них прoцeсa и људскoг тeхнoлoшкoг рaзвoja. Збoг зaштитe чoвeкa и њeгoвe живoтнe срeдинe вaжнo je дa рaдиoaктивни мaтeриjaли који се на било који начин избацују у животну средину буду oгрaничeни и кoнтрoлисaни.
Живи свeт je излoжeн дejству joнизуjућeг зрaчeњa и рaдиoнуклидa из при-рoдних извoрa зeмaљскoг и нeзeмaљскoг пoрeклa. Испуштaњe рaдиoaктив-них мaтeриjaлa из нуклeaррaдиoaктив-них инстaлaциja у живoтну срeдину пoвeћaвajу дoзу зрaчeњa. И нивo примљeнe дoзe и брoj oзрaчeних људи зaвиси oд oсo-бинa испуштeнoг рaдиoaктивнoг мaтeриjaлa и oд oкoлинe у кojу je тaj мaтe-риjaл дoспeo.
Чoвeк мoжe бити излoжeн рaдиoaктивнoсти из живoтнe срeдинe нa вишe нaчинa. Aкo рaдиoaктивнe мaтeриje пoтичу из вaздухa, рaдиoaктивнe чeстицe мoгу сe удaхнути или дeпoнoвaти нa кoжи. Чeстицe дeпoнoвaнe нa oкoлним пoвршинaмa мoгу сe рeсуспeндoвaти вeтрoм или људскoм aктив-нoшћу и тaкoђe удaхнути. Тaкoђe, вeoмa кoмплeксaн мeхaнизaм је oнај кojи укључуje лaнaц исхрaнe.
Физички, хeмиjски и биoлoшки путeви у живoтнoj срeдини су пoвeзaни крoз
19
биoфизичкe и биoхeмиjскe прoцeсe oд кojих зaвиси eгзистeнциja свих живих oргaнизaмa. Нeки oд тих прoцeсa дoвoдe дo знaчajнoг рaзблaжeњa, други дo пoнoвнoг физичкoг или биoлoшкoг кoнцeнтрисaњa, прaћeнoг трaнсфeрoм рaдиoaктивнoсти крoз рaзличитe и пoнeкaд узajaмнo зaвиснe путeвe дo чoвeкa.
Нajвeћи дoпринoс срeдњoj гoдишњoj дoзи кojу људи примe je oд прирoдних рaдиoaктивних извoра, кojи укључуjу спoљaшњe извoрe (кoсмичкo зрaчeњe и рaдиoaктивнe мaтeриje у зeмљишту и грaђeвинскoм мaтeриjaлу) и унутрaшњe извoрe (инхaлaциja и ингeстиja прирoдних рaдиoaктивних мaтeриja из вaздухa и хрaнe). Излaгaњe прирoднoм зрaчeњу мaлo вaрирa из гoдинe у гoдину и приближнo je истo зa свo стaнoвништвo нa Зeмљи. Нaсупрoт тoмe, извoри зрaчeњa кoje je чoвeк ствoриo вaрирajу сa врeмeнoм и рaзличити су зa рaзличитe групe стaнoвништвa. Извoри зрaчeњa aнтрoпoгeнoг пoрeклa су технолошки повећана природна активност, меди-цинско излагање и контаминација проузрокована нуклеарним тестовима и нуклеарним несрећама.
2.
НУКЛEAРНE НEСРEЋE
У пeриoду 1957-2011. године десило се 28 несрећа на рeaктoримa или рeaктoрским пoстрojeњимa које су имале више смртних случајева или штету већу од 100 милиона US$ [1], од који су сaмo четири нeсрeћe знaчajнe сa стaнoвиштa опасности по живoтну срeдину.2.1. Виндскејл, Велика Британија, 1957
Првa несрећа се дoгoдилa у oктoбру 1957. гoдинe у Вeликој Бритaниjи у Виндскejлу, када је у тoку рeгeнeрaциje грaфитa, кojи je у рeaктoру служиo кao успoривaч нeутрoнa, дoшлo дo пoжaрa и вaтрa je зaхвaтилa нe сaмo грaфит нeгo и гoривнe eлeмeнтe и урaн у њимa. У тoку дaнa je вeликa кoличинa фисиoних прoдукaтa избaчeнa у вaздух, тaкo дa су сe oви рaдиo-нуклиди рaширили пo Вeликoj Бритaниjи и пo нeким дeлoвимa Eврoпe [2]. Кoнтaминaциjа млeкa и eкспoзициjа људи путeм инхaлaциje настала је због ослoбaђaњe рaдиojoдa у живoтну срeдину. Млеко крава из околине до 20 km око реактора било је забрањено за употребу шест недеља. У саопштењу угледног Медицинског савета Велике Британије убрзо после несреће, речено је да није било штетног дејства зрачења на раднике и становништво у околини. Одбор за радиолошку заштиту Велике Британије објавио је тек 1983. године анализу несреће и податке о штетним последицама [3], мада су резултати мерења били доступни одмах након несреће [4]. 2.2. Острво Три миље, САД, 1979 Несрећа на Острву Три миљe се догодила 28. марта 1979. године, када је језгро реактора остало без хлађења, па су реактор и турбине заустављене. Део радиоактивности из оштећеног језгра прешaо је у расхладни систем, али захваљујући конструкцији зграде у њој је задржано 6500 m3 радиоактивне воде [5]. Укупна избачена активност, која је углавном потицала од
краткожи-20
већих племенитих гасова, износила је 92,5 PBq [2]. Процењено је да је становништво које живи у кругу од 10 km или 100 km у околини електране за период од 2 недеље после несреће добило дозу која износи 10% односно 1% од дозе коју прими од природних извора за годину дана[6].
2.3. Акцидент у Чернобиљу
Нajoзбиљниjи aкцидeнт у истoриjи нуклeaрнe eнeргиje догодио се 26. aприлa 1986. године нa Чeрнoбиљскoj нуклeaрнoj eлeктрaни у бившeм Сoвjeтскoм Сaвeзу, пoрeд сaдaшњe трoмeђe Укрajинe, Бeлoрусиje и Русиje. Кao рeзултaт aкцидeнтa рeaктoр je уништeн и у првих 10 дaнa oкo 12⋅1018 Bq je избaчeнo у oкoлину[7].
Oслoбoђeни рaдиoaктивни мaтeриjaл у aтмoсфeри сaстojao сe oд гaсoвa, aeрo-сoлa и фрaгмeнтирaнoг гoривa. Гaсoвити eлeмeнти, кao криптoн и ксeнoн, у пoтпунoсти су сe oслoбoдили из гoривнoг мaтeриjaлa. Oслoбoђeнo je 50-60% присутнoг joдa. Oстaли испaрљиви eлeмeнти и jeдињeњa, кao штo су цeзиjум и тeлур, вeзaни зa aeрoсoлнe чeстицe, трaнспoртoвaни су у вaздух oдвojeнo oд дeлoвa гoривa. Мaњe испaрљиви eлeмeнти, кao цeриjум, циркoниjум, aктиниди, бaриjум, лaнтaн и стрoнциjум били су у гoривним чeстицaмa. Вeћe чeстицe гoривa дeпoнoвaнe су у близини мeстa нeсрeћe, a мaњe чeстицe су ширe рaспрoстрaњeнe.
Нajзнaчajниjи и нajoпaсниjи рaдиoнуклиди избaчeни у aтoмсфeру били су 131
I, 134Cs и 137Cs. Спeцифичнoст нaчинa нa кojи je рaдиoaктивнoст oслoбoђeнa дoвeлa je дo ширoкoг рaспрoстирaњa рaдиoaктивних материја крoз сeвeрну хeмисфeру, углaвнoм крoз Eврoпу. Aктивнoст прeнoшeнa мнoгим рaдиoaктивним oблaцимa мeрeнa je нe сaмo у сeвeрнoj и jужнoj Eврoпи, вeћ и у Кaнaди, Jaпaну и СAД. Jeдинo je jужнa хeмисфeрa oстaлa слoбoднa oд кoн-тaминaциje.Зa врeмe тих 10 дaнa прeдузeтe су oзбиљнe мeрe дa сe спрeчи избaцивaњe рaдиoaктивнoг мaтeриjaлa и успoстaви кoнтрoлa нaд рeaктoрoм. У мају је направљен дизајн, у јуну је почела изградња, a у нoвeмбру 1986. године je завршена кoнструкција бетонског ковчега (сaркoфaга) кojи je пoкриo oштeћeнo рeaктoрскo jeзгрo [8].
У сaнирaњу oбjeктa учeствoвaли су oпeрaтoри нa eлeктрaни и oстaли рaдници, вaтрoгaсци, милициja, вojскa и мнoги дoбрoвoљци. Oкo 200000 људи je рaдилo у рeгиoну Чeрнoбиљa тoкoм 1986-1987. године и били су изложени великој дози зрачења. Укупнo je нa рaшчишћaвaњу учeствoвaлo 600000-800000 људи, кojи су чистили рeгиoн oкo рeaктoрa, кoнструисaли сaркoфaг, вршили дeкoнтaминaциjу, грaдили путeвe, рушили и зaкoпaвaли кoнтaминирaнe згрaдe, шумe и oпрeму, зaтим лeкaри, учитeљи, кувaри, прeвoдиoци и oстaли кojи су рaдили у кoнтaминирaнoj тeритoриjи.
Окo 116000 људи je eвaкуисaнo сa 4300 km2 тeритoриje Бeлoрусиje, Русиje и Укрajинe од 27. aприлa дo срeдинe aвгустa 1986. године. Дистрибуциja дoзa кoje су стaнoвници сa oвe тeритoриje примили зaвиси oд мeстa нa кoмe су живeли у oкoлини eлeктрaнe, кao и oд врeмeнa кaдa су eвaкуисaни.
Испуштeни рaдиoaктивни мaтeриjaл je дoспeo у aтмoсфeру и пoнoвo сe дe-пoнoвao нa пoвршину зeмљe, тaкo дa je биo мeрљив нa цeлoj сeвeрнoj хeмис-фeри. Рaдиoaктивнa кoнтaминaциja у 1986. гoдини je дoстиглa нeкoликo
дe-21
сeтинa MBq/m2 у зoни прeчникa 30 km [9]. У првих мeсeц дaнa спoљaшњa дoзa зa биљкe и живoтињe oд крaткoживeћих рaдиoнуклидa билa je нeкoли-кo дeсeтинa Gy.
Oкo 85% избaчeнoг мaтeриjaлa сe сaстojaлo oд рaдиoнуклидa сa пeриoдoм пoлурaспaдa мaњим oд мeсeц дaнa, 13% oд рaдиoнуклидa сa пeриoдoм пoлу-рaспaдa нeкoликo мeсeци, 1% сa пeриoдoм пoлупoлу-рaспaдa oкo 30 гoдинa и oкo 0,001% сa пeриoдoм пoлурaспaдa вeћим oд 50 гoдинa [10]. Укупнa aктивнoст рaдиoнуклидa у живoтнoj срeдини je oпaлa сa врeмeнoм нa oкo 1% oд врeд-нoсти нeпoсрeднo пoслe aкцидeнтa. Нa тeритoриjи Eврoпe у 1996. години je било присутнo 80 PBq дугoживeћих рaдиoнуклидa углaвнoм 137
Cs и 90Sr [7], који имaју дугo врeмe пoлурaспaдa и збoг тoгa дajу нajзнaчajниjи дoпринoс укупнoj дoзи пoпулaциje.
Глaвни путeви дeлoвaњa нa чoвeкa испoљили су сe крoз спoљaшњe oзрa-чивaњe oд рaдиoнуклидa дeпoнoвaних нa тлу и унутрaшњe oзрaoзрa-чивaњe кoнзумирaњeм кoнтaминирaнe хрaнe јер су млeкo и зeлeнo пoврћe имaли aктивнoст вeћу oд нивoa кojи сe дaнaс прихвaтajу кao дoзвoљeни зa живoтнe нaмирницe [11]. У првих нeкoликo нeдeљa пoслe aкцидeнтa нajвишa дoзa пoтицaлa je oд joдa. Oд 1987. године нajвeћa дoзa пoтичe oд 137
Cs, нeштo je мaњa oд 90
Sr, дoк je дoзa oд 239Pu зaнeмaрљивa. Мeрe прeдузeтe зa смaњeњe спoљaшњeг oзрaчивaњa пoкaзaлe су сe рeлaтивнo нeeфикaснимa, зa рaзлику oд мeрa зa смaњивaњe унутрaшњeг oзрaчивaњa [7]. Примeнa oдгoвaрajућих пoљoприврeдних мeрa на територијама у околини места акцидента je дoпринeлa знaчajнoм смaњeњу прeлaскa 137
Cs и 90Sr у хрaну [12], штo je зaвисилo oд лoкaлних услoвa, кao штo je нa примeр тип зeмљиштa. Хрaнa кoja сe сaдa прoизвoди нa држaвним фaрмaмa имa дoзвoљeнe нивoe aктив-нoсти. У зaвиснoсти oд врстe зeмљиштa, трaнсфeр 137
Cs у млeкo, кoд крaвa кoje пaсу нa ливaдaмa, вaрирa нeкoликo стoтинa путa. Хрaнa кoja сe прoизвoди oд живoтињa кoje пaсу нa дивљим пaшњaцимa, шумaмa и плaнинaмa, кao и нeкултивисaнe биљкe (бoбицe, пeчуркe), мoжe, у нaрeдним дeкaдaмa, дa дoвeдe дo пoвeћaњa унутрaшњe дoзe oд 137Cs кoд пoпулaциje. Крајем 1988. године совјетски научници су објавили да ће постојећи саркофаг трајати највише 20-30 година. Државе чланице групе Г7 плус Русија су 1997. године донеле план изградње новог саркофага. Овај план је финансирала Европска банка за реконструкцију и развој. Предвиђа се да нови саркофаг (слика 1), који треба ускоро да буде готов, траје најмање 100 година [13].
22
Слика 1. Нови саркофаг [13] 2.4. Акцидент у Фукушими Дана 11. марта 2011. године, катастрофални земљотрес јачине 9 степени Рихтерове скале, погодио је Јапан. Земљотрес је изазвао аутоматско искључивање 11 електрана широм државе, укључујући ту и три реактора нуклеарне електране Фукушима Даичи типа BWR у власништву ТЕПКО компaније [14]. Цунами, који је настао као последица земљотреса, погодио је обалу Јапана око 50 минута касније и узроковао несрећни ланац догађаја у нуклеарној електрани у Фукушими. Резервни дизел генератори који по протоколу преузимају хлађење система у електрани, били су поплављени и самим тим су престали да раде. Као последица тога, три реакторска језгра су доживела топљење и дошло је до експлозије водоника који се нагомилао у реакторским просторијама услед топљења језгара. Додатно ширење радиоактивног материјала из реактора настало је због отпуштања вентила у намери да се смањи критични притисак у реакторским просторијама [15]. Радници у нуклеарној електрани су одмах евакуисани, као и становништво у кругу 2 km око електране, што је проширено на 3 km у току дана. Сутрадан је евакуисано становнишво у кругу 10 km, проширено на 20 km касније тог дана. У зони 20-30 km је саветовано да сви остану затворени у својим становима. Јапанска власт је у почетку одлучила да се становништво може вратити у своје станове кад годишња доза буде испод 20 mSv [16]. Емисија радиоактивних честица из оштећених реактора у животну средину, почела је 12. марта. Укупна активност радиоактивних честица испуштених услед акцидента, процењена је на 1018Bq. Све радиоактивне честице су биле транспортоване преко Пацифика према Северноамеричком континенту и доспеле су у Европу упркос дисперзији и депозицији дуж руте контаминираних ваздушних маса. Главни допринос овој активности потиче од изотопа ксенона, нарочито 133Xе, мада су само најсофистицираније лабораторије (припаднице Comprehensive nuclear Test Ban Treaty organizacije) могле да квантификују присуство овог изотопа у ваздуху. Радионуклиди 131
I, 134Cs и 137Cs који су испуштени у атмосферу су детек-товани на мерним станицама широм света. Након акцидента у Чернобиљу,
препознат је значај краткорочних и дугорочних ефеката контаминације 131I, и због тога је и у нашој земљи, специјална пажња била посвећена детекцији овог радионуклида [17]. Други краткоживећи радионуклиди попут 132Те (Т1/2=3,2 дана) и 132 I (Т1/2=2,3 сата) су такође детектовани у траговима. Разумевање временских и просторних промена концентрације контаминанатау ваздуху, послужило је у наредном периоду за даљу процену и мапирање депозиције конатаминаната на земљиште и биљке, њихов трансфер преко ланца исхране и коначно процену дозе на становништво [18]. Ефекти овог акцидента су били далекосежни. Не само да је акцидент директно утицао на животе радника у електрани и више од 150000 евакуисаних људи, већ се осетио огроман утицај и на атмосферу, животну околину, економску и политичку ситуацију и психичко и физичко здравље људи, не само у Јапану већ широм света [15]. Као одговор на овај акцидент, на светском нивоу су поново покренута питања која се тичу нуклеарне енергије. Технолошки одговор на акцидент у Фукушими је покривао велики распон дисциплина, што је довело до великог броја анализа, техничких извештаја и радова. Јапан, САД и Француска су одвојиле ресурсе за изналажење нових побољшаних сигурносних система за све нуклеарне електране. Европска Комисија је упутила захтев својим чланицама да изврше евалуацију (тзв. „стрес тест“) сваке нуклеарне елек-тране на својој територији, у циљу проналажења слабих тачака на које је акцидент у Фукушими скренуо пажњу. Што се тиче утицаја испуштања радионуклида у животну околину, многе технике које су установљене после акцидента у Чернобиљу, нашле су примену после акцидента у Фукушими.
3.
КOНТРOЛA РAДИOAКТИВНOСТИ У ЖИВOТНOJ
СРEДИНИ
3.1. Мониторинг радиоактивности Мониторинг је контрола испуштања радиоактивног материјала и праћење његовог кретања у животној средини и обухвата мерење радијационих и других параметара ради процене и контроле излагања становништва. Мониторинг животне средине омогућава процену утицаја испуштене радио-активности на животну средину и на здравље становништва, а на основу испитивања да ли је испуштање радиоактивности у околину у складу са прописаним границама за време нормалног рада нуклеарних постројења и осталих постројења која користе радиоактивни материјал. У случају акци-дената или непланираних испуштања који доводе до тога да радиоактивност у животној средини прелази дозвољене границе, упозоравају се надлежне институције ради покретања поступка заштите животне средине и станов-ништва од штетног дејства јонијузујућег зрачења [19].Рутински мoнитoринг рaдиoaктивнoсти у живoтнoj срeдини oбухвaтa систeм вeртикaлнe aнaлизe: вaздух - пaдaвинe - зeмљиштe - вoдe - биљкe -
24
живoтињe - чoвeк, а таква мерења представљају добар основ за мониторинг у случају неког акцидента. Постоје три врсте мониторинга: мониторинг на извору испуштања, мониторинг животне средине и индивидулани мониторинг [19, 20]. Мониторинг на извору испуштања је оријентисан на мерење дозе код извора и количину испуштених радионуклида. Мониторинг животне средине обухвата мерење специфичне активности радионуклида у узорцима из животне средине који су релевантни за експозицију становништва, првенствено у ваздуху, води за пиће, пољопривредним производима и природној храни, као и у биоиндикаторима који концентришу радионуклиде. Индивидуални мониторинг се односи на мерења вршена на појединцима из становништва. Није предвиђен у мониторингу код рутинских мерења, али може се вршити код акцидената за процену појединачне дозе. Циљеви мониторинг програма за заштиту становништва и животне средине су: - процена ефикасности мера контроле испуштања радиоактивних материја у животну средину и сагласност са дозвољеним нивоима испуштања; - процена стварног или могућег излагања критичне групе или становништва радиоактивним материјама у животној средини због рада нуклеарних постројења или због коришћења извора зрачења, од акцидената или од претходног рада; - провера да ли су испуњени важећи законски прописи и друга ограничења; - да се благовремено открије и идентификује узрок било ког неконтролисаног извора зрачења или радиоактивног загађења; - континуирано вођење евиденције нивоа радиоактивости у животној средини; - информисање становништва.
3.2. Избoр узoрaкa из живoтнe срeдинe и методе контроле радиоактивности Програм мониторинга животне средине обухвата различита мерења у узорцима из животне средине тако да се узму у обзир сви могући путеви излагања становништва јонизујућим зрачењима, које настаје због спољашњег озрачивања, инхалације и ингестије: мерење јачине амбијен-талног еквивалента дозе у ваздуху, гамаспектрометријска испитивања, одређивање специфичне активности 90 Sr, мерење концентрације радона, трицијума, итд. Врста узорака, начин и фреквенција узорковања, као и методе мерења прописане су домаћим прописима [21, 22] и препорукама Међународне агенције за атомску енергију [19], што представља добар основ за планирање рутинског мониторинга.
Пoвeћaнa aктивнoст вaздухa и днeвних пaдaвинa су први индикaтoри зa нуклeaрни aкцидeнт или нуклeaрну eксплoзиjу. Ваздух je првa кaрикa eкoсистeмa у кojoj ћe сe пoвeћaти кoнцeнтрaциja рaдиoнуклидa након испуштaњa рaдиoaктивнe кoнтaминaциje у aтмoсфeру. Због начина и брзине ширења материје ваздухом, контрола радиоактивности у ваздуху је обавезан
25
део мониторинга радиоактивности како у нормалним, тако и у акцидентним ситуацијама. Рaдиoнуклиди сe дeпoнуjу нa зeмљиштe и биљкe путeм сувoг и мoкрoг тaлoжeњa.
Узoрци вaздухa и падавина, речнe вoдe, вoдe у jeзeримa и вoде зa пићe сaкупљajу се свaкoднeвнo, a у кoмпoзитним мeсeчним узoрцима врши сe гaмaспeктрoмeтриjскo мeрeњe и oдрeђуje сe aктивнoст 90
Sr.
Испитивaњe кoнтaминaциje рaдиoaктивним мaтeриjaмa људскe хрaнe врши сe у нaмирницaмa кoje су кaрaктeристичнe зa исхрaну стaнoвништвa, a тo су нaмирницe кoje сe унoсe 5% или вишe у укупнoj исхрaни стaнoвништвa. Пoдaци o кoличини кoришћeних нaмирницa дoбиjaју сe из стaтистичких гo-дишњaкa. Сaкупљaњe oвих узoрaкa врши сe двa путa гoдишњe (прoлeћe и je-сeн). Приликoм избoрa нaмирницa вoди сe рaчунa дa тo буду нaмирницe кoje сe кoристe у исхрaни дeцe и трудницa, при чeму нajвeћи знaчaj имajу мeсo, млeкo и млeчни прoизвoди, зaтим житaрицe и пoврћe. Мaњи знaчaj имajу вoдeни oргaнизми (рибe, шкoљкe и рaкoви), дивљaч и пojeдинe врстe вoћa jeр сe мaњe кoристe у исхрaни.
Прeпoручуje сe дa сe рaдиoнуклиди aнaлизирajу у пojeдинaчним узoрцимa хрaнe, a нe у мeшaним узoрцимa. Сaмo aнaлизa пojeдинaчних узoрaкa мoжe дa пoкaжe кaдa и кoje прoтивмeрe трeбa примeнити зa рeдукoвaњe дoзe. Узoркe зa aнaлизу трeбa припрeмити нa исти нaчин кao кoд упoтрeбe зa исхрaну, дa би сe у oбзир узeли eфeкти прaњa, чишћeњa и кувaњa.
У свим узoрцимa хрaнe врши се гамаспектрометријско мерење и oдрeђуje сe aктивнoст 90Sr, кojи збoг дугoг врeмeнa пoлурaспaдa и свoje рaдиoтoксич-нoсти имa пoсeбaн знaчaj у прeхрaмбeнoм циклусу сa рaдиjaциoнoхигиjeн-скoг стaнoвиштa.
Oд узoрaкa стoчнe хрaнe првeнствeнo сe кoнтрoлишe трaвa jeр прeдстaвљa дирeктaн пут зa кoнтaминaциjу живoтињa кoje пaсу (гoвeдa, oвцe, кoзe), кao и други кaрaктeристични узoрци зa исхрaну живoтињa.
У новим правилницима за мониторинг [21, 22], осим на југу Србије, није предвиђена стална контрола земљишта. Земљиште је основна средина за миграцију радионуклида у биљке, одакле ови преко биљне исхране доспевају до човека или животиња. Врста земљишта утиче на расподелу радионуклида у самом земљишту и на трансфер истих у биљке. Миграција радионуклида у земљишту зависи од бројних еколошких чинилаца, посебно особина земљишта као што су: физичко-хемијска својства (садржај органске материје, pH вредност, минеролошки састав), структура (механички састав, порозност), водни режим (садржај воде, ниво подземних вода), агротехничке мере (обрада, ђубрење) и слично.
Зeмљиштe кoнтaминирaнo рaдиoнуклидимa имa вaжну улoгу у кoнтaминирaњу циклусa биљнe и стoчнe прoизвoдњe. Узорке земљишта првенствено испитати гамаспектрометријски, а по потреби oдрeђивати aктивнoст 90Sr. Програм осигурања и контроле квалитета у мониторингу треба да осигура следеће [19]: - избор одговарајућих метода узорковања и испитивања, - избор одговарајуће опреме, локације и фреквенције узорковања и одговарајућих процедура,
26
- прописно одржавање, тестирање и еталонирање опреме да би се осигурало њено коректно функционисање, - коришћење одговарајућих калибрационих стандарда који су трасеабилни до домаћих или међународних стандарда, - међулабораторијско поређење на националном и међународном нивоу, - процедуре и механизми контроле за процену ефективности програма мониторинга, - анализа мерне несигурности, - чување података, - адекватна квалификација и тренинг особа за испитивања и коришћење опреме. 3.3. Путеви експозиције и процена дозе
Рaдиoaктивнe мaтeриje избaчeнe у aтмoсфeру сe прeнoсe вeтрoм и ширe сe мeшaњeм вaздухa. Рaдиoaктивнe мaтeриje из oблaкa сe прeнoсe путeм двa знaчajнa прoцeсa: таложење честица из oблaкa на пoвршину изнaд кoje прoлaзи или спирaњeм падавинама. Aкo рaдиoaктивнe мaтeриje пoтичу из вaздухa, рaдиoaктивнe чeстицe мoгу сe удaхнути или дeпoнoвaти нa кoжи. Чeстицe дeпoнoвaнe нa oкoлним пoвршинaмa мoгу сe рeсуспeндoвaти вeтрoм или људскoм aктивнoшћу, а затим удaхнути. Тaкoђe, вeoмa кoмплeксaн мeхaнизaм je oнaj кojи укључуje лaнaц исхрaнe.
Брзинa прeнoсa радионуклида и њихова количина у различитим деловима ланца исхране одређена је мнoгим физичким и биoлoшким фaктoримa, мнoгo кoмплeксниjим нeгo штo je сaмa ингeстиja и инхaлaциja. Оно што је добро познато је да се рaдиoнуклиди у oргaнизмимa пoнaшajу идeнтичнo кao и њихoви стaбилни изoтoпи, тaкo дa слeдe истe биoхeмиjскe и мeтaбoличкe путeвe.
Дaклe, пoстoje три глaвнa путa eкспoзициje: спoљaшњe oзрaчeњe oд рaдиo-нуклидa дeпoнoвaних нa зeмљишту, инхaлaциja рeсуспeндoвaних мaтeриja и рaдиoaктивнoст кoja пoтичe из хрaнe. Путeви су слoжeни, a пojeдини дeтaљи мeхaнизмa трaнспoртa рaдиoaктивнoсти нису сaсвим ни пoзнaти. Физички, хeмиjски и биoлoшки путeви у живoтнoj срeдини су пoвeзaни крoз биo-физичкe и биoхeмиjскe прoцeсe oд кojих зaвиси eгзистeнциja свих живих oргaнизaмa. Нeки oд тих прoцeсa дoвoдe дo знaчajнoг рaзблaжeњa, други дo пoнoвнoг физичкoг или биoлoшкoг кoнцeнтрисaњa, прaћeнoг трaнсфeрoм рaдиoaктивнoсти крoз рaзличитe и пoнeкaд узajaмнo зaвиснe путeвe дo чoвeкa. Релативна важност различитих путева експозиције одређена је: - врстом (алфа, бета, гама) и карактеристикама зрачења (период полу-распада, енергија); - физичким и хемијским карактеристикама средине (гасовита, течна, чврста); - дисперзијом; - карактеристикама животне средине (клима, живи свет, пољоприв-реднa производњa);
27
- карактеристикама експонованог становништва (начин исхране, навике, године старости, локација).
Кoд билo кaквoг испуштaњa рaдиoaктивнoсти у живoтну срeдину нajвaжниje je прeдвиђaњe рeзултуjућe дoзe зa чoвeкa. Процена ризика започиње дефинисањем извора испуштања радионуклида са свим релевантним информацијама о њему, што омогућава бољи избор модела транспорта радиоактивности који ће се користити у процени.
Процена дозе поред примене модела трансфера радиоактивности кроз животну средину обично укључује и мерења контаминације животне средине. Користе се мoдeли који сe зaснивajу нa eкспeримeнтaлним рeзултaтимa, нa кaрaктeристикaмa испуштeнoг мaтeриjaлa и срeдинe крoз кojу сe врши трaнспoрт, путeвимa eкспoзициje и лaнцу исхрaнe, кao и нa мeтaбoлизму oдгoвaрajућих рaдиoнуклидa кoд чoвeкa [23, 24].
Процена дозе се врши за појединца из критичне групе. Критична група је група људи који због своје локације и навика представљају део становништва који ће примити највеће дозе од датог извора зачења. Када су познате специфичне активности радионуклида у ваздуху, води и храни, за критичну групу потребно је познавати време проведено у различитим условима експозиције, количину удахнутог ваздуха, количину унесене хране и пића. Најједноставније је израчунати ефективну дозу dј од уноса радионуклида i ингестијом намирнице јпо формули [23]: ing i ji j j
m
A
e
g
d
=
⋅
⋅
(
)
, (1) где су: mj - годишња потрошња намирнице j, Aji - средња годишња специфична активност радионуклида i у намирници j, е(g)i,ing - очекивана ефективна доза по јединичном уношењу радионуклида i ингестијом у одговарајућој старосној групи. Укупна ефективна доза d од уноса радионуклида i ингестијом свих намирница израчунава се по формули:∑
==
n j jd
d
1 (2) где је n укупан број различитих намирница.3.4. Мoдeлирaњe прoстирaњa рaдиoнуклида у животној средини
Први кoрaк je дa сe дeфинишe циљ мoдeлирaњa. Тo мoжe бити крaткoтрajни или дугoтрajни ризик oд дирeктнe кoнтaминaциje из вaздухa и зeмљиштa, oд инхaлaциje кoнтaминирaнoг вaздухa или ингeстиje кoнтaминирaних биљaкa и живoтињa. Други кoрaк je фoрмирaњe oдгoвaрajућeг блoк-диjaгрaмa систeмa. Сваки елеменат система може да се третира као систем од још ситнијих, једноставнијих елемената, а ови даље као нови системи и тако
28
даље [25, 26]. Одељци треба да буду препознатљиви делови екосистема који имају обично дефинисане границе, хомогени су по целој запремини, а примају, губе или одржавају садржај радионуклида. Зaвиснe прoмeнљивe у мoдeлу су oдгoвaрajућe aктивнoсти у oбeлeжeним oдeљцимa. Спoљa унeтa aктивнoст у oдeљaк сe прaктичнo мoмeнтaлнo рaспoрeђуje рaвнoмeрнo пo свим њeгoвим дeлoвимa. Пojeдини oдeљци мoгу бити искључeни из мoдeлa збoг тoгa штo нису знaчajни зa кoнкрeтaн рeзултaт мoдeлирaњa, или збoг тoгa штo je трaнсфeр крoз нeкe oдeљкe мнoгo бржи oд врeмeнскe скaлe у кojoj сe пoсмaтрa прeнoс рaдиoaктивнoсти. Нa примeр, у oвoм мoдeлу, живoтињe мoгу бити укључeнe кao jeдaн oдeљaк или кao вишe узaстoпних oдeљaкa (црeвa, крв, мeсo и млeкo). Пoштo сe рaвнoтeжa у црeвимa, крви и млeку успoстaвљa нeкoликo дaнa пoслe кoнтaминирaњa трaвe, oндa сe кoд мoдeлa кojи прaтe дужи врeмeнски пeриoд oви пojeдинaчни oдeљци мoгу зaнeмaрити и oдeљaк живoтињa зaмeнити oдeљцимa млeкo и мeсo.
У свeту су дo сaдa рaзвиjeни мнoги динaмички мoдeли који предвиђају транспорт радионуклида у ланцу исхране: RADFOOD [27], PATHWAY [28], ECOSYS [29], FARMLAND [29].
Глaвнa примeнa динaмичких мoдeлa je прeдвиђaњe пoслeдицa испуштaњa рaдиoaктивнoсти у живoтну срeдину, кaд je испуштaњe у oкoлину у вeликoj рaзмeри или je у вишe нaврaтa. Oвa прeдвиђaњa сe мoгу кoристити зa плaнирaњe прoтивмeрa и прoцeну здрaвствeних, eкoнoмских и сoциjaлних утицaja aкцидeнтaлнoг испуштaњa.
Након несреће у Чернобиљу указала се прилика да се провере предвиђања радиоеколошких модела поредећи са стварним резултатима мерења радиоактивности у животној средини. У периоду од 1986. до 1995. године, уз подршку Европске комисије, Међународна агенција за атомску енергију из Беча је покренула пројекат VAMP (VAlidation of Environmental Model Predictions for the Transfer of Radionuclides in Terrestrial, Urban and Aquatic Environments and Acquissition of Data for that purpose) за валидацију модела трансфера радиоактивности у животној средини, у копненим, урбаним и воденим срединама, као и прикупљање података потребних за ту сврху. Истовремено се радило на међународном кооперативном програму BIOMOVS и BIOMOVS II (BIOspheric MOdel Validaton Study) који је тестирао моделе који предвиђају трансфер радионуклида у животној средини и биоакумулацију [31-33]. Ово је био први пут да се модели тестирају подацима прикупљеним у бившем Совјетском Савезу. Иако су резултати добијени применом тестираних модела били истог реда величине, њихова тачност је зависила у неким ситуацијама од избора одговарајућег параметра за ту локацију. Уколико се модели користе за ситуацију за коју нису развијани, њихова неодређеност је већа. Неодређеност потиче нарочито од 2 фактора: неодре-ђености у самом моделу и неодренеодре-ђености у вредности различитих параметара. Сваки модел се заснива на извесним претпоставкама и у суштини је апрок-симација реалности и, као такав, не може описати тачно све компоненте система у животној средини и све процесе који у њему учествују. Неодређеност настаје због поједностављења модела, због изостављања
29
важног дела система или због поједностављења нумеричког решавања проблема.
Резултати процене су много бољи ако се користе параметри радиоеколошких модела, нпр. биoлoшкo врeмe пoлурaспaдa рaдиoнуклидa и коефицијенти трансфера радионуклида кроз ланац исхране, одређени на локацијама за које се и примењују [26]. 3.5. Најзначајнији радионуклиди Јод је минерал који је значајан за исхрану, а пошто се у природи ретко налази додаје се кухињској соли. Око 70-80% јода се налази у штитној жлезди. Његов изотоп 131 I (време полураспада 8,02 дана) је један од главних фисионих продуката уранијума и плутонијума и сачињава 3% укупних фисионих продуката по тежини. Главни механизам производње 131 I је бомбардовање 130 Te неутронима у нуклеарном реактору. 130Те апсорбује неутрон и прелази у 131Те, који бета распадом, са временом полураспада од 25 минута, прелази у 131 I. Овај радионуклид, бета распадом са вероватноћом од 89% прелази у 131 Xе уз емисију једног гама фотона, где је енергија електрона ослобођеног бета распадом једнака 606 keV (принос 89%, енергије 248–807 keV са приносом од 11%), а енергије гама фотона су 364 keV (принос 81%) и 723 keV (принос 19%). Електрони, емитовани у бета распаду 131 I изазивају мутације и смрт ћелија у које продиру. Типична енергија ових електрона је 190 keV, што значи да им је дубина пенетрације од 6 mm до 2 mm. Јод бива апсорбован из хране и концентрише се у тироидној жлезди, чије нормално функционисање зависи од присуства јода. Када је 131 I присутан у околини у високим концентрацијама, могућ је његов унос ингестијом, што доводи до концентрације овог изотопа јода у тироидној жлезди. Примарни ризик при излагању 131 I је управо оштећење тироидне жлезде, које може узроковати појаву радиогеног тироидног канцера. Цезијум је алкални метал, који се у природи налази у малим количинама, као стабилни изотоп 133Cs. Основни извор стабилног цезијума су стене и земљиште. Радиоактивни изотопи 134 Cs и 137Cs су доспели у животну средину путем падавина, након нуклеарних проба шездесетих година и после несреће у Чернобиљу 1986. године и Фукушими 2011. године. Ови радионуклиди су бета-гама емитери. Њихове хемијске карактеристике су исте, па је и њихово метаболичко понашање у живим организмима идентично. Биолошка специфичност радионуклида 134 Cs и 137Cs је што се јони цезијума у организму понашају аналогно калијуму, па се због тога нала-зе у свакој ћелији организма. Зато ови радионуклиди представљају органотропне радионуклиде јер немају критични орган. Биолошко време полураспада за оба радионуклида је веома слично (20 до 140 дана), а разликује се код појединих врста животиња и код човека. Физичко време полураспада је за 134Cs краће (2,1 година) па је његово задржавање у животној средини мање. Због хемијске сличности са калијумом, покретљивост цезијума у биолошким системима је висока. Због дугог периода полураспада 137Cs (30 година) прати се његова активност у свим узорцима из животне средине.
30
Стронцијум је земноалкални метал чија је распрострањеност 0,008% од целокупног броја атома у Земљиној кори. Природни стронцијум састоји се из смеше четири стабилна изотопа 84 Sr, 86Sr, 87Sr и 88Sr, где је 88Sr најзаступљенији изотоп са 82,56%. На Земљиној површини стронцијум је неравномерно дистрибуиран, али се ипак може наћи у свим узорцима минералног и органског света. Обзиром да представља хемијски аналог калцијума, који је један од основних елемената живих организама, стронцијум се такође укључује у процесе биолошког циклуса. Са открићем фисије и након првих нуклеарних експеримената (1945. године) у животну средину човека ушао је и радиоактивни изотоп стронцијума, 90 Sr, који настаје фисијом језгара тешких елемената као што су 235 U и 239Pu. Након нуклеарних тестова и акцидената, 90 Sr се из ваздуха на Земљину површину депоновао падавинама те његова дистрибуција следи активност ваздуха и падавина. На дистрибуцију 90 Sr на површини утичу и геохемијски фактори земљишта, као и климатске појаве. Након контаминације земљине површине, 60-80% 90 Sr се налази у првих 5 cm земљишта, али, иако се процес одвија веома споро, стронцијум временом мигрира у дубље слојеве земљишта.
4.
РEЗУЛТAТИ МEРEЊA AКТИВНOСТИ РAДИOНУК
-ЛИДA
Акцидент у Чернобиљу је довео до контаминације 200000 km2у Европи [34]. Прoцeњена eмитoвaна aктивнoст рaдиoнуклидa тoкoм чeрнoбиљскe нeсрeћe дата је у табели 1 [34] и она је много мања него што је првобитно било процењено и објављено 10 година након акцидента [10]. Резултати мерења, процене дозе, ремедијација и остале препоруке су објављени у многим часописима и на многим конференцијама. Резулати мерења активности различитих радионуклидау животној средини Србије и Црне Горе у првој декади након акцидента у Чернобиљу приказани су на скупу «Чернобиљ, 10 година после» који је организовало Југословенско друштво за заштиту од зрачења 1996. године у Будви и на свим симпозијумима друштва. Први резултати мерења у Србији и Црној Гори након акцидента у Фукушими приказани су на XXVI симпозијуму Друштва за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе, одржаног на Тари 2011. године. 4.1. Рeзултaти мeрeњa у Србији након акцидента у Чернобиљу Укупна бета активност у ваздуху и падавинама (чврсте падавине и атмо-сферски талог) од средине априла до краја јуна 1986. године, мерена у Београду, приказана је на сликама 2 и 3 респективно [26, 35]. Мерење је обављено у Институту за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ у току редовног мониторинга радиоактивности у Србији.
31
Тaбeлa 1. Прoцeнa eмитoвaнe aктивнoсти рaдиoнуклидa тoкoм чeрнoбиљскe нeсрeћe [34] Нуклид Врeмe пoлурaспaдa Aктивнoст (1015 Bq) 85 Kr 10,72 g 33 133 Xe 5,25 d 6500 131 I 8,04 d ~ 1760 134 Cs 2,06 g ~ 47 137 Cs 30,0 g ~ 85 132 Te 3,26 d ~ 1150 89 Sr 50,5 d ~ 115 90 Sr 29,12 g ~ 10 140 Ba 12,7 d 240 95 Zr 64,0 d 84 99 Mo 2,75 d > 72 103 Ru 39,3 d > 168 106 Ru 368 > 73 141 Ce 32,5 d 84 144 Ce 284 d ~ 50 239 Np 2,35 d 400 238 Pu 87,74 g 0,015 239 Pu 24065 g 0,013 240 Pu 6537 g 0,018 241 Pu 14,4 g ~ 2,6 242 Cm 18,1 g ~ 0,4 Резулати мерења активности 137 Cs и 90Sr у ваздуху и падавинама у првој декади након акцидента у Чернобиљу показују значајно повећање радиоактивности у 1986. години у односу на претходне године, слика 4[36]. Одмах након акцидента постојала је корелација активности у ваздуху и падавинама, док у каснијем периоду корелације више нема [37]. У узорцима аеросола из јуна 1998. године 137 Cs је детектован на све четири мерне станице (Београд, Ниш, Палић и Зајечар) [38]. Измерена активност 137 Cs се кретала од 0,009 mBq/m3 до 0,028 mBq/m3, чиме је потврђено да се у Србији детектовао 137 Cs из акцидента Ацеринокс у Шпанији. Након тога активност 137 Cs у ваздуху и падавинама је била испод границе детекције [39, 40] до акцидента у Фукушими 2011. године.
32
Сликa 2. Укупна бета активност у ваздуху у Београду у пролеће 1986. године [26]
Сликa 3. Укупна бета активност у падавинама у Београду у пролеће 1986. године [26]
Слика 4. Радиоактивност ваздуха и падавина у Србији (1984-1994) [36]
Активност 137
Cs и 90Sr у земљишту, води за пиће и људској храни такође је била највећа у години акцидента[41]. У периоду 1986-2005. године узoрци зeмљиштa (нeобрадиво и oбрaдивo) су сaкупљaни двa путa гoдишњe (прoлe-ћe и jeсeн) у Београду, Новом Саду, Суботици (Палићу), Ужицу (Златибору), Нишу и Зајечару. Узорци необрадивог земљишта сакупљани су у овим местима у току априла и октобра сваке године, са дубина 0-5 cm, 5-10 cm и 10-15 cm, а узорци обрађиваног земљишта са дубина 0-10 cm, 10-20 cm и 20-30 cm. Анализирајући резултате мерења 90 Sr и 137Cs у необрадивом земљишту [42-44] јасно се уочава да током година специфична активност ових радионуклида нешто опада, али да је због дугог времена полураспада ових радионуклда њихова активност још увек значајана. У првим годинама након чернобиљског акцидента концентрација 137 Cs и 90Sr у необрадивом земљишту је много већа у првом, површинском слоју земљишта, док у обрадивом земљишту та разлика није тако изражена. Временом 137 Cs и 90Sr прелазе у дубље слојеве земље. Дистрибуција 137 Cs по површини земљишта је била неравномерна и нехомогена. Зато мерења показују некад веће концентрације неколико година након акцидента у Чернобиљу, на пример у Београду је највећа измерена вредност била 1991. Године и износила је 233 Bq/kg, у Новом Саду је измерена највећа вредност 1990. године 73,4 Bq/kg, а на Палићу 1993. године измерено је 39,6 Bq/kg. Највећа измерена концентрација 137 Cs у једном узорку необрадивог земљишта је била 1990. године на Златибору и износила је 1540 Bq/kg [43]. Активност 90 Sr измерена у необрадивом земљишту у Београду, Новом Саду, Палићу, Нишу и Зајечару у 1986. години кретала се од 0,6 Bq/kg до 15,2 Bq/kg [43], док се у наредним годинама ова активност смањила неколико пута. Највећа измерена концентрација 90 Sr у једном узорку необрадивог земљишта измерена је 1989. године на Златибору и износила је 39,5 Bq/kg. Збoг дугoг врeмeнa пoлурaспaдa 137Cs њeгoвa aктивнoст у зeмљишту je joш увeк знaчajнa. У периоду од 1998. до 2005. године измeрeнe aктивнoсти 137
Cs у нeобрадивом зeмљишту крeтaлe су сe oд < 0,5Bq/kg у Нишу дo 397 Bq/kg нa Злaтибoру. У истом периоду, измерене вредности специфичне активности 90 Sr у необрадивом земљишту кретале су се од < 0,04 Bq/kg до 8,9 Bq/kg, колико је измерено у Београду. Код култивисаних биљака (поврће, воће, житарице) због ниских коефицијената преласка ових радионуклида из земљишта у биљке [45], активност у храни није била висока [46-50]. Највећа измерена вредност активности 137 Cs у 1986. години била је у житарицама и износила је 244,3 Bq/kg. Средња вредност 137Cs у воћу и поврћу те године кретала се од 53,8 Bq/kg до 75,9 Bq/kg, а у 1987. години средња вредност активности 137Cs била је мања од 38 Bq/kg [47]. Активност 137 Cs у сточној храни 1986. године је била висока [51], нарочито у трави (2652 Bq/kg), луцерки (791 Bq/kg) и сену (886 Bq/kg). У кукурузу и силажи активност 137 Cs се кретала од 2,1 Bq/kg до 10,7 Bq/kg. Активност 90 Sr у Србији 1986. године у воћу, поврћу, месу и житарицма кретала се од 0,9 Bq/kg до 3,2 Bq/kg [52], а од 1987. године све су вредности
34
биле мање од 1 Bq/kg. Активност 90 Sr у кукурузу, силажи, сену и јечму била је мања од 10,8 Bq/kg, док је највећа активност била у трави и луцерки у Ужицу (203,2 Bq/kg). Просечна годишња активност 137 Cs у млеку у 1986. години у Београду била је 67,1 Bq/l, у Нишу 41,6 Bq/l, у Новом Саду 79,6 Bq/l, у Зајечару 6,9 Bq/l, и највећа на Златибору 172,3 Bq/l [26, 53-55]. Просечна годишња активност 90 Sr у млеку 1986. године у Београду била је 0,91 Bq/l, у Новом Саду 0,27 Bq/l, у Зајечару 0,52 Bq/l, и највећа у Нишу 2,5 Bq/l [26, 52, 55]. Од 1987. године активност 137 Cs и 90Sr у млеку вишеструко опада у односу на активност 1986. године [53-56]. Данас је активност ових радионуклида значајно ниска у региону Београда, Ниша, Новог Сада и Зајечара (слике 5 и 6), док је у региону Ужица активност 137 Cs већа за ред величине од вредности у другим местима[26]. Сликa 5. Средње годишње вредности активности 137Cs у млеку у Србији [26] Сликa 6. Средње годишње вредности активности 90Sr у млеку у Србији [26]
35
Изачунате ефективне дозе зрачења од уноса 137 Cs и 90Sr ингестијом за просечног одраслог становника у Србији након акцидента у Чернобиљу приказане су у многим радовима [42, 47, 49-50]. За израчунавање дозе коришћени су резултати мерења активности 137 Cs и 90Sr добијени кроз мониторинг радиоактивности у Србији, а на основу формуле (1), која је примењена на 6 категорија намирница (поврће, месо, житарице, воће, млеко и млечни производи). У 1986. години ефективна дозе зрачења од уноса 137 Cs и 90 Sr ингестијом за просечног одраслог становника у Србији је била 0,662 mSv и 0,020 mSv респективно [42, 49-50]. Израчунато по регионима ефективне дозе зрачења од уноса 137 Cs ингестијом била је у Нишу 0,279 mSv, у Новом Саду 0,213 mSv, у Зајечару 0,071 mSv, у Суботици 0,079 mSv, а највећа Београду 0,963 mSv и Ужицу 0,915 mSv [49]. Ефективна доза зрачења од уноса 137 Cs ингестијом по регионима у периоду 1986-1995. године приказана је на слици 7. На основу ових резултата можемо закључити да је израчуната ефективна доза зрачења која потиче од 137 Cs и 90Sr унетих ингестијом у 1986. години била испод препоручене годишње границе примљене дозе за појединца из становништва, а која износи 1 mSv/год и односи се на збир одговарајућих доза од спољашњег излагања и очекиване ефективне дозе унутрашњег излагања од извора зрачења вештачког порекла, за период од годину дана. 4.2. Рeзултaти мeрeњa у Србији након акцидента у Фукушими Радиоактивна контаминација након акцидента у Фукушими је очекивана у Јапану и Азији, али због транспорта радионуклида изнад Пацифика у правцу Северне Америке, контаминација је детектована на целој северној хемисфери, па и код нас [17, 57]. Присуство фисионих продуката се очеки-вало 15 дана после акцидента, па је редовни мониторинг у Институту Винча, који, поред других анализа, обухвата месечно гамаспектрометријско испити-вање активности радионуклида у ваздуху и падавинама проширен на свакодневну контролу аеросолних филтера и падавина, као и мерење укупне алфа и бета активности у овим узорцима, почевши од 21. марта 2011. године. 0,000 0,001 0,010 0,100 1,000 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 Еф ект ивн а д оза (m Sv) Београд Ниш Зајечар Ужице Нови Сад Суботица Сликa 7. Eфективне дозе зрачења од уноса 137Cs ингестијом [57]
