ZAKONI PRIRODE
Ovde otkrivamo zakonitosti po kojima je uređen naš sviet, a time i uspeh i sreća u njemu. Drži se ovih univerzalnih zakonitosti pa će ti blagostanje biti prirodno stanje.
Ko ne živi u skladu s njima, nema mu blagostanja.
U svemiru, kao i u našem svetu, postoji savršen sklad i red, a njegovi obrasci i
zakonitosti su očiti kroz zbivanja koja su posedica ljudskih misli, reči i dela. Neki ljudi ne prepoznaju delovanje tih zakona, jer je puno lakše videti rezultat nego uzrok. Zato mnogi pogrešno misle da svetom vlada nepravda, haos i đavo, da nema pravde ni Boga.
Naš svet i naši životi uređeni su prema zakonitostima koje vladaju i pravi obrasce. Recimo, ako posejemo kukuruz, nećemo moći žnjeti paradajz - po zakonima prirode žanjemo samo što smo posijali.
Mnogi ljudi se zavaravaju misleći kako različiti životni aspekti nisu međusobno
povezani i ne uteču jedni na druge, kako se neće morati suočiti s posledicama vlastitih grešaka. A to je razlog zbog kojeg nisu u stanju razumeti zbog čega im posao ne uspeva, iako su sve učinili kako treba, zbog čega ne žanju iako su posejali, uvereni kako nema pravde na svijetu.
Međutim, ne shvataju kako, varanje nekoga može rezultirati time da oni sami budu prevareni od nekog drugog. Ili, ne vide vezu između krađe na poslu i toga da i sami budu opljačkani, da izgube novčanik, ili okladu. To ih može kasnije učiniti nervoznima na nekom poslovnom sastanku pa neće uspeti sklopiti željeni posao. Ne razumeju da svađa u obitelji može biti uzrokom srčanih oboljenja ili raka, ili da briga slabi imunitet
organizma. Ili kako njihovo neljubazno ponašanje prema konobaru može biti uzrokom trovanja hranom, ili će im se poput bumeranga netko drugi odužiti istim neljubaznim ponašanjem.
Ne uviđaju uvijek povezanosti, zakon reciprociteta, i to je razlog zbog koga nastavljaju s lošim i neprimjerenim ponašanjem misleći kako to prolazi nekažnjeno, jer se posledice nisu odrazile na istoj sferi njihovog života. Međutim, istina je da sve ima svoju cenu, i učinci naših postupaka nas uvek stignu, samo možda ne uvek tamo gde očekujemo.
Ljudi ne vole zakone i pravila, uglavnom zbog toga što žele biti slobodni i raditi što im je volja. No, Neshvataju da zakoni i pravila nisu tu da im se uskrati njihova sloboda ili da ih sputava. Zakoni omogućavaju pravu slobodu, ne onu prividnu. Naime, ono što podrazumijevaš pod slobodom samo je mala, prividna sloboda, postoji mnogo veća sloboda u kojoj možeš uživati ako se prepustiš prirodnim tekovinama, tj. ako se uskladiš sa zakonima.
Kod kršenja zakona postoje posledice. Ako veruješ da možeš nadmudriti zakon, biti iznad njega, ali istini za volju i nisi, jer si sigurno to platio/la na ovaj ili onaj
način. Možda si se uspeo izvući da ne platiš kaznu za pogrešno parkiranje, ali si je sigurno morao platiti na drugi način, gdje si se možda pitao zašto te snašao neki
nenadani dodatni trošak ili nešto slično, jer nisi mogao povezati jedno s drugim. Možda te je to koštalo vremena (vrijeme je novac), ili zdravlja, ili mira, ili bilo čega
drugog. Uvijek, baš uvijek plaćamo za naše prekršaje, bez obzira na koji način. Postoji toliko toga što ti nije jasno u životu, i ne razumeš zašto ti se neke stvari događaju, a to je zato što kršiš neke zakone, ili nisi uskladio sa njima.
Ako sloboda za tebe podrazumijeva puno novca, onda za postizanje financijske slobode trebaš svakako ići određenim putem do tog cilja, kao što je, recimo, raditi neki posao ili ulagati novce. Ako želiš biti slobodan da radiš šta ti je volja, onda te to navodi da često radije samo gledaš televizor, ili igraš igrice, ili se zabavljaš s prijateljima. Plandovanje ti neće doneti veću, financijsku slobodu. Kako bi to postigao, očito su ti potrebna neka pravila, jer da je po tvom, ne bi ostvario tu slobodu.
Znaš li zašto nisi sklon pridržavanju zakona. To je zato što imaš problem prihvatanja autoriteta. A znaš li zašto imaš problem prihvaćanja autoriteta? Ovo trebaš sam da shvatiš, ali je verojatno zato što imaš ili si imao velikih problema s ocem, ili možda majkom, ili nastavncima, ili nekim drugim autoritetom još od ranog djetinjstva.
Šta god da je od tvojih autoriteta uticao na to da nemaš poštovanja prema autoritetima uopšteno, nije vredan toga da zbog njega budeš zakinut svega onog što ti drugi autoriteti imaju da pruže! Niko od njih nije vredan toga da zbog njih uskraćuješ sebi vredne lekcije i smernice. Jer to je ono što radiš sve vrijeme: dopuštaš svom ocu, ili komu već, da indirektno vlada tobom i tvojim životom i tvojim svetom. Zašto im daješ takvu moć nad sobom? Nema potrebe za tim. Osvesti se ovde i sad činjenicu da ti je teško držati se zakona jer su ti neki autoriteti poljuljali tvoje povjerenje ili ga čak totalno srušili. Kad uvidiš ovu povezanost, prirodno ćeš prekinuti tu vezu.
Iz škole znamo mnoge zakonitosti u prirodi po kojima se odvijaju svi procesi u svijetu. Nekad ih nazivamo i sile ili principi. Iz fizike, matematike, hemije i biologije znamo da priroda funkcioniše po uređenim principima i zakonitostima. Kad shvatimo kozmičke zakone koji upravljaju našim životima, možemo u skladu s njima delovati i tako uživati u blagostanju. Nevolje nam se događaju samo kad ih kršimo.
Univerzalni zakon prirode
Šta je Univerzalni Zakon Prirode?
Univerzalni zakon upravlja umom, materijom i fenomenima, uključujući naša tela, um i sve što vidimo, čujemo, mirišemo, osećamo i okušavamo.
Da rezimiramo zakon:
stvari se menjaju; nestalne su i nestabilne.
stvari su stresne ako se za njih veže. Sviđanje i nesviđanje su vezanost. stvari su ne-sopstvene; to jest, ne mogu se kontrolisati željama, htenjem ili
dopadanjem.
Kako zanemarujemo zakon?
Onaj ko: vidi stvari kao stalne, stabilne ili nepromenljive, i ko otud, na primer, nije u stanju da prihvati smrt.
ko je vezan ili prianja, uključujući i vezivanje za srećne rezultate, kao što je „što više zarađujem srećniji ću biti“.
onaj ko vidi stvari kao obdarene sopstvenomom ili egom, misleći da stvari mogu da se kontrolišu željom ili sviđanjem, kao što je razmišljanje: moj sin bi trebalo da postane inženjer jer sam i ja inženjer.
Ovim se zanemaruje zakon prirode.
Tri gore navedene iluzije su u neposrednoj suprotnosti sa stvarnom prirodom stvari. Opisuju viđenje stvarnosti neobaveštene osobe. Bilo ko, bez obzira na rasu, religiju, kastu, klasu, nivo obrazovanja, ili kulturu, ko misli, govori ili deluje na osnovu ove tri iluzije zanemaruje zakon stvarnosti i odmah biva kažnjen patnjom.
Kako delovati u skladu sa zakonom prirode?
Živeti u skladu sa zakonom znači ne prekršiti zakon. Stvari su nestabilne: one se
pojavljuju da bi se promenile, menjaju se da bi prošle, i prolaze da bi se ponovo pojavile. Kako živeti u skladu sa tim?
ako stvari prolaze, pustite ih da prođu. Ne držite se za njih – držimo se za njih samo zbog sviđanja ili žudnje.
pošto stvari prolaze da bi se ponovo pojavile, ne budite netrpeljivi prema procesu – nesviđanje je početak ljutnje i odbojnosti.
stvari se menjaju, neprestano. Budite toga svesni kroz promatranje – iluzija da su stvari stabilne je osnova neznanja.
Tako se živi u skladu sa univerzalnim zakonima prirode.
ZAKON KAUZITETA
Prirodni zakon uzroka i posledica
(Zakon moralne retribucije)
zakonom podražaja i odražaja kao i uslovljavanje. Prema njemu pozitivni rezultati proizlaze iz pozitivnog doprinosa (a ne negativnog). Isto tako, negativna radnja ne može proizvesti pozitivne učinke. Znači, nema smisla lagati, varati, krasti ili činiti bilo što što ne valja jer ćemo si time samo nauditi. Sve ima svoje posledice.
"Možemo tresti brezu koliko hoćemo, s nje neće pasti orasi."
Ruska poslovica
Iz biologije, znamo da što sejemo to i žanjemo. Svi koji se bave agrokulturom ili
povrtlarstvom znaju da nije dovoljno samo posejati. Rod zavisi od niz faktora, kao što su poznavanje što, kako, gdje i kada posaditi, vremenske prilike-neprilike, vrsta zemlje, đubrivo, štetočine itd.
Zakon kauzaliteta nam govori da sve ima svoje posledice, kao i svoje uzroke. Kauzalni odnos između postupaka i postignuća je više jasan kad znamo što sve ulazi u jednačinu. Ima onih koji nikako ne ostvaruju ili postižu željeno iako su, po njihovom mišljenju, postupali u skladu s prirodnim zakonitostima. Tako ima mnogih koji se ubiju od posla, a jedva krpe kraj s krajem.
Da je tajna uspjeha u marljivosti, onda bi magarac bio bogatiji od mlinara, kaže jedna
Nemačka izreka.
"Što tko seje, to će i žeti!"
Gal 6,7
"Ta eno tko seje oskudno, oskudno će i žnjeti; a tko seje obilato, obilato će i žnjeti."
2 Kor 9,6-11
Hoće li neko ostvariti ili postići blagostanje zavisi o nekoliko faktora a ne od jednog. Kao ni marljivost, tako ni sama fakultetska diploma ni sve znanje sveta ne garantuje uspjeh i sreću. Da bismo postigli blagostanje, trebamo razumeti od čega ono zavisi, šta je
posljedica, koji su kauzalni odnosi i faktori. Molitvom samom nećemo ništa postići. Kao što ne postižemo ništa samim znanjem ili mukotrpnim radom. Da bi bilo molitva, znanje ili djelovanje imalo učinka treba ne samo činiti i imati nešto nego i biti - biti osoba od integriteta, biti dostojan/na Božje milosti i blagostanja. To je za svakoga moguće bez obzira na školovanje, pamet, poznanstva, molitveno iskustvo i slično.
sve ono što nam se događa u životu, dobro i loše, već da smo svojim svesnim i nesvesnim mislima, rečima i elima doveli do toga. Spoljni svet reflektuje naš unutarnji.
Neko može biti najveća dobrica, ali ako ima, recimo, neke strahove da će se nešto dogoditi, te snažne emocije i misli privlače te događaje kojih se boji. Stoga imamo ljude koji su izuzetno dobri, a "žanju" neke naizgled loše stvari. Dakle, misli i emocije su, baš kao dela i reči, podložni ovom zakonu. Valja naglasiti da, ako sumnjaš u postojanost ovog pravednog zakona zato što si svedok loših događaja dobrim ljudima, osim što trebaš shvatiti da misli i emocije uzrokuju isto tako posedice, kao i dela i reči, jednako tako trebaš shvatiti da nevolje nisu uvek negativne. Mnogima su upravo nevolje donele neke izrazito dobre stvari u životu, jer su usled njih poduzeli nešto što inače ne bi, a što je imalo dobre posledice.
Svako zlo za neko dobro
"Kako si skuhao (zamijesio), tako ćeš kusati (jesti)." "Kako prostreš tako ćeš i ležati"
"Tko vjetar sije, buru žanje" "Dođe maca na vratanca"
Narodne poslovice
ZAKON RECIPROTETA
Zlatno pravilo
Ovaj je zakon reciprociteta također poznat kao zlatno pravilo, koje nam kaže da se trebamo odnositi prema drugima onako kako bismo hteli da se drugi odnose prema nama.
Ovaj zakon nam kaže da, ako nas neki ljudi loše tretiraju, to je samo zato što smo i mi sami prema njima ili nekima drugima loše postupali (na ovaj ili onaj način). Često nismo svesni svojih vlastitih loših postupaka prema drugima, ali to uvek saznamo na ovaj ili onaj način i bude nam reflektirano u tome kako drugi nas tretiraju. Sve je recipročan odraz. Stoga, ako si žrtva nečijeg lošeg ponašanja, dobro preispitaj svoja uopšteno, te ih promeni kako bi i sam prestao biti žrtva.
odgovara tvojim vrednostima. Trik je u tome da se tako odnosiš prema svima, a ne samo prema nekima (onima koji ti trebaju), jer reciprocitet nema granica.
Zato, ako si prema nekima zloban, ta će ti se zloba vratiti od tamo gde to ne želiš, jer zakon ne mari za tvoju volju, proračunatost i ograničenost, nego se zakon sprovodi po onoj "Ko pod drugim jamu kopa, sam u nju upada". Pa ti kopaj ako ti se pada. Ovo bi te načelo uzvraćanja istom mjerom trebalo naučiti da prestaneš biti neprijatan prema drugima.
"Tko jamu kopa, sam u nju pada, i tko kamen valja, na njega se prevaljuje."
Biblija, Izreke 26:27
"...mjerom kojom mjerite vama će se zauzvrat mjeriti."
Luka 6,37-38
Ako si, recimo, prema roditeljima nepošten, onda će zauzvrat i prema tebi biti nepošten netko drugi nadređen (npr. učitelj ili šef), i obrnuto. Isto tako, ako ne poštuješ svoju djecu, ne samo da te oni neće poštovati, nego će se i neki drugi (npr. klijenti ili učenici) odnositi tako prema tebi, i obrnuto. Osim toga, niko ne postupa loše prema tebi zato što si ti dobar prema njima - razmisli o tome. I ako se prema tebi odnose loše a prema nekima drugima dobro, nije li deo odgovornosti ipak na tebi?
Niko nije žrtva, a da lično nekoga nije stavio u poziciju žrtve! Gotovo svi nekoga ili povrede, ili uvrede, maltretiraju, muče, gnjave, šikaniraju, iskorišćavaju ili zlostavljaju - znači, čine druge svojom žrtvom pa nije čudo da i sami kad-tad postanu nečija žrtva! Deca često plaćaju za grehe svojih roditelja, ne bez razloga, reći će oni koji veruju u karmu i reinkarnaciju.
Upoznavanje s ovim zakonom daje ti ogromnu moć jer ga odsad možeš početi primenjivati u svoju korist, umesto na svoju štetu.
Dakle, ako primetiš da je neko neljubazan prema tebi, stani i razmisliti prema kome si i sam bio neljubazan (često nismo svesni svoje neljubaznosti prema nekima), zatim proispitati svoju neljubaznost u ljubaznost pa će se tako to vratiti i kod svih drugih u odnosu prema tebi. Čuda će se događati. Svi veliki duhovni učitelji su nam to uvek govorili: možemo promeniti druge jedino menjajući sebe! To je takođe u skladu s učenjem psihologije: kada govorimo o drugima, zapravo govorimo o
"Najbolji način da promijenimo svoju djecu je da promijenimo sebe."
Talidari
"Ako postoji bilo šta što bismo željeli da promijenimo u našem djetetu, prvo bismo trebali ispitati i vidjeti, da to nije nešto što trebamo
promijeniti u nama samima."
Carl Gustav Jung
Ovdje se radi o načelu uzajamnosti. Ova prirodna zakonitost uređuje
uzajamnost u svetu, uzvraćanje istom merom. Recipročnost se u prirodi
odražava po principu pravednosti i tako osigurava sklad. Kako se mi
odnosimo prema prirodi, tako se ona odnosi prema nama. Kako se mi
odnosimo prema drugima, tako se drugi odnose prema nama.
Ako želiš nešto iz univerzalnog polja mogućnosti, to ćeš i dobiti ako se
uskladiš sa zakonom reciprociteta - što god želiš da ti bude uzvraćeno,
prvo to sam učini, kako bi ti to moglo biti uzvraćeno; i što god ne želiš da
se dogodi tebi, nemoj to činiti drugima.
Ovaj zakon nam osigurava da ako dajemo, bit će nam dato. Ova simetrija je poznata i pod izrekama "Milo za drago", "Sve se vraća, sve se plaća", "Dobro se dobrim vraća", "Ko pod drugim jamu kopa, sam u nju upada", "Tko se mača lača, od mača i pogiba", "Kakav gazda takva rakija", "Kakvo sjeme takvo pleme", "Suza suzu goni/stiže" i vjerojatno još koja.
Ovaj je zakon reciprociteta naglašen bezbroj puta u svetim spisima svih religija. Ovdje su neke reference u Bibliji:
Sve što želite da ljudi vama čine, činite i vi njima
Matej 7:12
Kako želite da ljudi vama čine, tako činite i vi njima
Lk 6:31
"otpusti nam duge naše, kako i mi otpuštamo dužnicima svojim."
u Očenašu
Ne sudite i nećete biti suđeni. Ne osuđujte i nećete biti osuđeni.
Praštajte i oprostit će vam se.
Dajite i dat će vam se: mera dobra, nabijena, natresena, preobilna dat će se u krilo vaše jer merom kojom merite vama će se zauzvrat meriti.
To također znači da ako želimo nešto od, recimo, Boga, moramo mu nešto i dati, u najmanju ruku poslušnost - slijediti Božje zapovijedi. Samo slijeđenje tih zapovjedi omogućava blagostanje.
Kao što u Bibliji piše, „daruj i primit ćeš“, a ne obrnuto. Većina ljudi čini upravo suprotno: daju samo nakon što prime. Žele nešto za ništa, ili žele puno za malo, ne obazirući se na prirodne zakone. Nije čudo da ostaju siromašni.
Kao što u Kuranu piše, ljudi se zbog vlastite kratkovidnosti boje da će ih milostinja i žrtvovanje za druge učiniti siromašnima. Ali zapravo ono što damo drugima, privlačimo sebi. Naše misaone i emocionalne vibracije emituju nizove spoljnih slika te nam privlače odgovarajuće uzorke u obliku ljudi, predmeta, mesta i iskustava. Sve je to veoma
proporcionalno, recipročno. Ono što dajemo je ono što dobivamo. I što više dajemo, toga više imamo za dati.
Možemo dobiti sve što želimo u životu, samo kad dovoljno pomognemo drugim ljudima da dobiju ono što oni žele.Što činimo drugima, činimo samima sebi. Nismo svjesni koliko je ovaj zakon prisutan u međuljudskim odnosima, inače nam nikad ne bi palo na pamet da nekome naudimo.
U muzici se to naziva princip simpatetične rezonancije/reverberacije. Ako imaš dva klavira u istoj sobi i udariš ton C na jednom, videt ćeš da C žica na drugom klaviru vibrira istim tempom.
U poslovnom svetu se ovaj princip uređuje uz pomoć novca - recipročno ili
proporcionalno vrednosti usluge koju pružamo dobijamo istu vrijednost u novcu od onog kome pružamo uslugu. Međutim, ovaj zakon prevazilazi novac i sve ljudske interpretacije tog principa koje se ogledaju u frazama kao što su "uzvratiti uslugu", "podmiriti ili izravnati račune", "obračunati se", "Milo za drago", "Sve se vraća, sve se plaća", "Ruka ruku mije", "Kakav gazda takva rakija", "Ne počešeš li ti mene, neću ni ja tebe" i slično. Čak i ako ne dobijemo nikakvu kompenzaciju za uloženi rad i nitko se ne revanšira, ipak dobivamo recipročnu vrijednost na ovaj ili onaj način. Ništa ne ostaje nerecipročno ili neuzvraćeno, jer zakon je zakon, bez izuzetaka.
Također, možemo najbolje zarađivati kad pomognemo drugima zarađivati - što više ljudi zarađuju zbog nas, to više i sami zarađujemo.
U međuljudskim odnosima takođe mora funkcionisati ovaj zakon obostranosti, tako da čim jedna strana ne pruža recipročno/proporcionalno, nego uglavnom više daje ili više prima, nastaje nesklad u odnosu. Da bi bilo koji međuljudski odnos funkcionirao kako treba, mora biti obostran i odgovarati obema stranama uzajamno i proporcionalno.
pacijentima da učine drugima ono što žele sebi, pa ako čovek boluje od smrtne bolesti, onda mu sugerišu da ide i spasi živote drugih kako bi spasio svoj.
"Jedan od načina na koji se možemo izlečiti je taj da lečimo druge. U stvari, ne znam ni jedan drugi način da se izlečimo nego taj da učinimo to za druge ljude." - autorica Patricia Cornwell, najpoznatija po svojim kriminalističkim romanima, izjavila je za BBC HARDtalk kako se zbog istraživanja za knjige razbolila od posttraumatskog stresa (PTSP) i kako se leči od toga pomoću reciprociranja - pomaganjem drugima da se od toga izliječe.
Poučna priča
Eho efekt
Otac i njegov sin penjali su se planinom. Iznenada, sin se saplete i padne, ozedi se i vrisne Auuuu! Na svoje iznenađenje, negde iz planine začuje glas koji ponovi Auuuu!
- Tko si ti, upita mali radoznalo.
- Tko si ti, stigne odgovor.
- Strašan si, zaviče opet klinac.
- Strašan si, odgovori planina.
- Kukavico, vikne mali.
- Kukavico, ne osta mu planina dužna.
- Tata, pa što je to, upita oca.
- Pazi sad sine – reče otac umjesto odgovora i zaviče:
- Najbolji si!
- Najbolji si, vrati mu planina, - a otac nastavi:
- Ljudi ovo zovu jekom, ali to ti je zapravo život. Vraća ti sve što kažeš ili učiniš: život je jednostavno odraz naših dela. Želiš li više ljubavi u svetu, stvori više ljubavi u svom srcu. Želiš li više uspeha u svom timu, poboljšaj svoja znanja i veštine. To vredi za sve, sva životna područja, život će ti vratiti sve što si u njega uložio.
Život nije splet slučajnosti, nego odraz tebe samoga.
Ovaj zakon regulira magnetske sile, upravljajući što privlači što. Mnogi ljudi pogrešno veruju da ovaj zakon nalaže da se samo sličnosti privlače, odnosno da se iste vibracije privlače. Plus privlači plus, a minus privlači minus, odnosno pozitivnosti se međusobno privlače, baš kao i negativnosti pa trebamo pozitivno misliti da bismo privukli pozitivne rezultate. To je istina u mnogim slučajevima, ali se ovaj zakon ne svodi na to. U nekim se slučajevima sličnosti privlače, u drugim se suprotnosti privlače, dok u sasvim drugim privlačimo ono što nam je potrebno za ravnotežu ili pak što trebamo naučiti, i naravno, takođe privlačimo u skladu s karmom. Ovaj se zakon često pogrešno interpretira, zato ga trebamo razjasniti kako bismo svi mogli izvući veću korist od njega.
Pragmatična objašnjenja ovog zakona uglavnom su sažeti u frazi "misli postaju stvari", ili u izjavi da naše misli privlače to što mislimo, pa ako smo preokupirani dugovima, bolešću, konfliktima i drugim problemima, onda ih time i dalje kreiramo, tj. privlačimo ili zadržavamo u svojoj stvarnosti. No, nije to baš tako jednostavno, kao što smo se svi imali prilike uveriti. Dobro znaš da ti konstantno razmišljanje o novcu nije donijelo više novca, naprimjer. Same misli ne stvaraju čuda, iako su veliki faktor u privlačenju.
Emocije su još veći faktor, kao i delovanje.Elektromagnetno polje srca je pet hiljada puta jače od elektromagnetnog polja mozga, što znači da srce ima puno veću moć privlačenja od mozga, tj. emocije privlače puno jače od misli.
U igri su još i veće i snažnije sile koje utiču na privlačenje i manifestovanje. Naravno, tu je i nešto što se zove karma, kao i sudbina, a takođe su u igri i uticaji drugih ljudi na naš život, kao i uticaji planeta, a da ne spominjemo zakon polariteta. I nemojmo zaboraviti individualnu kao i grupnu svest, koja se ne svodi na misli, osećaje, reči i dela već ih sve sumira i multiplicira - celina je mnogo veća od zbira svojih delova.
Zakon privlačenja često se uspoređuje sa zakonom gravitacije radi lakšeg razumevanja. Kod gravitacije znamo da Zemlja privlači materiju i da sve što bacimo u vazduh mora pasti na zemlju jer je privučeno silom teže. Naravno, pod uslovom da ne održavamo predmet u vazduhu nekom drugom silom ili elementom (vazduh, vatra, voda). Čak će i balon i avion pasti na zemlju kad im ponestane energije, goriva ili vazduha. To je jedan od dokaza da postoji privlačna sila, ali i da može biti nadjačana drugim silama. Tu su također magneti i mnogi drugi dokazi privlačne sile.
Po zakonu privlačenja, privlačimo ono na što se najviše fokusiramo, šta često zamišljamo, čemu dajemo najviše pažnje, bilo negativno ili pozitivno. Znači, ako najčešće razmišljaš o tome što je loše u svetu i pritom se loše osećaš, onda to još više privlačiš. I obrnuto - kad se uglavnom fokusiraš na pozitivno, privlačit ćeš pozitivnosti u svoj život. Ono na što se fokusiraš odraz je tvog karaktera pa je tačnije reći da privlačimo ono što jesmo.
Zakon je privlačenja postao vrlo popularan nakon što su kvantni fizičari objavili
pozitivne stvari, a negativnim one negativne. Vekovima su metafizičari to proučavali, no tek kad je to nauka uspela dokazati u laboratorijima, nastao je veliki bum u korištenju ovog zakona za ostvarivanje blagostanja.
Zakon privlačenja deluje po principu srodnih frekvencija, pa tako sve što privlačimo podudara se s našom vibracijom, i što god želimo privući trebamo se s tim vibracijski uskladiti – biti na istoj frekvenciji (npr. ako želimo ozdraviti/obogatiti se, trebamo se već sad ponašati kao zdrava/bogata osoba).
Svatko ima svoje energetsko polje koje vibrira na određenim frekvencijama zavisno o našem trenutnom stanju (pozitivne misli i emocije imaju više frekvencije, a negativne niže). Naše energetsko telo širi svoje vibracije prema napolje i tako, prema Zakonu privlačenja, povezuje nas s onom stvarnosti koja ima frekvenciju u skladu s našim vibracijama. Kao što se ulje ne može povezati s vodom, ni mi ne možemo ući i stvarnost koja nije u skladu s našom naravi. Dobivamo onu verziju stvarnosti koja odgovara našem mentalnom sklopu. Svojom naravi mi sami "nameštamo" svoju stvarnost, prilično isto kao što nameštamo stanicu ili televizijski kanal po tome što nam u datom trenutku odgovara. Ako pozitivno vibriramo, onda je i naša stvarnost pozitivna - privlačimo okolnosti pozitivnog naboja. Ponekad dobivamo stvarnost koju želimo, ponekad onu koju trebamo, a uvijek onu koja je na istoj frekvenciji kao i mi sami. Jedan od dokaza da je to tako je i taj da kad smo zaljubljeni, naše viđenje stvarnosti je posve drugačije nego kad nismo. Drugi dokaz su različiti opisi svedoka nesreće. Svatko doživljava istu stvarnost na svoj način, što dokazuje da je stvarnost varijabilna.
U čak tri evanđelja Biblije piše:
"Onaj tko ima, njemu će se još dati; a onaj tko nema, čak i ono malo što ima, bit će mu oduzeto."
Mk 4:25, Lk 8:18 i Mt 13:12
U tome je sažeto objašnjenje ovog prirodnog zakona po kojem, ako imamo nešto u sebi, privući ćemo još više toga k sebi, i obrnuto. Jer: Kako unutra, tako vani!
Malo je poznata činjenica da ustvari ne privlačimo ono što želimo ili na što
se fokusiramo, već privlačimo ono što jesmo
.Pročitaj to još jednom. To je vrlo važno razaznati, posebno za sve one koji pokušavaju željom nešto privući u svoju stvarnost, a što se nikada ne manifestuje pa zato sumnjaju u postojanje ovog zakona.
Umesto želje, trebamo se osećati, misliti, govoriti i delovati kao da to već jesmo ili imamo - to privlači okolnosti s istom energetskom vrednošću. Ne radi se o pretvaranju nego o afirmaciji drugih nevidljivih dimenzija stvarnosti u kojima je sve već ostvareno, i tako privući zamišljenu stvarnost u onu opipljivu.
Naravno, ako u toku dana više puta pomislimo kako nešto nismo ili nemamo nego što pomislimo da to jesmo ili imamo, onda će se logično manifestovati misli koje
preovladaju.
U slučajevima kada se sličnosti privlače, taj zakon određuje da naš um i srce (misli i emocije) privlače podudarajuće okolnosti. Pozitivni naboj u nama privlači pozitivne spoljne prilike, i obrnuto. Ljudski su um i srce kao magneti jer imaju elektromagnetno polje, stoga čime god su um i srce konstantno preokupirani, to prirodno magnetski privlačimo, odnosno ostvarujemo. Poput magneta neprekidno privlačimo ka sebi ono što zračimo, ono s čime smo vibracijski usklađeni.
Jednako kao što mi privlačimo tako i nas privlače ljudi i stvari koji su našoj spoljšnoj daljini. Pa, ako ti je cveće stalno u glavi, bit ćeš privučen cveću i stoga okružen cvećem. Isto tako, ako ti je glava puna briga, tj. ako se stalno brineš o nekome ili nečemu (npr. o svojoj deci ili neimaštini ili bolesti), svojim brigama ćeš to dovući u stvarnost, iako se to inače ne bi ostvarilo.
Trebamo uzeti u obzir i prirodni zakon polariteta koji osigurava da uvek doživljavamo i kontraste zbog toga što oni omogućavaju dinamiku koja je neophodna za evoluciju. Dakle, ako i uspemo uvijek pozitivno misliti, osećati, govoriti i činiti, nemoguće je privlačiti samo pozitivne stvari u svoj život, baš kao što ne možemo uticati da samo seje sunce i da više nikad ne padne kiša, ili da je uvek dan ili svetlo a nikad noć ili mrak.
Viši, pozitivniji stepen svesti, koji je dostupan kultiviranjem vrlina, nema svrhu menjati prirodni tok već da saznamo pravu prirodu stvarnosti pa nam više ni jedna negativnost neće nauditi ili škoditi, kao i zato da ne privlačimo više negativnosti nego što treba. Negativnosti su također važne ili dobre za nas zbog toga što njima učimo i jačamo, te se tako razvijamo. Nije sve u pozitivnostima, ali svejedno trebamo biti pozitivni, posebno usred negativnih okolnosti radi balansa i kako bismo se razvijali.
Takođe trebamo uzeti u obzir činjenicu da drugi ljudi utiču svojim magnetskim poljem na naše, tako da ako smo u društvu negativnih ljudi ili onih koji se brinu, boje ili su zaokupljeni bilo kakvim destruktivnim razmišljanjima, osećajima, razgovorima ili delima, to će se negativno odraziti na naše magnetno polje. Zato trebamo birati naše prijatelje oprezno i držati odstojanje od zlobnih ljudi, osim ako smo na visokom stupnju svesti i nastojimo im pomoći, u čijem slučaju trebamo zaštititi svoje polje da ne
Naši karmički dugovi također u velikoj meri utiču na naše polje privlačenja - možemo sve raditi ispravno i pozitivno, ali svejedno stalno doživljavati neprilike, a to je zbog naše loše karme, odnosno davnih negativnih misli, reči i dela. Žanjemo i ono što su posijali naši preci, osim ako smo te učinke eliminirali posebnim ritualom ili delom ili snažnim skokom u svesti. Kad smo već kod toga, kaže se da možemo očistiti svoju pređašnju karmu i u prisustvu prosvetljenog gurua, pa možeš to učiniti ako smatraš da karma stoji na putu ispunjenja tvojih potencijala i snova. Sve u svemu, trebamo zadržati pozitivan stav i raditi na dobroj karmi za ubuduće, tako da više ne moramo bespotrebno ispaštati.
Lična psihička dispozicija je rezultat te je tako znatno odgovorna za privlačenje
odgovarajućih ishoda, spoljne okolnosti i ljudi. Međutim, ona mora biti dominantna da bi privukla srodne ishode. Nije dovoljno praktikovati pola sata pozitivnog razmišljanja, molitve, afirmacija ili vizualizacija, a ostatak dana provesti u brigama, strahovima, kritikama, ogovaranjima i ostalim negativnim razmišljanjima i emocijama. Ako tiokom dana pridaješ više pažnje negativnim stvarima, odnosno držiš svoju svest u negativnim modalitetima nego u onim pozitivnim, onda se nemoj čuditi da privlačiš puno toga negativnog i ne uspevaš privuči nešto određeno pozitivno. Sati i sati negativnih misli i emocija tokom dana eliminiše učinkovitost svih onih malobrojnijih pozitivnih.
Postoje ljudi, koji provode bezbrojne sate u meditaciji ili duhovnoj kontemplaciji, ali oni to ne čine zato što u tome uživaju već zato što veruju da to trebaju činiti kako bi duhovno napredovali i time nešto postigli. Zato se u stvari prisiljavaju da to praktikuju, što znači da se pritom osećaju uglavnom loše ili nelagodno pa čak i frustrirajuće i utučeno kad percipiraju da ne napreduju nakon što su uložili puno vremena i truda u to. Nije ni čudo, da im takav gubitak vremena, tj. loše korištenje vremena ne donosi ništa.
Možda misliš da činiš veliku stvar time što meditiraš, ali ako to radiš s lošim energijom, onda je to kontraproduktivno, tako da bi bilo bolje da to ne činiš. Meditacija sama po sebi ne donosi ništa, barem ne pomaže privući ili postići ono što želiš. Trik nije u samoj meditaciji nego u stupnju svijesti koji pritom kultiviraš, to jest, vrline koje pritom kultiviraš - u tome je trik. Isto vriedi i za sve druge vrste prisiljavanja kojima mislimo nešto postići, kao što je slučaj u sportskim naporima i učenju sviranja nekog muzičkog instrumenta. Ako ne uživaš u procesu ili ne kultiviraš neke druge vrline na svom putu do cilja, nego se uglavnom mučiš, uzalud ti sav trud.
Možemo pomisliti da bi nam, recimo, napredovanje na poslu donelo sve samo dobro, ali naš um nije u stanju pretpostaviti sve ishode jednog takvog događaja, od kojih bi neki sigurno bili negativni, kao što je više posla i više odgovornosti koji mogu sa sobom doneti više stresa, više radnih sati, manje slobodnog vremena, više ljubomore od strane kolega, zdravstveni problemi, propuštene druge prilike, i slično. Dakle, sve što
najvišim mogućim stepenom svesti kako bismo privukli čim više povoljnijih uslova i prilika.
Da bismo što bolje iskoristili zakon privlačenja, potrebno je podići svest do nama
najvišeg mogućeg stepena, po mogućnosti podići je na nivo vjere, radosti, suosećanja ili mira.
Isus:
”Zaista, kažem vam, ako imadnete vere koliko je zrno gorušičino te reknete ovoj gori: ‘Premesti se odavde onamo!’, premestit će se i ništa vam neće
biti nemoguće."
"Sve što god zamolite i zaištete, verujte da ste postigli i bit će vam!" "Kako verujete, tako će vam biti."
Buddha:
"Sve ono što jesmo rezultat je onoga što smo mislili. Ako čovjek govori ili djeluje sa zlom mišlju, bol ga slijedi. No ako čovjek govori ili postupa s čistim mislima, sreća ga prati, poput sjenke koja ga nikad ne ostavlja. "
Ovaj zakon privlačenja lakše je shvatiti kada smo svesni stvarnosti kakva ona stvarno jest, a ne kakva nam se čini. U stvarnosti, naše su oči i um ograničeni. Oni doživljavaju stvarnost ne onakvom kakva ona jest već kakvi oni jesu. Ograničenom i kratkovidnom umu običnog čoveka stvarnost izgleda sasvim drugačije nego umuprosvetljene osobe, očito.
Vrlo je važne saznati određene, činjenice o stvarnosti da bi se moglo iskoristiti ovaj, kao i druge univerzalne zakone:
- materijalni svijet je prividan - ništa nije onako kako se čini
- sva je materija u stvari energija, što znači da je u srži vibrirajuća, promjenjiva, fluktuirajuća, podatna, nije kruta ni postojana te da se sve može transformirati - stvarnost je višedimenzionalna - ne svodi se samo na tri dimenzije, što znači da i
druge oku-nevidljive dimenzije utiču na našu stvarnost. U višim dimenzijama stvarnosti sve što želimo već je manifestovano, tako da mi samo trebamo privući tu stvarnost u ovu opipljivu. Kako postajemo sve svesniji svega toga, naša se svest uzdiže i time se osposobljuemo da možemo svesno privlačiti sve što zamislimo iz beskrajnog polja mogućnosti
Sposobnost da podignemo svijest na vrline visokog kalibra omogućava nam da
po jačini pozitivnog privlačnog polja. Ovu skalu može se razno interpretirati i ne treba je uzimati zdravo za gotovo. Vrline su poredane sukladno njihovoj moći da privuku
pozitivnosti, međutim, svaka vrlina također ima svoje stepen, pa na primjer, ljubav prema životinjama i ona prema ljudima nemaju isti stepen moći u određenim
situacijama. Kultiviranje neke vrline na kratko postaje odskočna daska. Možeš to učiniti meditiranjem, afirmacijom, te iskazivanjem te vrline u različitim situacijama ili na bilo koji drugi način. S vremenom i iskustvom bit će ti to sve lakše i prirodnije pa time i učestalije, što znači da će prosek stepena tvoje svesti rasti i time stepenj tvog
blagostanja.
Kao što zakon privlačnosti to nalaže, na što god se mi fokusirali obavezno će se proširiti, povećati ili rasti. Imamo moć da izaberemo hoćemo li gledati na pozitivnu ili negativnu stranu bilo kog iskustva, s obzirom na to da su oba pola prisutna u svemu, kao što to zakon polariteta nalaže. Kad se usredimo na ono što je negativno, time prizivamo još više negativnosti. A kad se usredimo na ono što je pozitivno, time prizivamo još više pozitivnosti. Ako se usrediš na ono što ti treba, ta potreba će samo rasti. Ako usrediš svoje misli na ono što nemaš, takvim razmišljanjem o neimaštini privući ćeš još veću neimaštinu. Ako preokupiraš svoj um mislima o nekom gubitku, time povećavaš verovatnost da se to dogodi ili da još više izgubiš. Kad se bojiš da će se nešto dogoditi, svojom vibracijom to privlačiš da se stvarno dogodi iako se inače ne bi dogodilo.
Ako pridaješ pažnju onome što ti nedostaje, nedostatak će se tim više manifestovati. A ako pridaješ pažnju izobilju oko sebe kao i u drugim dimenzijama stvarnosti, koji su nevidljivi našim kratkovidnim očima i nezamislivi našem ograničenom umu, to će se obilje onda sve više manifestovati u tvojoj fizičkoj stvarnosti. To je također razlog zašto mnogi dobri ljudi ne prosperiraju. Oni imaju sklonost da se brinu (za druge), da tuguju, strahuju, budu pesimistični iako to nazivaju „realističnim“, da nemaju ambicije za sebe niti dovoljno samopouzdanja ili samoinicijativnosti ili samodiscipline, žao im je drugih i nesvjesno kultiviraju mentalitet žrtve, što vuče njihovu svest dole po skali pa tako na sebe privlače loše stvari umesto onih dobrih. S druge strane, kada dobri ljudi
komplementiraju svoju dobrotu s ljubavlju, radošću, unutarašnjim mirom i drugim vrlinama, onda svakako prosperiraju.
Ako tiokom dana često misliš kako nisi nešto ili kako nemaš nešto umesto da misliš da to u stvari jesi i da to zapravo imaš, onda je logično da takve dominirajuće misli oblikuju tvoju stvarnost upravo takvom.
Ako je tvoja stvarnost nepovoljna, to znači da većinom imaš nepovoljne osećaje, misli i dela. To se da lako promeniti tako da odabereš novi životni stil u kojem što više
(vetra) tako da ih vrtiš i usmeravaš po svojoj volji što će rezultovati proizvodnjom (električne) energije koja ti je potrebna za ostvarenje cileva i blagostanja.
Ovaj se zakon očitava u činjenici da se istomišljenici privlače, a neistomišljenici su jedni drugima odbojni. Za to imamo i izreku: Svaka ptica svome jatu leti - svatko je privučen društvu sebi srodnim. Privlačni su nam oni koji se slažu s nama, a odbojni oni drugi.
Jesi li ikada pomislio na nekoga, a nekoliko trenutaka kasnije taj te je nazvao ili se pojavio? Je li to telepatija? Slučajnost? Magnetska privlačnost? Mnogi ljudi ne
razumeju ovaj fenomen pa ga ignorišuu. Naime, radi se o zakonu privlačenja - o tome da se sličnosti privlače.
Poznato je da na što se stalno fokusiramo, odnosno čemu pridajemo najviše pažnje, to nam se najviše pojavljuje u životu, pogotovo ako je objekt našeg fokusa u skladu s onim što jesmo. Ako pretežno razmišljaš o skupoći, nestašici, neimaštini i usto se često na sve to žališ, to će se po zakonu privlačenja uvijek iznova pojavljivati u tvom životu zato što se toga držiš i zato što je to postalo deo tvog karaktera.
Razmisli malo, koliko puta dnevno pomisliš na svoje blagostanje, a koliko puta na svoje nedostatke? Ako prevagnu misli i riječi o nedostacima, ti nedostaci će prevagnuti u tvom životu. Da bi tome doskočio, sve što trebaš napraviti je preuzeti odgovornost za svoje blagostanje tako da preuzmeš odgovornost za svoje osećaje, misli, rieči i dela - budi izrazito i osećajno zahvalan na svemu što već imaš, uviđajući da postoje milioni ljudi širom sveta koji bi bili presretni da imaju ono što ti imaš. Uz zahvalnost izrazi i svoju radost za sve što ti je na raspolaganju.
Zakon privlačenja uređuje da svojim mislima privlačimo jednakoznačajne okolnosti u svoj život. Kao što čovjek misli, tako mu i bi. Isto tako, kao što mislimo, takvi smo, pa nam je takva i naša stvarnost.
To potvrđuje Biblija u Mudrim izrekama (Salomona, sina Davidova, kralja izraelskog) 23:7:
"...on je onakav kako u sebi misli".
Evo kako funkcioniše manifestovanje privlačenjem. Kada osvestiš svoju pravu nameru ili cilj i mislima uputiš nalog u svemir, pobrini se za to da pritom budeš na višem
stepenu svesti - bilo koji od onih iznad 200 je dobar, ali što ti je svijest više na skali, tim više moći zadobijaš za privlačenje još boljih stvari.
vibracijski podudara - negativnosti koje ne želiš. Možda imaš pravo osećati se potišteno i to ti se može činiti kao najprirodnijom reakcijom, ali znajući sve ovo sada, ignoriši, a ne reaguj - odaberi mir i sreću umesto da budeš u pravu.
Umjesto da budeš u pravu, prizovi osećaj radosti zbog nečega, ili unutarnji mir, znajući da je sve onako kako treba biti za tvoje veće dobro i razvoj, ili uvidi lepotu i savršenost svega oko sebe, koja je odraz igre polariteta. Takođe, vrline predanja Višoj snazi i vera uveliko pomažu jer imaju vrlo visok stepen moći privlačenja pozitivnosti. Ili dovedi svoju svest u modalitet ljubavi ili nade ili nesebičnosti. Svaka od tih vrlina odlična je za kultiviranje u trenutku slanja svoje vere u svemir, ali pobrini se za to da to nije samo opravdanje već i pravilo, tj. način života. Pobrini se za to da održavaš svoju svest na tim višim stepenima što duže i što češće moguće, svesno izbegavajući sve one modalitete svesti koji rangiraju ispod 200. To je za tvoje dobro, kao i za dobrobit svih.
Naše su misli energija koja je ujedno i moćna i kreativna. Neki ljudi vjeruju da je um kao magnet pa ono na što najviše usmerimo svoju pažnju, to magnetski privlačimo k sebi.
A što je s onim da se suprotnosti privlače a sličnosti odbijaju?
Iz fizike znamo da plus privlači minus (električni naboji) a da se čestice istog naboja odbijaju. To se događa usled delovanja elektrostatičke sile i elektromagnetskog polja koje nastaje usled gibanja električki nabijenih čestica. Nećemo ulaziti u složena naučna objašnjenja ovog fenomena već ćemo samo pojednostavljeno reći da se suprotnosti zaista privlače jer priroda u osnovi tendira sintezi, ujedinjenju ili jednoti, neutralnosti, ravnoteži i harmoniji.
Kada kažemo da priroda ima tendenciju ka sintezi, ujedinjavanju i neutralnosti, ne mislimo time da jedno mora postati poput drugoga, već da se obe strane prirodno menjaju u ono što je ponad pozitivnog i negativnog, ponad suprotnosti – neutralno i savršeno.
Zanimljiva, manje poznata, ali korisna činjenica: svaka čestica bilo da je pozitivna ili negativna, deluje privlačnom silom prema neutralnim česticama. Dakle, neutralnost uvek privlači, nikad ne odbija. Razmisli o tome. Razmisli kako to možeš iskoristiti u svom životu. Biti neutralan je siguran način da ne oteraš nikoga i ništa od sebe. Jedna od najmoćnijih vrlina, unutarnji mir, koji podrazumijeva neutralnost, ima ogromnu moć da ti privuče ono što zamisliš jer ima bezgranično privlačno polje.
privlači nekome (ne privlače te svi pripadnici suprotnog pola). Partneri su privučeni jedni drugima jer svaki od njih ima nešto što drugi nema, a što im treba da bi se osećali ispunjeni, razvili se, približili Višoj sili i procvetali.
Stoga nam uvek imponuju osobe koje imaju ono što mi nemamo a to želimo ili
vrednujemo, pa osećamo privlačnost prema njima jer nas neki način upotpunjavaju. Kao što smo već naveli, suprotnosti su samo dve polovine jedne, savršene celine. Jedna osoba nije potpuna bez svog para, jer malo ko je savršen. Zajedno se upotpunjuju dok god poštuju svoje različitosti te ih koriste u svrhu ličnog rasta. Treba nam naša druga polovina da se razvijamo i približimo savršenstvu.
Ali, ne mogu svi međusobni kontrasti biti pozitivni ili prijatni, Ali svi do reda mogu svakako biti konstruktivni ako im pristupimo s konstruktivnim stavom. Prema tome, umesto svađanja i kritikovanja, trebamo ceniti i prigrliti međusobne razlike i koristiti ih za veće dobro. Na primer, suočavanje s neprijatnom suprotnošću ili s nekim suparnikom može nam biti ogromna prilika za praktićne bezuslovne ljubavi, suosećanja ili
sažaljenja, što su vrline koje podižu našu svest i time nam pomažu da privučemo pozitivne stvari u svoj život, kao i to da pozitivno utičemo ne samo na dotične međuljudske odnose, već i na celu zajednicu.
Da se razumemo, ne treba nam teoretski nitko da bismo bili sretni i imali idealan život, no kako u praksi gotovo niko sam nije idealan niti živi u idealnim uslovima, uveliko nam pomažu oni koji nas komplementiraju, tj. nadopunjuju, odnosno pružaju nam ono što nam nedostaje za idilu.
Valja naglasiti da nisu oni koji nas dopunjuju ili naši pandani zapravo to što nam
omogućuje bilo šta, nego to čini ono što mi sami postajemo u takvoj interakciji, zavisno o našem stepenu svesti, ili tačnije rečeno, o našim vrlinama.
Dakle, čak i da se uspeš združiti sa svojom „polovicom“ i drugim komplementarnim partnerima i prijateljima, zavisi o tebe samog o tvom stepenu svesti, tj. vrlinama koje kultiviraš, hoćeš li iskoristiti svaki takav odnos za rast ili za degradaciju. Isto tako, čak i da ne uspeš privući svoj pandan, tehnički možeš i sam sve ostvariti, ali s njima je lakše i prirodnije.
Sve u svemu, kao što je prezentirano, zakon privlačenja ima puno veći domen nego što to većina ljudi vidi. Njegova magnetska sila nije ograničena onim što čovekov um može dokučiti. Magnetsko povlačenje i potezanje stvara dinamiku koja omogućava život na našoj planeti. Kad se uskladimo s ovim zakonom i postanemo svesni svih njegovih aspekata, možemo ga koristiti u svoju korist, a ne na štetu.
kao naš sistem za podršku. Sve vrline i mane imaju jednaku moć privlačenja, no neke su potentnije u kontekstu privlačenja pozitivnih stvari. Iako je skala svesti tačna, nije apsolutna već relativna, jer svaka vrlina i mana imaju svoju vlastitu skalu, zavisno o kontekstu. Na primjer, ljubav prema kućnim ljubimcima ne rangira isto kao bezuslovna ljubav. To je razlog zašto se ista vrlina može naći na različitim nivoima skale svesti. Također, nemoguće je predstaviti sve vrline i mane na dotičnoj skali jer ih je previše da bi sve stale na nju, pa to također treba uzeti u obzir. Uzmi ovu skalu samo kao
provizorni uvid, kao arbitrarno predstavljanje istine. Koristi je kao alat za podizanje svoje svesti prema potentnijim vrlinama na putu do blagostanja.
Kao što se vidi na skali svijesti, da bismo umeli privlačiti sve ono što naumemo u životu, trebamo se postarati za to da što češće kultiviramo ljubav, veru, radost, predanost, suosećanje i pogotovo unutrašnji mir, kao i bilo koje druge moćne vrline. Kao što se tamo vidi, prepuštanje Višoj sili vodi do ekstaze, pravog mira i prosvjetljenja. Takvo prepuštanje nema nikakve veze s odlaskom u crkvu ili postajanjem svećenikom/časnom sestrom ni s molitvom, već s prepuštanjem zakonima i zapovedima Više sile. Dakle, dobro promisli sledeći put pre nego što naumiš izustiti laž, počiniti preljubu, krađu ili, ne daj Bože, ubistvo. Sigurno se mogu iznaći razna opravdanja i izgovori za delovanje protiv tih viših principa, ali sve je to uzalud. Zakoni su zakoni, stoga ćemo uvek žnjeti ono što smo posejali, dobijati rezultate recipročne nama samima, i privući ono što jesmo.
Dok smo još kod teme zakona privlačnosti, valja spomenuti načine za usklađivanje s njim i za uzimanje onog najboljeg od njega. Naravno, kultiviranje vrlina najbolji je način, no možeš to nadopuniti s raznim odgovarajućim veštinama, kao što su afirmacije, vizualizacija, koncentracija, meditacija i slično. Namerno kažemo veštine a ne tehnike jer iako su to tehnike, trebaju biti vešto korištene da bi imale učinak. Nekim su ljudima određene vrline i veštine sasvim prirodna i uobičajena praksa, dok drugima to nije, ali sve nam je moguće snagom duha (a ne volje), koja se razvija kultiviranjem potentnih vrlina.
Sposobnost upravljanja svojim mislima i vladanja svojim emocijama jača tvoju
sposobnost korištenja zakona privlačenja u tvoju korist. Vježbaj koncentriranje na neku velepnu misao, po mogućnosti na neku od vrlina kao što je mir, ljubav, (bezuslovnana) radost, saosjećanje ili neku drugu. Pritom je izuzetno važna psihofiziološka koherencija ili kongruencija, odnosno to da sinkronizuješ mentalni, emotivni i telesni aspekt, kako ne bi slučajno išli suprotnim smerovima (jedno misliš, drugo osećaš, treće činiš). Misli, emocije i delovanje ili ponašanje moraju se podudarati da bi proizveli tražene rezultate.
uslovom da ne praviš kontradikcije, odnosno, da su tvoje misli, emocije i maniri sinhronizirani. No, najčešće to nije slučaj. Na primjer, mnogi ljudi želi biti bogati, ali govore loše o bogatim ljudima - ovaj čin ih sprečava da postanu jedni od bogatih ljudi. Nije sve u tome, ali to je samo jedan primjer kontradiktornosti kojima se sprečava privlačenje zamišljenog. Dakle, važno je biti u svakom pogledu to što želimo privući.
Srce je ključni organ u orkestriranju aktivnosti na više nivoe. Ono deluje kao sveobuhvatni provodnik kojim se provodi sva elektromagnetska interakcija. Elektromagnetsko polje srca deluje kao modulirani nosilac talasa koji komunicira informacije kroz celo telo i šire. Energetsko polje srca igra ključnu ulogu u
(in)formiranju fizioloških funkcija, mentalnih procesa, emocija i ponašanja osobe, kao i okoline. Srce je pristupna tačka s koje možeš smesta provesti promene svoje
funkcionalnosti.
Dakle, usmeri misli na predeo srca i proizvedi emociju povezanu uz odabranu misao ili vrlinu tako da osetiš kako to struji iz tvog srca i zrači na sve strane. Stvarno osećaj tu misao ili vrlinu, umjesto da to kultiviraš samo u teoriji.
Za jačanje svog privlačnog polja u tokom ovog procesa također pomaže proizvoljni, prigodni tjelesni stimulans kao što je usredotočenje na disanje, posebni položaj nogu i ruku, svesno zračenje topline, osluškivanje otkucaja svog srca, gledanje treperavog svetla sveće, mirisati neki posebni mio miris i slično.
Ne valja osećati telesnu nelagodnost ili neudobnost prilikom kultiviranja vrline radosti, ili nemirno disati tokom aktiviranja unutrašnjeg mira, pa to svakako uskladi.
Važna napomena: koherencija je suprotno od opuštanja (isključenje, povlačenje, distanciranje, nisko energetsko stanje, polu-auto hipnotičko, transcendentalno stanje svijesti), tako da u ovom procesu ne bi trebao ciljati na opuštanje tela i uma. Kod aktiviranja i kultiviranja misli i osećaja neke vrline kao što je ljubav, zahvalnost, radost ili mir, kod psihološke tehnike koherencije sva tri aspekta bića dolaze u harmoniju. Umesto da se opustiš, postaješ energiziran i umesto da budeš u pukom receptivnom, dekoncentriranom stanju, ti si u potpuno budnom, pozornom stanju, optimalnom za mentalne bistrinu, fokus, rešavanje problema i odlučivanje, kao i za fizičku aktivnost i koordinaciju.
Zakon opiranja, tj. Neopiranja
Prema ovom prirodnom zakonu i zakonu fizike - Newtonovom 3. zakonu gibanja - zakonu akcije i reakcije, za svaku silu postoji protivsila (za svaku akciju postoji jednaka, ali suprotna reakcija), delovanju je uvijek suprotno i jednako po iznosu protivdelovanja. Svako opiranje nečemu prirodno jača ono čemu se opiremo. Prema tome, nema smisla protiv delovati, odnosno opirati se bilo čemu, jer jačanjem našeg otpora automatski i prirodno jača protivotpor.
Probaj se nekom opirati - taj će ti uzvratiti istom merom i ništa se neće postići, stvoriće se dodatni konflikt. Nema veze to što si u pravu ili što je tvoja sila pozitivna, jer njezino delovanje neće imati željeni učinak zbog prirodnog protivdelovanja.
Načelo neopiranja spada pod širu filozofiju nenasilja. Ovaj zakon je u skladu i s hršćanskom naukom (okreni drugi obraz kao i s hinduističkim i budističkim etičkim načelom ahimsa (odricanje od nasilja u bilo kojem obliku - mentalnom, fizičkom, verbalnom i sl.), s taoizmom kao i s većinom drugih duhovnih disciplina, ako ne i sa svima njima.
Ovaj se zakon podudara sa zakonom najmanjeg truda, tj. zakonom obrnutog truda koji nalaže da, ako se previše trudimo, onda ustvari onemogućavamo ostvarenje cilja. Trud je precenjen - ako se moramo preterano truditi da bismo nešto postigli, to znači da nam to nije prirodno ni namenjeno.
U elektronici, otpornik zagreva, a ako se ne ohladi lako će pregoreti i podbaciti. Provodnik, s druge strane, omogućuje protok struje. Najbolji provodnici su oni koji pokazuju najmanji otpor. Jednako tako, najbolje ćeš ispuniti svoje postojanje u životu ako se ničemu ne opireš i pustiš da sve ide svojim tokom. Mudra osoba pušta da se okolnosti odvijaju i događaji teku, stoga ide kroz život bez otpora.
Opiranje nije pravi način za ostvarenje pozitivne promene, jer svaki otpor stvara protivotpor pa time ono čemu se opiremo još više jača. Postoji racionalni način za ostvarenje cilja. Majka Tereza odbila je svojevremeno pozive za sudelovanje u anti ratnim demonstracijama rekavši da će jedino pristati pozovu ako je na pro-mir demonstracije. Ista stvar, ali učinjena sa sasvim drugog stepena svesti, pozitivan a ne negativan, ima veću verojatnost stvoriti pozitivne umjesto negativne rezultate. Nije smisleno ni svrsishodno opirati se ičemu što nam je predodredila sudbina, što nam je
nije ograničen. Mi smo predodređeni da prolazimo kroz razna iskustava i okolnosti koji su određeni zakonima prirode kao što su zakon uzročnosti, reciprociteta, privlačenja, polariteta i drugi, a koji pak djeluju na osnovi ljudskog delovanja. Ovi su zakoni
neminovni i njihov protokol je neizbežan. Zato nema smisla opirati se ičemu. Sudbina je nužni red i njoj smo podvrgnuti u skladu s univerzalnim zakonima i izvan ljudske
kontrole, premda je uzrokovana ljudskim delima. Ove zakone može zaobići samo Onaj koji ih je stvorio, a mi ljudi sami nikako. Ipak, tako nešto povremeno se događa, ali jedino po milosti Više sile, po čemu doživljavamo čuda koja su u suprotnosti sa
zakonima. Ova milost ili božanska intervencija događa se, doduše, zahvaljujući ljudskoj intervenciji, kao što su posebne molitve, obredi, iskreno pokajanje i slično. Naša sudbina predodređena je do neke mere svim našim prethodnim delima, ali i onim šta smo
(postali), odnosno stepenu naše svesti. Umesto opiranja svojoj sudbini, trebamo je prihvatiti, izvući pouku i potruditi se živeti u skladu sa zakonima kultivirajući vrline i time sebi osigurati bolju sudbinu za ubuduće. Svoju sudbinu možemo radikalno promeniti radikalnim preokretom svesti za što je nužno kultiviranje uzvišenih vrlina predočenih na skali svijesti.
Alternativa otporu tj. opiranju
Otpor je delo koje ljudi sprovode jedino protiv nečega što se percipira kao negativno. Ključna reč je "percipira". U stvarnoj stvarnosti, dakle ne onoj prividnoj, sve ima i pozitivne i negativna značenja u sebi, kao što to diktira zakon polariteta, pa kad
percipiramo nešto samo kao negativno, negirajući pozitivne aspekte, time odajemo kako ograničeno i površno rasuđujemo. Naravno da postoji destruktivna i konstruktivna strana svega što postoji pa kad se opiremo nečemu ili nekome, ujedno se opiremo i konstruktivnosti toga, kao i zakonu polariteta. Otpor sam po sebi ne može biti konstruktivan, čak i ako ga percipiramo takvim, i čak ako je doveo do nečeg
konstruktivnog. U globalu, a moramo uvek gledati sve u celosti, otpor kakvim ga znamo načelno je destruktivan jer neminovno potiče destruktivne emocije, neizostavno
podrazumeva i neka destruktivna dela, uzrokuje štetu nekome i pogotovo jer je u osnovi jednostran, jer se fokusira na negativnosti objekta, negirajući pozitivnosti, zakon
polariteta i dualističku prirodu stvarnosti.
Kad smo već kod toga, kao što sve ima dva pola, i otpor nije samo negativan. Uglavnom ima negativne posledice kada mu se pristupa po običaju, onako kako većina ljudi pruža otpor, sa svim negativnostima koje idu uz njega. No, ako se sve to eliminira i umesto toga se upregnu vrline, otpor prestaje biti negativan i na kraju krajeva prestaje biti otpor kakvim ga znamo. Najviši oblik otpora nije njegova suprotnost, prihvatanje, već nešto što je lspod tih suprotnosti - duboko razumijevanje koje dovodi do bezuvetne ljubavi i radosti te naposletku do mira.
besmislenost opiranja i na validnost ovakvog životnog stila. Ako je istina da ono čemu se opiremo ustraje, onda bi suprotnost morala jednako tako biti istinita - da ono što
prigrlimo nestaje. Dakle, ako želiš da nešto uznemirujuće nestane iz tvog života, onda trebaš to prigrliti.
U osnovi, nije neka teška situacija sama po sebi ono što uzrokuje bol i patnju, nego naš otpor prema njoj.Otpor stvara stres, a stres je prauzrok svih bolesti, poremećaja, neuravnoteženosti i nepogoda. Kako percipiramo i pridajemo značaj nekom iskustvu određuje kako se osećamo. Uvijek imamo izbor videti loše ili dobre strane. Obe su realne. Ako ne želimo biti površni i uskogrudni, možemo svaku nepriliku sagledati iz druge perspektive, staviti je u širi kontekst, pogledati je sa svih strana, kao i otkriti dubinske, odgovorne uzroke, a pogotovo višeznačno delovanje. Možemo uvideti da u stvarnosti ništa nije samo po sebi ni dobro ni loše, nego ih naše misli takvim čine, kao što je to Shakespeare tvrdio.
Umesto da sve događaje deliš na dobre i loše, deli ih na dobre i poučne.Negativna iskustva su izrazito poučna, što znači da imaju i pozitivnu stranu. Pomiriti se sa sudbinom, odnosno predati se i pustiti da se stvari odvijaju bez briga, strahova,
kritikovanja i jadikovanja, prepustiti se toku događaja znači verovati da je sve što nam se događa prirodno, u skladu s prirodnim zakonitostima, i potrebno za naš razvoj, da se događa za nas a ne protiv nas.
Naravno, ne treba se nikako ponižavati, kompromirati, dati se ugnjetavati, iskorištavati i slično. Svaka je promena ostvarljiva i bez otpora popraćenog destruktivnim
emocijama (mržnja, ljutnja, osvetoljubivost, frustriranost, okrivljavanje, kritičnost, kritikovanje, jadikovanje, prigovaranje, ogovaranje, agresivnost i dr.) koje prirodno vode u destrukciju. Pozitivna promena ne može nikako proizaći iz negativnih dela, to bi bilo neprirodno i nelogično. Na taj način nismo ništa bolji od onih kojima se odupiremo, ako delujemo negativno kao i oni. Kad kažemo da se ne treba opirati sudbini, to ne znači da trebamo podilaziti "vragu" i ostalim zlobnim pojedincima i nepravednim sistemima. Dakako. Često će nas upravo sudbina naterati da se oslobodimo takvih destruktivnih sila u našem životu. No sigurno ne opiranjem destruktivnim emocijama kao što su mržnja, osvetoljubivost, kritikovanje, jadikovanje itd.
u tom trenu treba boriti i zašto to nije grijeh dokle god ostvaruje svoj poziv bez ikakvih želja, mržnje, straha, pohlepe i drugih mana, a u slavu Boga, tj. pravednosti, i po Božjoj volji. Naime, ovaj je rat bio Božja volja jer se njime uklanjalo demone (vladare koji su činili velika zlodjela i koji su odbacili sve pokušaje za mir, čime je mirno rešenje bilo nemoguće), a simbolički je predstavljao borbu između čovekove više i niže prirode. Svatko u sebi ima osobine koje su pozitivne i koje su negativne. Mnogi svoje mane uzimaju kao dio svoje prirode i zbog toga se ne bore protiv njih, kao što se ni Arjuna nije hteo boriti i ubijati svoje rođake. Kad dođe vreme za to, svako od nas treba nadvladati (što nije isto što i opiranje) destruktivne sile u svojoj prirodi kako bi konstruktivne mogle delovati. Kako je zlodušna vojska bila mnogobrojnija, a svejedno je izgubila rat, pouka je da s malo svojih vrlina možemo pobediti svoje mane, dokle god smo u skladu sa Svevišnjim.
Središnje učenje Gite je to da je postizanje sreće, tj. slobode od robovanja životu moguće pre svega tako da obavljamo svoju dužnost. Ovim se epom ukazuje na to da duhovnost, ljubav i voljeti ne znači podilaziti, popuštati, tolerisati zlobu i nepravdu, već
podrazumeva zalaganje za okolnosti u kojima ljubav može cvetati - bez mržnje, ljutnje, osvete, pohlepe i sličnih mana, već preuzimanjem odgovornosti, poduzimanjem u skladu sa svojim pozivom i vrlinama. Možemo uvek prepoznati radi li se opiranju nečemu ili ne, tako da prepoznamo jesmo li se pritom upustili u vrline ili mane i što su naši motivi. Krišnin posticaj za ratovanjem ni u kojem slučaju nije posticaj za nasiljem niti za
pružanjem otpora, već za praktičnim duhovnim aktivizmom. Da se razumemo, radnja se odvija na bojištu, nakon mnogih neuspelih pokušaja za mirnim razrešenjem i kad je već bilo prekasno za bilo što drugo, jer su vojske stajale jedna nasuprot drugoj, spremne za boj. Povlačenje ili predaja vodećeg ratnika bilo bi krivo interpretirano i s jedne i s druge strane, uglavnom kao kukavičluk i priznavanje poraza, stoga opiranje suprotstavljanju zlobnicima i onomu za što se tamo našao (borba za pravdu) te opiranje obavljanju svoje dužnosti ratnika nije bilo nimalo preporučljivo ni pozitivno u tim uslovima. Zato mu Krišna to ni ne preporučuje.
Usto, ep ima mnogo pouka, poput onih o besmrtnosti duše, transcendenciji, prolaznosti, sagledavanje svega u kontekstu večnosti, gledanje na uništavanje (trulog) kao na
obnavljanje, nadmoći Božje volje nad ljudskom slobodnom voljom, važnosti usklađenja svoje duše sa Svevišnjim, jedinstvu, zlokobnosti želja itd.
U kršćanskoj mitologiji postoji priča u biblijskom Novom zavetu u kojoj
"Isus uđe u Hram i izagna sve koji su prodavali i kupovali u Hramu. Mjenjačima isprevrta stolove i prodavačima golubova klupe."
(Mt 21:12).
Profet je Muhamed poučavao:
"Nemojte govoriti: »Ako nam ljudi budu činili dobro i mi ćemo njima činiti dobro, a ako nam budu činili zlo i nepravdu i mi ćemo njima uzvratiti zlo i
nepravdu«. Budite pri sebi. Ako vam ljudi učine neko dobro, učinite i vi njima dobro, a ako vam učine neko zlo, nemojte im uzvraćati zlim niti im
zbog toga činiti neku nepravdu."
Svaku nepravdu možemo pretvoriti u pravdu ako postupamo pravedno i konstruktivno -uz konstruktivne emocije i istupe. U stilu Gandhija(vođa koji se nenasilno izborio za nezavisnost Indije),Martina Luthera Kinga (čelnik američkog pokreta za građanska prava 1950-ih i 1960-ih), Dalaj Lame (pobornik mirnog oslobođenja Tibeta od
Kine),Nelsona Mandele (pomirljivim stavom doveo do kraja aparthejda u Južnoj Africi) i Aung San Suu Kyi(političarka i aktivistica za mirno uspostavljanje demokracije u rodnom Mianmaru/Burmi) i drugih velikana koji se zalažu za društvenu i političku pravdu konstruktivnim taktikama i nenasiljem.
Ovaj stil nalaže da se ne sme nikoga uvrediti, ne smeju se gajiti negativne misli i osećaji, pa čak i prema tzv. neprijatelju.Sve je moguće postići bez prisile, poput vode koja se probija kroz planine ili poput cveća koje raste i kroz asfalt, unatoč svojoj mekoći. Prirodan će se tok uspostaviti i bez agresije. Pravednost se ne uspostavlja manama (nasiljem), nego vrlinama kao što su mir, ljubav, suosećanje, mudrost, hrabrost, upornost, poštenje, integritet, iskrenost, dostojanstvo, čast, poštovanje, praštanje, milosrđe, sloga, dobročinstvo, ljubaznost, smirenost, snalažljivost, odlučnost, nepokolebljivost, doslednost, samopouzdanje, vera, optimizam, kreativnost i druge. Budući da je popularnost Dalaj Lame i tibetanskog budizma izrazito porasla nakon okupacije Tibeta, može se reći da je Dalaj Lama uspeo u svojoj misiji iako nije uspeo osloboditi Tibet od Kine. Okupacija Tibeta izrazito je pogodovala širenju filozofije tibetanskog budizma, pa tako ni jedan drugi budizam ni budistički vođa nije toliko poznat i popularan. Tako su i mnogi naši prividni neuspesi ustvari uspesi kada ih sagledamo u širem kontekstu.
Svaku pojavu u životu puno je bolje i konstruktivnije dočekati u stilu, održavati sretan stav bez obzira na neprilike koje nas zadese, znajući da u stvarnosti ne postoji nijedna spoljna situacija koja može odneti našu radost, ukoliko mi to sami ne dopustimo. Jer, kada naša radost ne dolazi iz spoljnog sveta, spoljni svet ne može je uništiti.
energija u svoju korist i čak preobrati neprijatelja u prijatelja. Ova se tehnika može odlično iskoristiti kod suočavanja s nekom ozbiljnom bolešću, financijskim teškoćama, ratom i svim drugim nevoljama. Svima onima koji su nevoljama pristupili na opisani način one su im na kraju donele više koristi nego štete, jer su kroz njih nešto naučili i promenili u životu.
Vatra se ne gasi vatrom, već vodom ili peskom. Princip je taj da se vatri oduzme kiseonik kako ne bi mogla goreti. Metaforički, kao i vatru, tako i svaku nevolju možeš savladati ako je ne "potpiruješ" destruktivnim emocijama. Kad se opireš, ustvari dodaješ ulje na vatru jer pritom gajiš negativne emocije i misli. Umjesto toga, zavisno o situaciji,
ponekad je konstruktivnije pustiti "vatru da sama sagori" - kad protivnik nastupi, a ti se ne opireš, ne postičeš to/ga da se "razbukta", nego to/ga ignorišeš i tako dopustiš da se situacija smiri ili potpuno nestane. Verujući u tvoju slabost jer se ne opireš, protivnik popušta na snazi i pažnji pa ga možeš lakše savladati drugom prilikom iznenadnim, zbunjujućim potezom, ako uopće treba, u stilu spomenutog Munetsuki Kotegaeshi zahvata.
Zavisno o situaciji, često je pametnije ćutati i suočiti se sa situacijom ili osobom uz humor i poniznost (nije isto što i ponižavanje), kao i strpljenje. Viša sila i prirodni zakoni će već sve postaviti na svoje mesto i nadgraditi one koji uprkos izazovima neguju vrline.
Za one napredne, najbolje je iskoristiti konstruktivnu moć ljubavi i uzvratiti ljubavlju - time osiguravamo obrt u situaciji/osobi. U našem članku o ljubavi možeš pročitati o tome kako kultivirati bezuvetnu ljubav te iskoristiti isceljujuću, produktivnu i transformirajuću moć ljubavi.
U nevolji, bolesti i drugim nepoželjnim situacijama, najkonstruktivnije je svoju svest uzvisiti kultiviranjem vrlina. Ne opirati se i umesto toga na krilima ljubavi, mudrosti, odgovornosti, zahvalnosti, praštanja, bezuslovne radosti, strpljenja, vere, predaje Višoj sili, mira i ostalih vrlina podići svoju svest i time se uzvisiti iznad nepoželjne situacije, obvezno nešto naučiti i tako transformirati okolnosti nabolje. Dokle god nismo naučili svoju lekciju zbog koje nam je sudbina donela ovaj izazov, taj će se izazov tokom života ponavljati. Umesto da se tome opiremo, važno je uočiti što možemo time naučiti,
odnosno kako se možemo razviti - kultiviranjem vrlina i oslobađanjem od mana. Kad to uspemo, izazov će nam poslužiti kao "odskočna daska" pomoću koje ćemo dospeti na novu, viši i bolji nivo života, gde nas čekaju nove blagodati.
Dakle, nemoj se ničemu i nikome protiviti, nego budi za ono što je suprotno od toga. Recimo, umesto da se protiviš ratu, budi za mir; umesto da se žališ na nekog
zaslužuju blagostanje, umesto destruktivnih, čine konstruktivne stvari prilikom neprilika. Budi jedan/jedna od njih!
Ići linijom manjeg otpora
Kako se ovaj zakon neopiranja ne bi mešao s ovom negativnom karakternom crtom iz podnaslova, važno ih je razjasniti. Ići linijom manjeg otpora retko se kad, ako uopće, koristi u gore opisanom kontekstu opiranja prirodnim tokovima i agresivnom protestu. Kad se kaže da neko ide linijom manjeg otpora, misli se na nepoduzetnost, lenost, kukavičluk, apatiju, pesimizam, nepoverenje, manjak samopouzdanja ili nesigurnost i slično. Misli se uglavnom na to da se osoba ne zalaže ili založi za nešto i da ne poduzima nešto što drugi misle da bi trebalo, a što nema veze s opiranjem. Stoga to nema veze s neopiranjem koje ovaj zakon diktira.
Kad se kaže da neko ide linijom manjeg otpora, misli se na nepoduzimanje u situacijama kao što su ove: bežanje od stvarnosti i problema; izbegavanje kročenja neutabanim stazama; izbegavanje rizika, promena i usavršavanja; umesto da reši neki konflikt, uvek izbegava osobu s kojom je u konfliktu; kompromis - umesto da se zauzme za sebe, čini ono što je lakše, što ne zahteva dodatni napor; umesto da skuva nešto, osoba kupuje (polu)gotovu toksičnu hranu; umesto da se sama izleči prirodnim lekovima (što zahteva istraživanje i eksperimentiranje), trpa sintetičke tablete u sebe i onda se žali na nus pojave itd.
Kako se vidi iz navedenog, ništa od toga nema veze s opiranjem i otporom koje se odnosi na ovaj zakon.
Usklađivanje sa zakonom otpora ne znači ići linijom manjeg otpora, već suprotno - činiti i ono što nam nije po volji, prihvatiti sudbinu, prepustiti se Božjoj volji i delovati u skladu s njom, prepustiti se toku događaja kako god neugodni bili, učiniti sve što se od nas očekuje, ispuniti svoju dužnost bez obzira na sve - drugim rečima, ne žaliti se, kritikovati, forsirati suprotno i bilo kako negirati višu silu, već naprotiv, gajiti vrline zahvalnosti, vere, optimizma, smirenosti, snalažljivosti, strpljivosti, izdržljivosti i druge.
Otpor i Manifestiranje
Kada je tvoja svest na nivou kritikovanja, brige, straha ili bilo kojeg od nižih nivoa svesti (mane), ti si u stanju otpora. To je još jedan razlog da to prestaneš. Lakše je reći nego učiniti, ali je i lakše nego što se čini.
Ako želiš privući ili dopustiti svojim ciljevima da se manifestiraju, trebaš već sad biti na istoj talasnoj daljini s njima. To znači održavati dopuštajući stepen svesti (optimizam, mir, radost, ljubav itd.) - ponašati se kao da si ih već postigao/la, što zapravo i jesi, ali samo u paralelnom svemiru, u drugoj dimenziji stvarnosti, tako da je samo stvar njihova povlačenja u svoju materijalnu stvarnost. Naravno, samo ako su tvoji ciljevi usklađeni s tvojom životnom misijom i karmom.
Druga važna stvar u neopiranju tome da se ciljevi manifestiraju jest biti pozitivan prema svima onima koji su već postigli tvoje ciljeve. Znači, ako je, na primjer, tvoj cilj biti jednog dana šef, moraš održavati pozitivan stav prema svima onima koji su već šefovi. Osuđivanje i kritikovanje onih koji već jesu ili imaju ono što ti želiš, s pravom odbija tvoje ciljeve da se manifestiraju. Ne možeš pripadati nijednom klubu čije postojeće članove prezireš, da se tako izrazimo.
Zakon polariteta
Ovaj zakon je u praksi najmanje objašnjen kod ljudi pa su zato mnogi nesretni i
nezadovoljni i kad nema potrebe. Naravno, svako je svestan polariteta i njegovih uticaja u prirodi i životu uopšteno, kao što su posvuda prisutni parovi suprotnosti (dan i noć, toplo i hladno, gore i dole, dobro i loše…). Međutim, ta svest nije dovedena na nivo razumevanja koja potiče svakog pojedinca da se uskladi sa zakonom polariteta u cilju postizanja važnih ciljeva. Sreća i uspjeh apsolutno zavise o usklađivanju s ovim
kozmičkim principom uspona i padova. Zakon polariteta uređuje izmene suprotnosti, uzajamnost pozitivnosti i negativnosti, dualitet. Sve na svetu funkcioniše po tom principu oscilira između dve krajnosti, što omogućava vibraciju i promene. Sve je na ovome svetu u kontrastu s nečim, sve ima svoju suprotnost, kao dan i noć, i sve se odvija kao njihanje klatna između dva pola. Bez tog naboja, tj. titranja od minusa ka plusu i obrnuto, nema kretanja, nema napretka i nema života. Čim to potpuno shvatimo,
možemo prigrliti sve negativnosti u životu i ne shvatati ih kao nešto loše, nego kao važan i dragocen deo života. Zato, umesto da ih izbegavamo, trebamo se osnažiti duhom (vrlinama) kako bismo takve situacije lakše prebrodili, znajući da iza svake oluje
ponovno dolazi sunce. Ali i da bez kiše nema duge. Osim toga, često je kiša potrebnija od sunca. Ratari to dobro znaju.
Ima jedna izreka koja ide otprilike ovako: "Ne traži od života da ti put bude posut
