Energetska sertifikacija objekata

ENERGETSKA 

ENERGETSKA 

SERTIFIKACIJA 

SERTIFIKACIJA 

, , .. .. .. D I R E K T O R R A Z V O J A P R E D U Z E D I R E K T O R R A Z V O J A P R E D U Z EĆĆ _A  A  “ “MM U L T I CU L T I CO N I NO N I N Ž E NŽ E N J E RJ E R I N G ” I N G ” B E O G R AB E O G R A DD

En

En

er

er

get

get

sk

sk

a

a

ef

ef

ik

ik

as

as

no

no

st

st

zg

zg

ra

ra

da

da

-c

-c

il

il

je

je

vi

vi

:

:

y

y

Energetski

Energetski

(m

(man

anja

ja po

potr

tros

osnj

njaa en

ener

ergi

gije

je))

y

y

Ekonomski

Ekonomski

((uušštteeddaa ffiin

naan

nssii aa))

y

En

En

er

er

get

get

sk

sk

a

a

ef

ef

ik

ik

as

as

no

no

st

st

zg

zg

ra

ra

da

da

-c

-c

il

il

je

je

vi

vi

:

:

y

y

Energetski

Energetski

(m

(man

anja

ja po

potr

tros

osnj

njaa en

ener

ergi

gije

je))

y

y

Ekonomski

Ekonomski

((uušštteeddaa ffiin

naan

nssii aa))

y

En

En

erg

erg

et

et

sk

sk

a

a

ef

ef

ik

ik

as

as

no

no

st

st

ob

ob

je

je

kt

kt

a-

a-

de

de

fi

fi

ni

ni

ci

ci

ja

ja

y

y  Ako Ako je energijaje energija potrebnapotrebna zaza g r eg r e jja na n jjee , , p r ip r ip r e mp r e m uu t o p lt o p lee  p

 p oo tt rr oo šš nn ee vv oo dd ee,,vv eenn tt iillaa cciijjuu ii kk lliimm aa tt iizz aa cciijjuu

oo bb ee kk tt a a kk aa oo ii uu nn uu tt rr aa šš nn uu rr aa ss vv ee tt uu u u dodozzvovoll eeninimm gra

graninicamcama, oa, objbjekekatat se ose ocecenjnjujujee kakaoo e n e r g e t s k ie n e r g e t s k i e f i k a s a n .

Pravni osnov (evropski okvir)

y

Evro ska uni a e donela niz

direktiva

namen enih

standardizaciji gra

đ 

evinskih propisa sa ciljem

pove

ć

anja

energetske

efikasnosti

gra

đ 

evinskih

o e a a.

y

Zemlje

č

lanice donose

nacionalne propise

na bazi

specifi

č

nosti svog podneblja.

y

Evropske direktive

y

Direktiva o energetskim karakteristikama zgrada

2002 91 EC

y

Direktiva o energetskoj efikasnosti i energetskim

y

Direktiva

89/106/EEC

o uskla

đ 

ivanju zakonskih i

upravnih propisa država

č

lanica o gra

đ 

evinskim

y

Direktiva o koriš

ć

enju obnovljivih izvora energije

(

2009/28/EC

)

y

Direktiva

93/76/EEC

o ograni

č

avanju emisija ugljen

Ciljevi i zahtevi Direktive 2002/91/EC

Direktiva propisuje zahteve koji se odnose na:

y (a) generalni okvir za metodologiju integrisanog proračuna

energetske efikasnosti zgrada;

y  b rimenu minimalnih zahteva u o ledu ener etske

efikasnosti novih zgrada;

y (c) primenu minimalnih zahteva u pogledu energetske

značajnom renoviranju;

y (d) en er g et s k u s er t ifik a ciju z g r a d a , i

y (e) redovnu inspekciju kotlova i sistema za klimatizaciju u

zgradama i dodatnu ocenu instalacija grejanja u kojima su kotlovi stariji od 15 godina.

Direktive o primeni oznaka energetske

e

asnos za g avne u ne apara e

y

94/2/EC za električne

hladnjake, zamrzivače I

posuđ a;

y Direktiva Evropske komisije

98/11/EC za rasvetna tela;

y Direktiva Evropske komisije

95/12/EC za mašine za pranje rublja;

y Direktiva Evropske komisije

2002/31/EC za uređ_{aje za}

hlađ_{enje i klimatizaciju;}

y Direktiva Evropske komisije

95/13/EC za mašine za sušenje rublja; y D re t va Evrops e om s e 2002/40/EC za električne peći. y re va vrops e om s e 96/60/EC za mašine i pranje i sušenje rublja

Pravni i institucionalni okvir u Srbiji

y

Zakon o energetici

y

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do

2015.godine

2007-2012. godine

y

Zakon o ure

đ 

enju prostora, gra

đ 

evinskom zemljištu i

zgra n

nacrt

Č_{lan 155.}

Svaki objekat visokogradnje, u zavisnosti od vrste i namene, mora biti projektovan,

svojstva.

Pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se sertifikat o energetskim svojstvima objekta, koji čini sastavni deo tehničke dokumentacije.

Program ostvarivanja stategije razvoja

-Ener etska efikasnost-Z radarstvo

y

u ovom sektoru e otrošn a finalne ener i e u 200 .

godini skoro dostigla nivo iz 1990. godine kada je

iznosila 3,29 M toe.

y

Zaostajanje u energetskoj efikasnosti u zgradarstvu u

odnosu na evropske zemlje je evidentno još iz

-svrhe iznosi 138 kWh/m2,

y u Danskoj u zgradama priključenim na daljinske sisteme grejanja

spec na po ro n a op o e za gre an e znos 9 m2, a u o e ma koji koriste lož-ulje ili gas 131 kWh/m2, odnosno 106 kWh/m2.

y U z radama rađ enim o novim ro isima u Pol sko zeml i sa oštri om klimom nego što je naša, specifična potrošnja energije iznosi (90–120) kWh/m2.

y

120 kWh/m2, a u najnovijim zgradama sa najnižim zahtevima za eneregijom ne prelazi (60−80) kWh/m2.

y

Na

č

ini zagrevanja zgrada u Republici Srbiji su

slede

ć

i:

y

26% ukupne površine se zagreva iz sistema

centralnim grejanjem (14% iz daljinskih sistema i

12% iz lokalnih kotlarnica),

y

14% iz elektroenergetskog sistema,

y

10% iz sistema prirodnog gasa i

y

50% ukupnih površina koristi

č

 vrsta goriva u

y

Srednje godišnje specifi

č

ne potrošnje energije za objekte

kotlarnica iznose:

y

za stambene zgrade 171 kWh/m2,

y

za nestambene zgrade 194 kWh/m2,

y

za pripremu tople vode u stambenim zgradama 55

kWh m2

y

u nestambenim zgradama 12 kWh/m2.

y

To daje srednju specifi

č

nu potrošnju toplote za grejanje i

zgradma svedenu na 1 m2 neto stambene površine od

228 kWh/m2.

y

Sredn e odišn e s ecifi

č

ne otrošn e ener i e za

grejanje objekata koji koriste ostale na

č

ine

zagrevanja iznose:

y

za objekte grejane elektri

č

nom energijom 130

kWh/m2,

y

pr ro n m gasom 230

m2

y

Utvr

đ 

eno e da bi rose

č

na instalisana sna a za

stambene zgrade projektovane i gra

đ 

ene nakon

1988. godine, od kada je obavezna primena

s an ar a

.15. 00 z 19 7. go ne, uz s r

nu

primenu standarda, bila 95 W/m2.

proseka od 160 W/m2 koji važi za toplifikacione

sisteme i sisteme centralizovano

re an a iz lokalne

kotlarnice.)

y

Doslednom primenom standarda za projektovanje i

za slede

ć

e tipove zgrada:

y

- za višeporodi

č

ne stambene zgrade, zavisno od tipa i

spra nos , ma s ma na spec

na ns a sana op o na

snaga za grejanje

−

95 W/m2 i maksimalna srednja

godišnja specifi

č

na potrošnja finalne energije za grejanje

−

,

y

- za jednoporodi

č

ne stambene zgrade maksimalna

specifi

č

na instalisana toplotna snaga za grejanje

−

140

potrošnja finalne energije za grejanje

−

150 kWh/m2 i

y

za nestambene z rade, zavisno od vrste i o reme za

grejanje ovih zgrada, maksimalna specifi

č

na

instalisana toplotna snaga za grejanje

−

115 W/m2 i

ma s ma na sre n a go

n a spec

na po ro n a

finalne energije za grejanje

−

120 kWh/m2.

y

Broj doma

ć

instava koja se greju na elektri

č

nu energiju

24% od ukupne potrošnje elektri

č

ne energije u svim

doma

ć

instvima.)

y

reos a a e e r na energ a u oma ns v ma

y

10 500 GWh koristi se za:

y

osvetl en e 735 GWh (7%),

y

akumulacione bojlere 2 145 GWh (23%),

y

šporete 3 150 GWh (30%),

,

y

frižidere i zamrziva

č

e 2 625 GWh (25%)

y

i 952 GWh ili (6,5%) za ostale potrebe.

y

Donošen em Zakona o ener etici iz 2004. odine

 Agencija je reosnovana sa pravnim statusom

specijalne organizacije.

y

Zadatak Agencije je da sprovodi i predlaže aktivnosti

u cilju

pove

ć

_{anja energetske efikasnosti}

_i

,

uklju

č

uju

ć

i i

pripremu tehni

č

kih

i drugih

ro isa

ko i se odnose na ove

ć

an e ener etske

efikasnosti

y

2001.godine Vlada Republike Srbije osnovala je i

„Nacionalni program energetske efikasnosti”

u

okviru Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.

centara za energetsku efikasnost, lociranih u 5

univerzitetskih centara (Beogradu, Novom Sadu,

Ni u, Kragujevcu i Kra jevu .

y

Regionalni centri treba da obezbe

đ 

uju sprovo

đ 

enje

primene obnovljivih izvora energije samostalno ili u

saradnji sa drugim regionalnim institucijama

y

EU

sistemskim merama upu

ć

uje

č

lanice na

stalno

pove

ć

_{anje energetske efikasnosti}

_{. U tom smislu}

donesene su brojne direktive i postavljeni konkretni

smanjenja narušavanja postoje

ć

e ekološke ravnoteže

na Zemlji.

y

EU us ov java

nivo energets e e i asnosti

za sve

novoizgra

đ 

ene zgrade (po

č

ev od 01.01.2006. godine)

i obavezu e vlasnike osto e

ć

ih z rada da u

odre

đ 

enom vremenu pove

ć

aju energetsku efikasnost

starih objekta

y

EU i n ene

č

lanice dodatno romovišu nužnost i

donose konkretne planove za pove

ć

anje energetske

efikasnosti u svim sektorima koriš

ć

enja energije [16],

1 , 19 , 21 , 23 , 24 , 27 , 2 , 44 , 45 , 4 ,

[52].3

y

[33] Directiv e 20 0 2/ 91/ EC of the Europea n Parlam en t 

an d of the Coun cil of 16 Decem ber 20 0 2 on the energy  per form an ce

y uropean ra egy or us a n a e, om pe e v e

an d Secure Energy

, Green Paper, Brussels, EU, 2006

y

- Ener gy

, White Paper for a Community Strategy and

 Action Plan, Brussels, EU, 1997

y

[19] En v iron m en tal Resea rch N eeds in Tran sportation

2 0 0 2, Transportation Research Board, Washington D.C.,

,

y [19] Envir onm en tal R esea rch N eeds in Transportation 20 0 2,

ranspor a on esearc oar , as ng on . ., , 2003

y een Paper on energy efficiency or d oing m ore w ith less,

European Commission, Office for Official Publications of the European Communities Luxem ourg, 2005, pp. 44

y

y 28 Action Plan or Ener E icienc : Realisin the

Potential, Com m ission of the European Com m un ities,  Brussels, 20 0 6, p p. 25

y

- Efficien cy , Europea n Com ission Direct ore Gen er ale for   Energy and Transport, Brussel, June 20 0 5, pp. 7 

y [45] Directive 20 0 6/ 32/ EC of the European Parlam ent 

an d of the Council of 5 April 20 0 6 on energy end – use efficiency an d energy serv ices and repealin g Coun cil

 , , ,

P.0064-0085

y [48 ] Energy Balan ce of Electricity an d H eat – W orking

 Docum en t, R ep ublic of Ser bia , R ep ublic Statistica l Office, N o 51, Belgra de, Decem ber 20 0 5, pp 15

y 52 n ergy te aper ur n ergy uture – reat n g

y

U cil u ove

ć

an a ener etske efikasnosti kao mere

sniženja emisije gasova koji stvaraju efekat staklene

 bašte, EU promoviše primenu novih savremenih

e no og a

n s a ne napore za o uvan e o o ne

[29], [30], [31], [32], [38], [40], [41], [42], [43],

4

BARIJERE ZA POVEĆ _{ANjE ENERGETSKE}

EFIKASNOSTI

y Ključna barijera u realizaciji programa povećanja energetske

nestabilnost, a pre svih odnos cene električne energije i

goriva.

y

dugoročne aranžmane iznosi 44 evra/MWh, prodajna cena

električne energije u Republici Srbiji iznosi 32 evra/MWh u

industriji, 34 evra/MWh u sektoru zgradarstva. U ovakvim us ov ma or sn c nema u e onoms og n eresa a u a u u projekte povećanja energetske efikasnosti.

y Pored finansijske, barijere imaju izraženu i socijalnu

. .

deo brige o socijalnom statusu stanovništva odvija se preko cena energije i uopšte položaja energije i energenata, što je

y

Tehni

č

ke bari ere

se odnose na tehni

č

ko-tehnološko zaostajanje za razvijenim svetom, pa i

najbližim okruženjem. Postoji doza nesigurnosti i

o pora u pr va an u nov

e n

o- e no

rešenja. Ukoliko u ovoj sferi ne do

đ 

e do pomaka, vrlo

MERE ZA POVE

Ć

 _{ANjE ENERGETSKE}

EFIKASNOSTI

y

Realan aritet

cena ener enata

y

Država

mora imati vode

ć

u ulogu :

-u stvaran u adekvatnih

ravnih okvira

(zakona

podzakonske regulative, propisa itd.) ,

- podsticajnih uslova

za primenu brojnih tehni

č

kih

mera koje dovode do njenog pove

ć

anja, I

-uticanjem na

ponašanje krajnjih korisnika

putem po zan a n

ove svest u ovo o ast .

y

Pored Vlade, u stvaranju uslova za racionalnu

upotrebu energije zna

č

ajnu ulogu treba da imaju i

lokalne samouprave

. Opštine su prema Zakonu o

energetike kojima utvr

đ 

uju potrebe za energijom na

svom podru

č

 ju i pribavljaju podatke potrebne za

zra u energe s og

ansa epu

e r e. c u

sprovo

đ 

enja ovih aktivnosti, kao i gazdovanja

energijom na lokalnom nivou treba stvoriti zakonske

uslove i obavezu da opštine uspostave funkciju

y

us ostavl an e obaveze u o ledu azdovan a

energijom (

uvo

đ 

_{enja energetskog}

menadžmenta

) i stalna

 briga o pove

ć

_anju

energe s e e

asnos

u sv m se or ma

potrošnje i proizvodnje energije nužan su preduslov 

efikasnosti u državi kao celini.

Mere za pove

ć

_{anje energetske efikasnosti}

Regulatorne i podsticajne mere

y

doneti Zakon o racionalnoj upotrebi energije

i prate

ć

u podzakonsku regulativu, kojim bi se :

y

prop sa s an ar e po ro n e energ e

,

y

uvesti princip upravljanja (gazdovanja)

,

y

stvoriti zakonski uslov za primenu direktiva

EU u pogledu energetske efikasnosti,

y

i

uvo

đ 

enje podsticajnih i drugih mera.

Zakon o racionalnoj upotrebi energije

{ definisati obavezu energetskih subjekata

or sn a potro a a energ e a:

formiraju odgovarajuće službe za upravljanje

( azdovan e) ener i om, tzv . ener etski menadžment, sa zadacima:

1. da prati energetske parametre, 2.

aktuelnim energetskim parametrima,

3. unapređ uje energetsku efikasnost preduzimanjem mera

za n eno pove an e

4. izveštava odgovarajuće državne institucije o ostvarenim

Zakonom kojim se osniva Fond za energetsku efikasnost, pored ostalog, treba definisati:

{ zvore pr o a on a,

{ prava za korišćenje fonda,

,

{ obim i način korišćenja fonda od strane svih korisničkih

kategorija ili pojedinačnih korisnika I

Podsticajne mere:

y obezbeđ ivanje raznih poreskih i drugih olakšica za firme

koje sprovode projekte u cilju unapređ enja energetske efikasnosti

y - uvođ enje principa energetske efikasnosti u javne

nabavke ali i u kriterijume za dodelu sredstava drugih fondova,

y - mogućnost podrške Garancijskog fonda projektima koji za

cilj imaju povećanje energetske efikasnosti;

y - saradnja sa međ unarodnim finansijskim institucijama u cilju

y

privla

č

enje interesa i izgradnja

kapaciteta lokalnih

ana a a re t ra u

pro e te z o ast rac ona ne

upotrebe energije;

y

-finansiranja od „tre

ć

_{e strane}

_{”, odnosno za rad ESKO}

kompanija koje sprovode mere štednje (u firmama ili

energetskih ušteda;

y

-

ratifikacija Kjoto protokola

i sprovo

đ 

enje drugih

po re n a

vnos u c u o varan a mogu nos za

koriš

ć

enje Mehanizma

č

istog razvoja za realizaciju

{

Neo hodno

e raditi i na:

1.

odizan u svesti kra n ih korisnika

2.

sprovo

đ 

enju edukacije

u ovoj oblasti,

.

y

Tehni

č

ke i organizacione mere :

1.

uvo

đ 

enje

obaveze gazdovanja energijom

(energetskog menadžmenta) za sve potoša

č

e

č

ija je

2.

pra

ć

enje

potrošnje energije

i stalna briga o

pove

ć

anju energetske efikasnosti.

U sektoru industrije i zgradarstva od velikog je značaja i

izrada energetskih revizija koje imaju za cilj: { snimanje postojeće stanje potrošnje I

{ identifikaciju mere za unapređ enje energetske

Sektor zgradarstva

y

Prelazak sa re an a na

elektri

č

nu ener i u

na

druge vidove energije

y

Procena je da je smanjenje sadašnjeg optere

ć

enja

elektroenergetskog sistema za grejanje elektri

č

nom

energijom, koje iznosi 3 062 MW, realno mogu

ć

e

za

zamenom s s em ma a ns og

centralnog grejanja ili prirodnog gasa, što donosi

GWh. V 

y

Zamena sijalica

u doma

ć

instvima i poslovnim

objektima

y

Donošenje novih propisa o spoljnim projektnim

empera urama

y

Dosledna primena JUS U J5.600

iz 1987. godine

. . .

drugih prate

ć

ih standarda o projektovanju novih

stambenih zgrada i njihovoj termi

č

koj zaštiti mogu

ć

e je

smanjiti projektnu instalisanu snagu

za grejanje za

30–40 %

i ostvariti približno toliku uštedu u energiji za

.

y

Potrebno e

usvo iti

maksimalnu dozvol enu

 vrednost finalne energije

za grejanje zgrada od

100 kWh/m2 godišnje

i projektanta obavezati da

se op o no z

m ara er s ama a vre nos

zadovolji.

 bude sastavni deo

dokumentacije zgrade

.

Odre

đ 

ivan e otrošn e na osnovu ro ekta i

primopredajnog zapisnika bio bi zadatak 

y

Prelazak sa paušalnog

na obra

č

un za grejanje i

pripremu tople vode prema

merenju

potrošnje toplotne

energije

y

sn van e

po s ca n

on ova

za po o an e

toplotne zaštite postoje

ć

ih stambenih zgrada

y

 vlasnika postoje

ć

ih zgrada da pribave

Sertifikat o

energetskoj efikasnosti zgrade.

y

Za nove zgrade, koje

ć

e se grejati iz sistema daljinskog ili

PRA Ć_{ENjE REALIZACIJE PROGRAMA U DELU} ENERGETSKE EFIKASNOSTI

y

- uspostaviti bazu energetskih indikatora

.

Sprovesti

istraživanja, studije i analize

koje bi

omogu

ć

ile prikupljanje relevantnih podataka o

(industrija, saobora

ć

aj, doma

ć

instva, javne i

komercijalne delatnosti i poljoprivreda);

y

- izgraditi i oja

č

ati kapacitete

 Agencije za

energetsku efikasnost i Ministarstva

y

- obezbediti aktivno u

č

eš

ć

e

drugih relevantnih

ENERGETSKO SERTIFIKOVANJE ZGRADA 

y

– zgrade za koje je potrebno izdati energetski

sertifikat I izuzetke od ener etsko sertificiran a

y

– energetske razrede zgrada,

y

– sadržaj i izgled energetskog sertifikata, izdavanje i rok važenja,

y

–

– z rade avne namene

za ko e e obavezno avno

izlaganje energetskog certifikata, na

č

in izlaganja i

energetsko sertificiranje,

–

o aveze nves ora

o nosno

 v asn a

zgra e,

– postupak 

energetskog sertificiranja,

-– o aveza v asn a zgra e a pr om zgra n e, pro a e iznajmljivanja zgrade predoč_i budućem vlasniku odnosno

potencijalnom kupcu ili korisniku sertifikat o energetskim svo s v ma zgra e energe s ser a ome ro vaznos nije duži od deset godina,

– obavezu izdavanja i izlaganja energetskog sertifikata ne ,

 javne namjene ukupne korisne površine veće od 1000 m²

(zgrade s velikim prometom ljudi).

 vrednosti kako bi se potrošačima omogućila procena

energetskih svojstava zgrade, kao i preporuke za ekonomski .

E n e r e t s k o s e r t i ik ov a n e z r a d e

ukl u

č

u e:

y

energetski pregled zgrade

,

y

 vrednovan e radn i ener etsko

re leda

zgrade

y

izdavanje energetskog sertifikata

sa

preporukama

za ekonomski povoljno poboljšanje

energetskih svojstava zgrade,

y

ov a en e

ca za sprovo en e postup a

E n e r e t s k i s e r t i ik a t z r a d e

e dokumenat ko i :

y

utvrdjuje

energetska svojstva

zgrade,

y

ima

ro isani sadrža i iz led

y

izdaje ga

ovlaš

ć

eno lice,

y

odražava ener etska svo stva z rade i

potrošnju energije

izra

č

unatu na osnovu

E

ner etski re led z rade ener

et

ski audit e

:

y dokument

ov 

ani ostu a ko i se

s

rovodi u cil u

utvrđivanja energetskih svojstava zgrade i

mere

ispunjenosti tih svojstava u odnosu na propisane

zahteve

y sadrži predlog mera za ekonomski povoljno poboljšanje

energetskih svojstava zgrade

En er e t s k i r a z r e d z r a d e

e

indikator

energetskih svojstava zgrade;

y

izražen je preko

godišnje potrebne toplotne

energije za grejanje

za

referentne

klimatske

podatke svedene na jedinicu

korisne površine

Prilozi

y

rikaz ener etsko sertifikata

stambenih

z rada;

y

prikaz energetskog sertifikata

nestambenih

zgrada;

y

prikaz energetskog sertifikata za

ostale zgrade

koje

troše energiju;

y

pregled mogu

ć

ih

preporuka

za pove

ć

anje

y

rikaz re istra

izdatih ener etskih sertifikata ko i

se vodi u Ministarstvu;

y

metodologija

energetskog sertificiranja

stambenih

zgrada;

y

metodologija energetskog sertificiranja

nestam en

zgra a;

ZGRADE ZA KOJE JE POTREBNO IZDATI

ENERGETSKI ERTIFIKAT

Ener etski sertifikat mora imati:

y

svaka

nova

zgrada,

y

osto e

ć

a

z rada ko a se roda e izna ml u e ili

daje na leasing, osim zgrada izuzete od obaveze

energetskog sertificiranja.

Vrste zgrada za koje se izdaje energetski

s

ertifikat

. s am ene zgra e:

1. sa jednim stanom i stambene zgrade u nizu (samostojeć_e

stam ene u e s e n m stanom, u e s e n m stanom u n zu drugač_{ije povezane zgrade s jednim stanom, ku}ć_{e do tri stana i}

kuć_{e u nizu s više stanova po lameli – zgrade kod kojih se}

zra u e zase n energe s ser a za sva u s am enu e n cu , 2. sa više stanova (stambene zgrade s tri i više stanova, stambeni

o ov – zgra e o o se mo e zra t za e n sert at zgrade ili zasebni sertifikat za svaku stambenu jedinicu).

y B nestambene zgrade:

1.

poslovne

, administrativne i druge poslovne namene, 2. školske i fakultetske zgrade, vrtić_{i i druge obrazovne}

ustanove

3. zgrade za kulturno umetnič_{ku delatnost i zabavu, muzeji i}

 biblioteke

,

4. bolnice i ostale zgrade za zdravstvenu zaštitu i zgrade za institucionalnu

za t tu.

5. hoteli i slič_{ne zgrade za kratkotrajni boravak, zgrade}

ugostiteljske namene (restorani i sl.),

6. zgrade za

zaje ni o st

anovanje (domovi – đ_ač_ki,

studentski,

penzionerski,

radnič_{ki, de}č _{ji domovi, zatvori,}

7. zgrade za saobraćaj _{i komunikacije (terminali,} stanice ,  po e, e e omun ac s e zgra e ,

8. sportske dvorane,

9. zgrade veleprodaje i maloprodaje (trgovački centri, zgrade sa

prodajnim sadržajima),

 I z u z e ci o d o b a v ez e en e r g e t s k o g s e r t ificir a n ja

1. nove zgrade i postojeć_{e zgrade koje se prodaju, iznajmljuju ili} ,

manju od 50 m2;

2. zgrade koje imaju predviđ_{eni vek  ograni}č_{en na dve godine} i manje;

3. privremene zgrade izgrađ_{ene u okviru pripremnih radova za} otrebe or anizaci e radilišta

4. radionice, proizvodne hale, industrijske zgrade i druge zgrade koje se, u skladu sa svojom namenom, moraju držati ugrađ_ene vazdušne _zavese;

6. jednostavne građ_{evine utvr} đ_{ene posebnim propisom;}

. pos o e e zgra e o e se pro a u se pravo v asn va  prenosi u stečajnom postupku u sluč_{aju prisilne prodaje;}

8. postojeć_{e zgrade koje se prodaju ili iznajmljuju bra}č_nom

9. zgrade koje su po posebnom zakonu upisane u Registar 

kulturnih dobara i zgrade koje imaju posebnu

energetske

efikasnosti

znač_{ilo neprihvatljivu promenu}

njihovog karaktera ili njihovog

spoljašnjeg

izgleda u .

10. zgrade koje se ne gr

ej

u ili se gr 

e

 ju na temperaturu do +12 °C

Energetski razredi

y

Stambene i nestambene z rade

razvrstava u

se u

osam

energetskih razreda

prema energetskoj

lestvici od A+ do G,

y

 A+ ozna

č

ava energetski najpovoljniji

, a G

energetski najnepovoljniji razred.

Energetski razredi se iskazuju za

referentne

E n e r g e t s k i s er t ifik a t s t a m b e n ih z g r a d a

Sadržaj:

1.1. op

t

poda

c

o zgradi: 1.1.1. vrsta zgrade

1.1.2. lokacija zgrade (katastarska

parcela

, ulica, kuć_{ni broj,}

mes o s po ans m ro em ,

1.1.3. ime i prezime vlasnika odnosno investitora zgrade, 1.1.4. naziv izvođača radova,

. . . ,

1.2. energetski razred zgrade na skali od A+ do G,

1.3. podatke o

licu

koja je izdal

o

energetski

s

ertifikat zgrade: . . .

ovlašć

enog

 _pravn

o lica

_koj

e

 _{je izdal}

o

_energetski

s

_ertifikat

zgrade

i

ime i prezime

ovlaš

ć

enog lica za zastupanje

_u

y

1.3.2. registarski broj ovlaš

ć

ene osobe

1.3.3. ro energets og sert

ata zgra e,

1.3.4. datum izdavanja energetskog sertifikata zgrade i

datum važenja,

1.3.5. potpis ovlaš

ć

enog fizi

č

kog lica,odnosno imenovane

osobe u pravnom licu,

1. .

odatke o z radi

:

1.4.1. korisna površina zgrade A 

_K 

[m

2

_],

1.4.2. zapremina grejanog dela zgrade V 

_e

[m

3

_],

-1

0

,

1.4.4. koeficijent transmisionog toplotnog gubitka (po

 jedinici grejane površine zgrade) H

_T

’ [W/(m

2

_K)].

y 2.1. klimatske podatke:

. . . mats po ac po zonama ,

2.1.2. broj stepen dana gr e janja SD [Kd/a], 2.1.3. broj dana sezone gr e janja Z [d],

. . . sre n a spo n a empera ura u sezon gr e an a _e , 2.1.5. unutrašnja projektna temperatura u sezoni gr e janja θ

i [oC], 2.2. podatke o termotehnič_{kim s}istemima _zgrade:

. . . , , , ,

2.2.2. izvori energije koji se koriste za gr e janje i pripremu potrošne tople vode,

. . . , , , ,

y 2.2.5. vrsta ventilacije (prirodna, mehanička bez povratne

op o e, me an a sa povra nom op o om ,

2.2.6. vrsta i način korišćenja sistema sa obnovljivim izvorima

energije,

. . . u eo o nov v zvora energ e u po re no op o no energiji za grejanje [%],

2.3. podatke o potrebnoj energiji: . . .

referentne klimatske podatke, Q_H,nd,ref f] i specifična, Q_H,nd,ref 

[kWh/(m2_a)], . . .

stvarne klimatske podatke, Q_H,nd [kWh/a], specifična, Q_H,nd

y

2.3.3. godišnja potrebna toplotna energija za

zagrevanje potrošne tople vode za stvarne klimatske

podatke, Q

 _W 

u [kWh/a] i [kWh/(m

2

_a)],

. . .

stvarne klimatske podatke Q

_H,ls

u [kWh/a] i

[kWh/(m

2

_a)],

. . .go

n op o n gu c s s ema za zagrevan e

potrošne tople vode za stvarne klimatske podatke

Q

u [kWh/a] i [kWh/(m

2

_a)],

2.3.6. godišnja potrebna toplotna energija za stvarne

klimatske podatke Q

_H

u [kWh/a] i [kWh/(m

2

_a)],

y 2.3.7. godišnja isporučena energija

objektu

za stvarne

klimatske podatke E_del u [kWh/a] i [kWh/(m a)],

2.3.8. godišnja primarna energija za stvarne klimatske podatke E u [kWh/a] i [kWh/(m2a)],

2.3.9. godišnja emisija CO₂ za stvarne klimatske podatke u [kg/a] i [kg/(m2_a)],

2.4. odatke o koefici entu rola

za

to l

ote

za određ_ene građ_ev

i

_n

sk 

_{e delove zgrade:}

2.4.1. tablica (U) vrednosti koeficijenata prola

z

a topl

ot

e za

2 _,

2.4.2. tablicu najveć_ih

dozvoljenih

_(U

max) vrednosti

koeficijenata prola

za

a topl

ot

e za pojedine građ_ev

inske

_delove

E

ner etsk 

i s

ertifikat

z rade sadrži

i:

y

redlo mera za obol šan e ener etskih svo stava

zgrade koje su ekonomski opravdane.

y

objašnjenje tehničkih pojmova

.

y

detaljan

opis propisa, normi i prora

čunskih postupaka

za odre

đ

_{ivanje podataka navedenih u energetskom}

Izgled i sadržaj energetskog sertifikata

stambenih zgrada

E n e r g e t s k i s er t ifik a t n e s t a m b e n ih z g r a d a

 I z d a v a n je i v a ž n o s t e n er g et s k o g s e r t ifik a t a z g r a d e

y Energetski

sertifikat izdaje se za

celu zgradu.

Iz

uzetno

,

energetski

sertifikat

ob

a

vezno se izdaje za delove

zgrade kada se radi o zgradi koja je definisana

Pravilnikom

kao »zgrada sa više zona«.

Izuzetno,za postojeće zgrade koje se prodaju, iznajmljuju ili daju na leasing, energetski

sertifikat se može izdati i za deo

z rade ko i č_{ini samostalnu u}

otre

_{bnu celinu z rade kao što}

 je

poslovni prostor, stan ili sli

č_no.

Energetski

s

ertifikat se izrađ_{uje na osnovu izračunatih}

Zgrada ili njena samostalna upotre bna celina može imati samo

 jedan važeći energetski

s

ertifikat.

ENERGETSKI PREGLED(AUDIT)

y

Za

izdavan e

ener etsko sertifikata

nove

ili

postoje

ć

_e

_{zgrade potrebno je sprovesti}

_energetski

pregled

zgrade primenom propisane metodologije

ure

po za ons m a om

y

Energetski pregled

za potrebe energetske

prora

č

un potrebne toplotne energije za grejanje i

ri remu otrošne to le vode ko i se unosi

obavezno u energetski sertifikat, dok se ostali podaci

za sada unose opcionalno

Energetski sertifikat

se izra

đ 

uje na osnovu:

y

zra unat

energets

potre a zgra e za

grejanje i potrošnu toplu vodu I

y

Metodologijom

sprovo

đ 

enja energetskih pregleda

definisan je

na

č

_{in dobijanja potrebnih ulaznih}

okviru i energetskog pregleda.

y

Osnovni cilj

energetskog pregleda zgrade je

prikupljanja I obrade podataka po propisanoj

metodologiji.

Na osnovu

analize

riku l enih odataka utvr

đ 

u u

se konkretne energetski, ekonomski i ekološki

optimalne mere

postizanja energetske efikasnosti

za zgra u.

Cilj

energetskog pregleda:

y

ana za stan a

mogu nost pr mene mera

poboljšanja

energetskih svojstava zgrade i

,

y

osnovni alat u odre

đ 

ivanju

klase

potrošnje energije

u ener etsko sertifikaci i z rada.

 ANALIZA ENER

 ANALIZA ENERGETSKIH SVOJGETSKIH SVOJSTAVA ZGRADE STAVA ZGRADE II

UPRAVLJANJE POTROŠNJOM I TROŠKOVIMA ENERGIJE

UPRAVLJANJE POTROŠNJOM I TROŠKOVIMA ENERGIJE

 A.  A.

y

y PRIKUPLJANJE PODATAKA O ZGRADIPRIKUPLJANJE PODATAKA O ZGRADI

↓ ↓

y

y PREGLED POSTOJEPREGLED POSTOJEĆĆE DOKUMENTACIJEE DOKUMENTACIJE

↓ ↓ ↓ ↓

y

y  ANALIZA PRIKUPLJE ANALIZA PRIKUPLJENIH PODATAKA O POTROŠNJNIH PODATAKA O POTROŠNJI I TROŠKOVIMA ENERGIJEI I TROŠKOVIMA ENERGIJE

OBILAZAK ZGRADE I UTVR 

OBILAZAK ZGRADE I UTVR ĐĐ_{IVANJE KLJUIVANJE KLJU}ČČ_NIHNIH

NEDOSTATAKA  NEDOSTATAKA 

↓ ↓

y

y SPROVOSPROVOĐĐENJE POTREBNIH ISTRAŽIVANJA,ENJE POTREBNIH ISTRAŽIVANJA,

MERENJA I PRORA 

MERENJA I PRORA ČČ_UNA UNA  ↓ ↓ y y ↓ ↓ y

y  ANALIZA I IZBOR MOGU ANALIZA I IZBOR MOGUĆĆIH MERA POBOLJŠANJA ENERGETSKIHIH MERA POBOLJŠANJA ENERGETSKIH

SVOJSTAVA ZGRADE SVOJSTAVA ZGRADE

B.

B.

y

y

ENERGETSKO, EKONOMSKO I

ENERGETSKO, EKONOMSKO I EKOLOŠKO

EKOLOŠKO

 VREDNOVANJE

 VREDNOVANJE PREDLOŽENIH

PREDLOŽENIH MJERA 

MJERA 

C.

C.

y

y

ZAVRŠNI IZVEŠTAJ O

ZAVRŠNI IZVEŠTAJ O ENERGETSKOM

ENERGETSKOM

PREGLEDU

PREGLEDU SA

SA PREPORUKAMA

PREPORUKAMA II

MERA 

ELEMENTI ENERGETSKOG PREGLEDA 

ELEMENTI ENERGETSKOG PREGLEDA 

Os

Osno

novn

vnii el

elem

emen

enti

ti en

ener

erge

gets

tsko

kogg pr

preg

egle

leda

da

postoje

postoje

ćć

_ih

_ih

zgrada

zgrada

zzaa ppoottrreebbee een

neerrggeettsskkoogg sseerrttiiffiicciirraan

njjaa ssuu::

11

. analiza

. analiza

ener

en

erge

gets

tskkih

ih sv

svoj

ojst

stav

avaa zg

zgra

rade

de ii

energije

energije

2.

2. an

anal

aliz

izaa ii

izbor

izbor

mo

mo uu

ćć

ih

ih

mera

mera

oobbooll ššaan

n aa

en

ener

erge

gets

tski

kih

h sv

svoj

ojst

stav

avaa zg

zgra

rade

de

3.

3. en

ener

erge

gets

tsko

ko, e

, eko

kono

noms

msko

ko ii ek

ekol

ološk

oškoo

 vrednovanje

 vrednovanje

p

prree o

o een

n

m

meerra

a

4. završni

You're Reading a Preview

Unlock full access with a free trial.

Za otrebe ener etsko sertificiran a ener etskim

pregledom se :

y

analiziraju

svi tehni

č

ki sistemi zgrade,

y

izra

č

unavaju

se energetske potrebe za grejanje i

potrošnu toplu vodu (

Q

H, nd i

Q

 W),prema stvarnim

mats m po ac ma, o avezno se unose u

energetski sertifikat)