Средњебанатски округ

1

Средњебанатски округ

Средњебанатски округ је смештен у североисточном делу Србије на површини од 2.784 км2 . Центар округа је град Зрењанин, а поред Зрењанина у оквире Средњебанатског округа улазе још четири општине: Сечањ, Житиште, Нови Бечеј и Нова Црња. Зрењанин се у историјским списима као насеље први пут помиње 1326. године под именом Бечкерек. Село Бечкерек настало је у прве две деценије XIV века, у време када је нови мађарски краљ Карло I (1301-1342) често боравио у Банату, највише у својој престоници Темишвару. С њим је у ове крајеве дошао и већи број племића, међу којима је најмоћнији био Имре Бечеи. Он је населио Bechereki и Beche (Нови Бечеј), чији су и називи у вези с овим презименом. Средином ХVI века Бечкерек потпада под турску власт под којом остаје све до Пожаревачког мира, склопљеног 27. јула 1718. године. Под именом Бечкерек у различитим облицима Зрењанин је био познат све до 1935. године. Данашње име добио је по народном хероју Жарку Зрењанину после Другог светског рата. Зрењанин је политички, привредни, културни и спортски центар Баната. Простире се на површини од 1.326 км2, по чему је највећи град у Аутономној Покрајини Војводина и други у Републици Србији. Налази се на раскршћу значајних копнених и водених путева, удаљен 50 километара од Новог Сада, 75 од Београда и 50 од границе са Румунијом. Према последњем попису из 2002. године, у њему живи 132.051 становника. Зрењанин je мултикултуралнa, мултиконфесионалнa средина у којој живи више од 20 нација. Зрењанин, седиште Средњебанатског округа, је град усмерен на развој пољопривредно-прехрамбене индустријe и друге области привредне делатности, као што су: хемијска индустрија, металска, петрохемијска и друге. Територија општине Сечањ се простире на површини од 523 км2 и обухвата 11 насељених места (Банатска Дубица, Бока, Бусење, Јарковац, Јаша Томић, Конак, Крајишник, Неузина, Сечањ, Сутјеска и Шурјан). Захвата територију Средњег Баната у поречју Бегеја, Тамиша и Брзаве. У историји Сечањ је више пута мењао име: 1717.године - Сечањ (Sechan), 1719. године – Szécsány, 1888.године – Torontal- Szécsány, 1922.године - Сечањ. У XVIII и XIX веку почињу већа насељавања у овом крају, истеривањем Турака из Баната. Већи део становништва чинили су Немци, који су се после Другог светског рата иселили, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева. Развијени су пољопривреда, трговина и саобраћај. У овом крају 1959. године почело је истраживање и експлоатација нафте и гаса. Према последњем попису из 2002. године, у општини Сечањ живи 16.377 становника а етнички састав највећим делом чине Срби (70,87%), Мађари (12,63%), Румуни (3,92%) и Роми (3,72%). Општина Житиште се налази у средњем Банату. Простире на површини од 525 км2 и сачињавају је 12 насеља и то: Житиште, Банатски Двор, Банатско Вишњићево, Банатско Карађорђево, Торак, Међа, Нови Итебеј, Равни Тополовац, Српски Итебеј, Торда, Хетин и Честерег. Аустрија је подручје

2 Баната ослободила од турске владавине 1718. године након чега почиње насељавање новог становништва на овим просторима. Прво су се доселили Срби и Румуни из Поморишја а у другој половини XVIII века интензивније је усељавање Мађара и Немаца. Најважније имиграције обављене су после I и II светског рата. 1920. године досељавају се учесници I светског рата из околине Босанске Крупе, из Лике итд., док после II светског рата се досељава становништво из околине Требиња, Мостара, Бања Луке итд...Према попису из 2002. године број становника у општини Житиште био је 20.399, а етнички састав највећим делом чине Срби (61,9%), Мађари (19,69%), Румуни (9%) и Роми (3,75%). Општина Нови Бечеј се простире на површини од 609 км2 и обухвата 4 насељена места (Бочар, Кумане, Нови Бечеј и Ново Милошево). Налази се у северозападном делу Баната на обали реке Тисе, у средишњем делу Војводине. Становништво се у овој општини углавном бави пољопривредом а посебно воћарством и виноградарством, док је индустрија слабо развијена. Назив места вероватно потиче од имена велепоседничке породице Бечеи, која је овде имала поседе. Бечеј тј., локалитет с овим именом први пут се у историјским изворима помиње крајем XI века, тачније 1091. године. Друго могуће порекло назива места је назив Беч, што значи земљопосед или утврђење на води. Име Нови Бечеј, носи због тога што је становништво Бечеја по доласку турске власти избегло у Бачку, где је на западној обали Тисе основало насеље истог имена. По ослобођењу Баната, нешто потомака избеглица из Баната се вратило и са колонистима обновило Бечеј, давши му назив Нови Бечеј, да би разликовао од Старог, оног у Бачкој. После Другог светског рата 1946. године Нови Бечеј је носио назив Волошиново, по маршалу СССР који је погинуо при ослобађању Новог Бечеја, а од 1952. се опет зове Нови Бечеј. Према попису из 2002. године број становника у oпштини Нови Бечеј био је 26.924. Општина Нова Црња, заузима површину од 273 км2 и обухвата 6 насељених места (Александрово, Војвода Степа, Нова Црња, Радојево, Српска Црња и Тоба). Иако је Нова Црња седиште општине, највеће насеље у општини је Српска Црња. Природни ресурси су извори термалне воде, разграната мрежа канала и резерве опекарске глине. Најпознатији туристички објекат на територији oпштине Нова Црња јесте родна кућа - спомен музеј Ђуре Јакшића. Број становника, према подацима пописа из 2002. године, износи 12.705 становника а етнички састав највећим делом чине Срби (70,31%), Мађари (18,64%) и Роми (6,83%). Највише становника као и највећу густину насељености у Средњебанатском округу има град Зрењанин као административни центар округа. На другом месту по густини насељености је Нова Црња, а по броју становника Нови Бечеј. Најмање становника има Нова Црња, а најмању густину насељености Сечањ. Зрењанин који има највећи буџет у свом округу издваја и највише средстава за културу по глави становника. Након Зрењанина за културу по глави становника највише издваја Сечањ. Табела 1: Основни подаци о површини и броју становника у граду/општинама Град/Општина Површина територије општине/града у км2 Број становника у општини/граду према попису из 2002.године Густина насељености по км2 Просечно годишње издвајање за културу по глави становника (за период од 2007. до 2009. године) Зрењанин 1.326 132.051 100 20,74 евра 1765,65 дин. Житиште 525 20.399 39 8,53 евра 726,04 дин. Сечањ 523 16.372 31 11,03 евра 938,93 дин. Нови Бечеј 609 26.924 44 6,34 евра 539,34 дин. Нова Црња 273 12.705 46 1,27 евра 107,59 дин. Приказ 1: Рангирање града/општина према просечном годишњем издвајању за културу по глави становника у периоду од 2007. до 2009. године 20,74 8,53 11,03 6,34 1,27 0 5 10 15 20 25 Зрењанин Житиште Сечањ Нови Бечеј Нова Црња Просечно годишње издвајање за културу по глави становника 2007-2009

3 За потребе културе у односу на укупан буџет општине, очекивано највише издваја град Зрењанин док најмањи удео културе у укупном буџету има општина Нова Црња. Приказ 2: Рангирање града/општина према просечном годишњем уделу културе у укупном буџету града/општине у периоду од 2007. до 2009. године Табела 2: Подаци о финансирању сектора културе Оп ш тина / Гр ад _{Година градски/општински} Укупан буџет у еврима Укупан градски/општински буџет у динарима Буџет за културу у еврима Буџет за културу у динарима % од укупног општинског/ градског буџета ЗРЕ ЊАНИН 2007. 35.784.956,65 2.861.372.291,00 2.663.285,77 212.956.862,50 7,4 2008. 40.653.558,58 3.310.492.451,28 3.025.288,17 246.354.660,94 7,4 2009. 26.928.701,43 2.529.431.775,00 2.556.754,01 240.157.694,00 9,5 Ж ИТ И Ш ТЕ 2007 2.938.962,13 235.000.000,00 172.875,01 13.823.120,00 5,9 2008 3.401.619,51 277.000.000,00 177.659,54 14.467.136,10 5,2 2009 3.177.650,98 298.478.981,27 171.842,04 16.141.242,85 5,4 СЕЧ АЊ 2007. 2.676.608,41 214.022.144,00 185.380,44 14.823.057,00 6,9 2008. 3.190.732,02 259.827.052,00 221.072,00 18.002.291,00 6,9 2009. 2.819.744,92 264.860.614,00 141.501,77 13.291.360,00 5,0 НО ВИ БЕЧЕЈ 2007. 4.131.047,00 330.319.344,00 146.459,01 11.710.892,00 3,6 2008. 4.925.934,50 401.127.713,00 213.176,45 17.359.342,00 4,3 2009. 4.372.550,96 410.716.772,00 154.301,44 14.493.642,00 3,5 НО ВА Ц РЊ А 2007. 1.839.477,64 147.085.000,00 16.258,09 1.300.000,00 0,9 2008. 1.970.940,66 160.497.246,00 22.116,67 1.801.000,00 1,1 2009. 1.721.929,04 161.742.000,00 10.646,15 1.000.000,00 0,6 У периоду од 2007. до 2009. године, буџет за културу, у односу на укупне буџете града/општина ниједна општина Средњебанатског округа нити град Зрењанин не бележи континуиран раст а ни континуиран пад. У Сечњу је у 2007. и 2008. години удео културе у укупном буџету био стабилан да би у 2009. забележио пад. У осталим општинама удео културе у укупном буџету варира у посматраном периоду (2007-2009.године). 8,1 5,5 6,3 3,8 0,9 0 2 4 6 8 10 Зрењанин Житиште Сечањ Нови Бечеј Нова Црња Просечан годишњи удео културе у укупном буџету града/општине 2007-2009

4 Приказ 3: Тенденција кретања удела буџета за културу у периоду од 2007. до 2009. године Структура расподеле средстава за културу очекивано показује да се у Средњебанатском округу највећи део утроши на плате запослених у култури осим у Новој Црњи где је у 2007. и 2008. највише средстава утрошено на материјалне трошкове. Житиште и Нова Црња су једине општине које не издвајају средства за програме. У свим општинама, изузев у Сечњу, материјални трошкови одржавања установа су већи од средстава за програме. Приказ 4: Структура буџета у периоду од 2007. до 2009. године у граду/општинама Средњебанатског округа (изузимајући град Зрењанин који није доставио податке о структури буџета за 2009. годину)



Организација и функионисање културе у оквиру локалних самоуправа

О култури у Зрењанину, Житишту и Новој Црњи брину особе задужене за друштвене делатности. У Новом Бечеју то је одсек за јавне сужбе док у Сечњу не постоји одељење у општинској управи које је задужено за област културе. Једино општина Нова Црња има савет формиран као скупштинско тело који је задужен за ту област. 7,4% 7,4% 9,5% 5,9% 5,2% 5,4% 6,9% _6,9% 5,0% 3,6% 4,3% 3,5% 0,9% 1,1% _0,6% 0,0% 2,0% 4,0% 6,0% 8,0% 10,0% 2007 2008 2009 Зрењанин Житиште Сечањ Нови Бечеј Нова Црња 0% 20% 40% 60% 80% 100% НОВА ЦРЊА НОВИ БЕЧЕЈ СЕЧАЊ ЖИТИШТЕ ЗРЕЊАНИН 41,2% 47,7% 51% 78,2% 61,1% 58,8% 32,3% 13% 21,8% 23,4% 20% 36% 15,5% 0% 20% 40% 60% 80% 100% НОВА ЦРЊА НОВИ БЕЧЕЈ СЕЧАЊ ЖИТИШТЕ ЗРЕЊАНИН 38,5% 43,8% 48% 79,5% 61,5% 61,5% 38,5% 9% 20,5% 30,9% 17,7% 43% 7,6% 0% 50% 100% НОВА ЦРЊА НОВИ БЕЧЕЈ СЕЧАЊ ЖИТИШТЕ ЗРЕЊАНИН 64,6% 53,3% 78% 73,1% 35,4% 27,2% 9% 26,9% 19,5% 13% Плате и доприноси Материјални трошкови Програми и пројекти

5 Табела 3: Преглед организације општина по питању сектора културе Град/ Општина Одељење задужено за питања из области културе Да ли постоји већник за културу? Да ли постоји савет за културу као скупштинско тело? Да ли постоји конкурс за пројекте из области културе? Зрењанин Одељење за друштвене делатности и _{одељење за послове финансија} Да Не Не Житиште Одељење за друштвене делатности Не Не Не Сечањ Не постоји служба у управи задужена за _{област културе} Да Н.п Не Нови Бечеј Одсек за јавне службе Не Не Не Нова Црња Одељење за друштвене делатности Да Да Да *Н.п. – нема података Када је реч о култури на нивоу одлучивања, једино општине Житиште и Нови Бечеј немају чланa у општинском већу задуженог за област културе. Четири општине Средњебанатског округа не расписује конкурсе за финансирање пројеката из области културе.ЈединоЗрењанин има петочлани Савет за културу који именује Градоначелник, а који има саветодавну улогу у избору пројеката који се финансирају из буџета града али скупштинско радно тело надлежно за културу не постоји. Од података достављених Заводу највећи удео аматеризма у укупном буџету града/општине има Нови Бечеј – око 0,7%, па Зрењанин – око 0,4%. Табела 4: Издвајање града/општине за аматеризам Град/Општина Издвајање за аматеризам у култури у односу на укупан буџет општине/града 2007 2008 2009 Зрењанин 0,36% (10.300.940,25 дин/128.825,84 _евра) 0,36% (11.917.772,82 дин/146.352,81 _евра) 0,39% (9.720.000,00 дин/103.480,54 _евра) Житиште 0,2% (528.745,00 дин/6.612,60 евра) 0,2% (663.835,64 дин/8.152,04 евра) 0,3% (964.200,00 дин/10.265,01 евра) Сечањ Н.п. Нови Бечеј 0,8% (1.769.000,00 дин/22.123,51 евра) 0,6% (1.670.000,00 дин/20.507,96 евра) 0,6% (1.475.000,00 дин/15.703,07евра) Нова Црња Н.п. *Н.п. – нема података Када је у питању дугорочно планирање све самоуправе Средњебанатског округа имају стратегије развоја својих општина. Поред стратегија развоја општина, већина места има и стратегије које се баве другим проблемима и питањима: - Зрењанин има Стратегију социјалног и економског развоја, Стратегију урбаног развоја и Стратегију о младима које се између осталог баве и културним питањима; - Нови Бечеј има Стратегију социјалног и економског развоја, Стратегију о младима које третирају и област културе; - Нова Црња има Стратегију о младима у којој се помињу питања из сфере културе Житиште и Сечањ нису доставили податке о другим стратешким документима на нивоу своје општине. Када је реч о пружању информација из области културе, град Зрењанин и све општине Средњебанатског округа имају званичне интернет презентације где се могу наћи основне информације о установама културе, као и стално или повремено информације о културним манифестацијама.

6 Табела 5: Доступност основних информација о култури општина/града на интернету Град/Општина Званична интернет адреса општина/града Да ли се налазе основни подаци о установама у култури? Да ли се врши информисање о културним догађајима Зрењанин www.zrenjanin.rs Контакти и други подаци о установама Стално Житиште www.zitiste.org Само контакти установа Стално Сечањ www.secanj.rs Контакти и други подаци о установама Не Нови Бечеј www.novibecej.rs Контакти и други подаци о установама Повремено Нова Црња www.sonovacrnja.org.rs Контакти и други подаци о установама Повремено Једино општина Житиште има особу за односе са јавношћу која стално информише грађанство о актуелним догађајима из културе док у Сечњу постоји особа која повремено или по потреби промовише културне догађаје које организује општина. Нови Бечеј и Нова Црња немају службу или особу у општинској управи задужену за односе са јавношћу, док Зрењанин, Заводу није доставио тај податак. Као највеће проблеме културе представници општина истичу финансирање како програма тако и одржавања установа културе. Иза наведених проблема по броју одговора истиче се проблем са недовољним бројем стручних кадрова. У Житишту и Новом Бечеју се као проблем наводи и недовољна развијеност мултикултурализма и међународне сарадње док се у Новој Црњи истиче проблем недовољне пажње за културни туризам. Општине Средњебанатског округа за приорите за унапређење културе наводе опремање установа културе као и неговање традиције и заштиту баштине. А поред тога као приоритети, истичу се још културни туризам, едукација запослених, подстицање сарадње културе и привреде, реактивација индустријског наслеђа и истраживање публике. Табела 6: Главни проблеми и приоритети у култури општина Средњебанатског округа (град Зрењанин Заводу није доставио тражене податке) Општина Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе Житиште 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме 3. Недовољна развијеност мултикултурализма и међународне сарадње 1. Опремање установа културе 2. Реактивација индустријског наслеђа 3. Подстицање сарадње културе и привреде Сечањ 1. Недостатак средстава за програме 2. Недовољна стручност и бројност кадрова 3. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 1. Неговање традиције и заштита културне баштине 2. Опремање установа културе 3.Истраживање публике Нови Бечеј 1. Недостатак средстава за програме 2. Недовољна стручност и бројност кадрова 3. Недовољна развијеност мултикултурализма и међународне сарадње 1. Неговање традиције и заштита културне баштине 2. Културни туризам 3. Едукација запослених у култури Нова Црња 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме 3. Недовољно развијен куклтурни туризам 1 Опремање установа културе 2. Неговање традиције и заштита културне баштине 3. Културни туризам



Културни ресурси општина

У Средњебанатском округу има 16 установа од којих се највећи број налази у Зрењанину као центру округа. Од културних актера најбројнија су културно-уметничка друштва којих има 48. Град Зрењанин и две општине (Нови Бечеј и Сечањ) Средњебанатког округа имају поливалентне центре, а Житиште је једина општина која нема поливалентни центар. Културно-туристички центар Ђура Јакшић у Српској Црњи је регистрован за делатнос музеја, галерије, збирки, који има тенденцију да развија услове за културни туризам. Културно-уметничка друштва у Средњебанатком округу су бројна. Према сазнањима Завода цивилна културна сцена најбогатија је у Зрењанину где је истраживачки тим мапирао 21 Културно-уметничко друштво и 12 удружења.

7 Табела 7а: Преглед актера у култури у граду/општинама Средњебанатског округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике) Средњебанатски округ број Установе број Удружења број КУД-ови Зрењанин 40 актер

7

-Народно позориште Тоша Јовановић -Народни музеј Зрењанин -Градска народна библиотека Жарко Зрењанин -Историјски архив Зрењанин -Савремена галерија уметничке колоније Ечка -Културни центар Зрењанина -Завод за заштиту споменика културе Зрењанин

12

-Омладински хор Коча Коларов, Зрењанин -Градски дувачки оркестар Зрењанин -Центар за креативно одрастање и мултикултуралну сарадњу Цеком, Зрењанин -Уметничка асоцијација Зрењанин -Удружење грађана Филмофил, Зрењанин -Невладина организација Нови оптимизам, Зрењанин -Удружење ликовних аматера УЛАЗ, Зрењанин -Камерни хор Еммануел, Зрењанин -Оркестра за рану и ренесансну музику Архаик, Клек -Аматерско позориште Мадач, Зрењанин -Савез аматерских културно-уметничких друштава САКУД, Зрењанин -Банатско удружење књижевника, Зрењанин

21

-КУД Светозар Марковић, Зрењанин -КУД Весели Банаћани, Зрењанин -КУД Петефи Шандор, Мужља -КУД Пионир, Зрењанин -КУД Петефи, Зрењанин -КУД Коло, Меленци -КУД Младост, Елемир -КУД Младост, Арадац -КУД Јожеф Атила, Михајлово -КУД Арсеније Теодоровић, Перлез -КУД Штефан Штефу, Ечка -КУД Урош Предић, Орловат -КУД Завичај, Лазарево -КУД В.Л.Курјак, Лукићево - КУД Ђурђевак, Фаркаждин -КУД Чента, Чента -КУД Лала, Ечка -КУД Слобода, Книћанин -КУД Русанда, Меленци -КУД Клек, Клек -КУД Лумина, Јанков Мост Житиште 19 актера

2

-Библиотека Бранко Радичевоћ -Културно просветна заједница Житиште

7

-Клуб књиге Бранко Радичевић, Житиште -Актив жена Ђурђевак, Житиште -Удружење жена Међанке, Међа -Актив жена Јоргован,Торда -Актив жена Свети Ђорђе, Житиште -Актив жена Завичај, Равни Тополовац -Актив жена Банатски Двор, Банатски Двор

10

-КУД 2. октобар, Житиште -КУД Викентије Петровић Бокулац, Торак -КУД Сечењи Иштван , Хетин -КУД Зора, Српски Итебеј -КУД Банатски Двор, Банатски Двор -КУД Петар Кочић, Честерег -КУД Илија Прерадовић, Банатско Карађорђево -КУД Петефи Шандор, Торда -Удружење грађана Подгрмеч, Житиште -Друштво за неговањенародних обичаја и традиција Бузавираг, Нови Итебеј Сечањ 11 актера

2

-Народна библиотека Јован Дучић -Образовно културни центар Сечањ

3

-Културно просветна заједница општине Сечањ -Позоришни клуб Гест, Сечањ -Клуб књижевника Тодор Манојловић, Сечањ

6

-КУД Младост, Конак

-

КУД Јандрија Томић Ћић, Крајишник -КУД Светозар Шемић, Јарковац -КУД Владо Томановић, Сечањ -КУД Братство –јединство, Сутјеска -КУД Др. Борислав Јанкулов, Јаша Томић

8 Табела 7б: Преглед актера у култури у граду/општинама Средњебанатског округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике) Средњебанатски округ број Установе број Удружења број КУД-ови Нови Бечеј 11 актера

3

-Народна библиотека Нови Бечеј -Дом културе општине Нови Бечеј -Банатски културни центар Ново Милошево

2

-ПААД центар за социокултуролошке изузетности, Нови Бечеј -Аматерско позориште Нови Бечеј

6

-КУД Јован Аћимац, Кумане -Мађарско културно уметничко друштво Јокаи Мор , Нови Бечеј -КУД Теодор Павловић, Ново Милошево -Културно уметничко друштво за неговање музике, обичаја и фолклора Бочар, Бочар -Удружење градског фолклора Бећарац, Нови Бечеј - Удружење ромског фолклора Романо ило, Нови Бечеј Нова Црња 12 актера

2

-Народна библиотека Ђура Јакшић -Културно-туристички центар Ђура Јакшић

5

-УГ ЕтноНет, Српска Црња -Удружење жена у Радојеву -Књижевни клуб Ђура Јакшић, Српска Црња -Удружење жена Нова Црња -Удружење младих Војводе Степе, Војводе Степе

5

-КУД Добривоје Путник, Радојево -КУД Александрово, Александрово -КУД Петефи Шандор, Тоба -КУД Ђура Јакшић, Српска Црња -КУД Ади Ендре, Нова Црња

Укупно актера у Средњебанатском округу

93

Поред установа, у културне ресурсе спадају и запослени у култури. Највећи број запослених има град Зрењанин што је и очекивано с обзиром на највећи број установа културе које се у њему налазе. Житиште је на другом месту, општине Сечањ и Нови Бечеј имају подједнако запослених у култури, а најмање запослених има Нова Црња. Табела 8: Број запослених према полу и образовању у установама културе Град/Општина Укупно Мушки Женски ОШ ССС ВШ ,ВСС Зрењанин 214 101 113 14 109 91 Житиште 20 Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п Сечањ 16 5 11 1 12 3 Нови Бечеј 16 4 12 5 8 3 Нова Црња 7 1 6 / 5 2 *н.п.- нема података Када је о полној структури реч, према подацима којима Завод располаже, жене су бројније од мушкараца како у Зрењанину тако и у свим општинама Средњебанатског округа. Највећи број жена, процентуално, међу кадровима у култури има Нова Црња, па Нови Бечеј, док је разлика према полу најмања у Зрењанину. Према подацима којима Завод располаже образовна структура показује да у свим општинама Средњебанатског округа и граду Зрењанину предњачи средњеобразовани кадар.Из приказа је изузета општина Житиште која није доставила податке о полу и образовању запослених у установама културе.

9 Приказ 5: Полна и образовна структура запослених у граду/општинама Средњебанатског округа (из приказа је изузета општина Житиште која није доставила податке о полу и образовању запослених у установама културе)

ПОЛ

ОБРАЗОВАЊЕ



Поливалентни центри општина Средњебанатског округа

1 Само две општине Средњебанатског округа и град Зрењанин имају установу поливалентног карактера. У Житишту не постоји поливалентни центар али зато функционише Културно просветна заједница коју је основала Скупштина општине Житиште. Културно просветна заједница је установа културе која ће бити сагледана у оквиру поливалентних центара. Основана је 1995. године и поред Библиотеке Бранко Радичевић је једина установа културе у Житишту. Исте године је основан и Образовно културни центар у Сечњу. Најстарија установа је Дом културе у Новом Бечеју који је основан 1976. године. У Зрењанину је у 2008. години основан Завода за културу војвођанских Румуна од стране Скупштине АП Војводине и Националног савета румунске националне мањине. Завод доприноси неговању и очувању националног идентитета и културе румунске националне заједнице која живи у Војводини а истовремено, доприноси развијању мултикултуралности у Војводини, као и доступности богатства румунске културе свим грађанима. У овом извештају Завод за културу војвођанских Румуна неће бити приказан пошто су извештајем обухваћене само институције чији су оснивачи град или општина али ће бити приказан у једном од следећих пројеката у коме ће се представити покрајинске установе. Банатски културни центар из Новог Милошева у општини Нови Бечеј је почео са радом 2006. године. Банатски културни центар је приватни културни центар чији је директор, оснивач и власник Радован Влаховић, књижевник. Центар се финансира углавном из сопствених средстава уз скромну подршку месне заједнице, општине или Покрајине. Организује књижевне, ликовне, музичке, драмске, кинематографске, фото програме и негује издавачку делетност. Од значајнијих пројеката БКЦ сваке године реализује Пролеће Симе Цуцића, књижевну манифестацију посвећену родоначелнику критике књижевности за децу у нашој књижевности Сими Цуцићу. Банатски културни центар је 2010. године покренуо и организовао јединствену манифестацију први Европски фејсбук песнички фестивал. У овом извештају Банатски културни центар неће бити представљен пошто Заводу није доставио упитник.

1 -Културни центар Зрењанина Заводу није доставио упитник, подаци који су изнети у извештају наведени су на основу разговора са програмским директором Центра. Општи подаци о згради Културног центра преузети су са интернет презентације истог -Културно-просветна заједница у Житишту Заводу није доставила упитник па ће сви подаци бити изнети на основу разговора са представницима установа и интернет презентације исте 47,2 % 52,8 %

Зрењанин

Мушкарци Жене 31,3 % 68,7 %

Сечањ

Мушкарци Жене 25% 75%

Нови Бечеј

Мушкарци Жене 14,3 % 85,7 %

Нова Црња

Мушкарци Жене 6,5 % 50,9 % 42,6 %

Зрњанин

ОШ ССС ВШ,ВСС 6,3 % 75% 18,7 %

Сечањ

ОШ ССС ВШ,ВСС 31,3 % 50% 18,7 %

Нови Бечеј

ОШ ССС ВШ,ВСС 71,4 % 28,6 %

Нова Црња

ОШ ССС ВШ,ВСС

10 Сви центри у Средњебанатском округу налазе се у једној згради и према подацима којима Завод располаже, ниједна зграда није споменик културе изузимајући из приказа Културни центар Зрењанина и Културно просветну заједницу у Житишту која Заводу није доставила податке о својој установи. Када је реч о години изградње зграда, према подацима којима Завод располаже најстарија је зграда Дома културе у Новом Бечеју а најмлађа Образовно културног центра у Сечњу, изузимајући из приказа Културни центар Зрењанина и Културно просветну заједницу у Житишту који Заводу нису доставили податке. Табела 9: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара Назив установе Година оснивања Година изградње _зграде Зграда – споменик културе Културни центар Зрењанина, Зрењанин Преузето са интернет презентације 1978. Н.п Н.п Културно просветна заједница, Житиште Преузето са интернет презентације 1995. Н.п Н.п Образовно културни центар, Сечањ 1995. 1991. Не Дом културе општине Нови Бечеј, Нови Бечеј 1976. 1976. Не *н.п.- нема података  Просторни капацитети Поливалентна установа у Сечњу и Културно просветна заједница у Житишту се налазе у уступљеном простору (без накнаде), док је зграда Дома културе у Новом Бечеју у власништву установе. Културни центар Зрењанина Заводу није доставио овај податак. Највећим простором располаже Културни центар Зрењанина, док најмање квадратних метара, има поливалентна установа у Сечњу, изузимајући Културно просветну заједницу у Житишту. Све установе имају више од једног простора за програмске активности осим Културно просветне заједнице у Житишту која нема простор за програме. Поред главне сале, Културни центар Зрењанина поседује још пет мањих, вишефункционалних сала и дворишни амфитеатар. Установа у Сечњу поред главне сале, располаже са простором од 220 м2 _{у коме се налази дискотека и са 150 м}2 _{хола који се} користи као изложбени простор; Дом културе у Новом Бечеју поред главне сале, користи додатних 95 м2 галерије Село и 130 м2 _{галерије Тиска академија акварела у којој се налази стална поставка радова} насталих у оквиру истоимене ликовне колоније. Табела 10: Основни подаци о простору Назив установе Површина простора Број простора за програме Површина главне сале Број места за седење у великој сали Површина додатних простора за програме (изузимајући сцене на отвореном) Културни центар Зрењанина, Зрењанин Преузето са интернет презентације око 5.000 м 2 6 Н.п. Н.п. Н.п. Културно просветна заједница, Житиште На основу разговора Н.п / / / / Образовно културни центар, Сечањ 1.000 м 2 3 400 м2 396 220 м2 +150 м2 Дом културе општине Нови Бечеј 1.711 м 2 3 328 м2 344 95 м2 +130м2 *н.п.- нема података Представници културних центара кроз упитник су оцењивали просторије за рад (канцеларије) и просторе за одржавање програма. Према подацим који су достављени Заводу (изузимају се Културни центар Зрењанина и Културно-просветна заједница у Житишту)простор за програме подједнако оцењују и Образовно културни центар у Сечњу и Дом културе општине Нови Бечеј. У установи у Сечњу највећи проблем је грејање док у Новом Бечеју је проблемлоша електрична инсталација и слаба техничка опремљеност.

11 Канцеларијски простор лошије је оцењен у Дому културе општине Нови Бечеј, него у Образовно културном центру у Сечњу. Проблем који Дом културе у Новом Бечеју наводи је проблем са електроинсталацијом док Образовно културни центар у Сечњу не прецизира проблеме са канцеларијским простором. Такође се из приказа изузимају Културни центар Зрењанина и Културно-просветна заједница у Житишту. Табела 11: Оцене и проблеми простора Назив установе Оцена канцеларијск ог простора Највећи проблем канцеларијског простора Оцена простора за одржавање програма Највећи проблем простора за одржавање програма Културни центар Зрењанина, Зрењанин Н.п. Н.п Н.п. Н.п Културно просветна заједница, Житиште Н.п Н.п Н.п Н.п Образовно културни центар, Сечањ 3 Н.п 4 Не постоји адекватно грејање Дом културе општине Нови Бечеј 2 Лоша електрична инсталација и слаба техничка опремљеност 4 Лоша електрична инсталација и слаба техничка опремљеност *н.п.- нема података Само Дом културе општине Нови Бечеј има урађене пројекте за реновирање и реконструкцију објеката у којима се налазе. Процењене вредности за опремање целокупног објекта истиче потребу за 5.200.000,00 динара потребних за поправку крова и електричних инсталација у сали, реновирање гардеробе и канцеларија. Два поливалентна центра нису доставила тражене податке (Културни центар Зрењанина и Културно-просветна заједница у Житишту), док једино сечањски образовно културни центар истиче да нема урађен пројекат реконструкције.  Програми и публика Сви културни центри изузев сечањског, негују изложбене активности али се не може рећи који је међу њима најактивнији пошто Културни центар Зрењанина и Културно-просветна заједница у Житишту нису доставили податке о програмима и публици. Дом културе општине Нови Бечеј је имао 21 изложбу у свом објекту, а све изложбе укупно је видело 1.700 посетилаца. Интересантно је да готово сви поливалентни центри Средњебанатског округа одржавају биоскопску делатност, изузев Културно-просветне заједнице у Житишту. Сви културни центри организују наступе културно-уметничких друштава и позоришне представе, међу којима је најуспешнији Дом културе општине Нови Бечеј, изузимајући Културни центар Зрењанина и Културно-просветну заједницу у Житишту. Сви културни центри изузев Културно-просветне заједнице у Житишту организују трибине, предавања и књижевних вечери а највише ових садржаја организује Дом културе општине Нови Бечеј, изузимајући Културни центар Зрењанина. При том су у оквиру књижевно-трибинског програма најбројније књижевне вечери (7). Установа у Новом Бечеју организује концерте савремене музике и наступе оркестара и хорова. Културни центар Зрењанина и Културно-просветна заједница у Житишту негују издавачку делатност. Табела 12а: Програми и посећеност поливалентних центара Средњебанатског округа Назив установе Садржаји/делатности Тип садржаја* према организатору Број програма у 2009. години Број публике на програмима К у лту р н и ц е н та р З р е њ ани н а , З р е њ ани н Пр еу зе то с а и нт ер не т пр е зе нт а ц и је Изложбе Н.п Н.п Н.п Биоскопске пројекције Н.п Н.п Н.п Наступи КУД-ова Н.п Н.п Н.п Концерти савремене музике Н.п Н.п Н.п Аматерско позориште Н.п Н.п Н.п Оркестри, хорови Н.п Н.п Н.п Издавачка делатност Н.п Н.п Н.п Трибине, предавања Н.п Н.п Н.п Књижевне вечери Н.п Н.п Н.п

12 Табела 12б: Програми и посећеност поливалентних центара Средњебанатског округа Назив установе Садржаји/делатности Тип садржаја* према организатору Број програма у 2009. години Број публике на програмима К у лту р но пр о с в етн а за је д ни ц а , Жит и шт е Н а ос но ву ра зг ов ор а Изложбе Н.п Н.п Н.п Наступи КУД-ова Н.п Н.п Н.п Аматерско позориште Н.п Н.п Н.п Издавачка делатност Н.п Н.п Н.п О бр а зо в но ку лт у р ни ц е н та р , С е ч а њ Биоскопске пројекције сопствени 14 168 Наступи КУД-ова гостујући 5 614 Позоришне представе гостујући 2 306 Трибине, предавања, књижевне вечери гостујући 4 223 Д о м к у л ту р е о пшти не Н о в и Бе ч е ј Изложбе сопствени 21 1.700 Биоскопске пројекције сопствени 3 600 Наступи КУД-ова гостујући 7 2.150 Концерти савремене музике - 2 850 Аматерско позориште гостујући 33 4.600 Оркестри, хорови гостујући 18 2.700 Трибине, предавања, књижевне вечери сопствени 9 810 *Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује гостовања сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји Према оценама представника установа изузимјући Културни центар Зрењанина и Културно-просветну заједницу у Житишту, најпосећенији програми у центрима за културу Средњебанатског округа су музички и позоришне представе. Када је реч о отворености установа према публици, сви центри за културу раде у складу са својим програмима и користе различите видове промоције садржаја. Табела 13: Отвореност према публици и начини анимације Назив установе Најпосећенији програми према речима представника установе Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења Период у години када је посећеност највећа Радно време Установе Културни центар Зрењанина, Зрењанин Н.п Н.п Н.п Н.п Културно просветна заједница, Житиште На основу разговора Н.п рекламни спотови на телевизији, плакати, рекламе на радију интернет рекламе (банери и сл.) Н.п Н.п Образовно културни центар, Сечањ -музички 1.плакати 2. рекламе на радију 3. флајери 4. интернет социјалне мреже Н.п 7-15ч Дом културе општине Нови Бечеј -ликовни -музички -филмски -позоришни -фолклорни 1. плакати 2. интернет рекламе (банери и сл.) 3. рекламе на радију 4.рекламни у штампаним медијима 5. обавештавање на физичке и електронске адресе, и СМС – ом 6. флајери зимски период 7-21ч, викендима у зависности од програма

13 Према подацим који су достављени Заводу (изузимају се Културни центар Зрењанина и Културно-просветна заједница у Житишту)преостале две установе, како би привукле публику на програме, користе позивнице као форму личног позивања. Једино Дом културе општине Нови Бечеј користи и позивање путем порука на мобилне телефоне. Дом културе општине Нови Бечеј и Образовно културни центар у Сечњу имају мејлинг листе како би публику обавештавали путем електронске поште. Када је реч о истраживањима потреба постојеће и потенцијалне публике, то редовно чини Дом културе општине Нови Бечеј и Образовно културни центар у Сечњу а последњи пут су радили истраживање 2009. године (не рачунајући Културни центар Зрењанина и Културно-просветна заједница у Житишту који Заводу нису доставили упитник). Евалуацију својих програма не ради ниједан од два културна центра која су Заводу доставила податке тј. Дом културе општине Нови Бечеј и Образовно културни центар у Сечњу. Податке о тенденцији кретања броја посетилаца на програмима културних центара од 2005. до 2009. године Заводу су доставили једино Дом културе општине Нови Бечеј и Образовно културни центар у Сечњу. Дом културе општине Нови Бечеј имао је више посетилаца у периоду од 2005. до 2009. године. Приказ 6: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од 2005. до 2009. године Културно-просветна заједница у Житишту појављује се као организатор следећих манифестација: Сусрети ветерана фолклора Споменар, Фестивал дечјих фолклорних ансамбала У Житишту, на житници, Сусрети деце општине Житиште Знам и ја ...и културно туристичке манифестације Чикен фест. Образовно културни центар у Сечњу организује манифестацију Митровдански сусрети која представља обележавање црквене славе места - Митровдана. Традиционално обележавање Митровдана прерасло је у Митровданске сусрете. Ова установа је организатор и Покрајинске смотре рецитатора Песниче народа мог и Дана рибе. Дом културе општине Нови Бечеј организује зонску смотру аматерских позоришта, музичку манифестацију Обзорја на Тиси - Дани Јосифа Маринковића посвећену афирмацији српске соло песме, затим Музички фестивал деце Војводине(смотра хорског, оркерстарког и фолклорног стваралаштва деце свих народа и народности Војводине) и ликовну колонију Тиска академија акварела. Културни центар Зрењанина није доставио податке о манифестацијама које органузује. Цена улазница за програме у Образовно културном центру у Сечњу и Дому културе општине Нови Бечеј је идентична – 100 динара, док Културно просветна заједница Житиште за манифестације чији су они организатори не наплаћују улазнице. Из овог приказа се изузима Културни центар Зрењанина који Заводу није доставио податке. Табела 14: Просечна цена улазница у поливалентним установама Средњебанатског округа Установа Просечна цена улазница Попусти Културни центар Зрењанина, Зрењанин Н.п. Н.п. Културно просветна заједница, Житиште На основу разговора Не наплаћују улазнице за програме чији су они организатори / Образовно културни центар, Сечањ 100,00 динара Организоване пројекције за ђаке Дом културе општине Нови Бечеј 100,00 динара Не *Н.п.- нема података 1050 1180 1260 1720 1311 0 1000 2000 2005 2006 2007 2008 2009 13560 13320 12740 13250 13410 12000 12500 13000 13500 14000 2005 2006 2007 2008 2009

14  Сарадња Када је о сарадњи са другим актерима у култури реч, са највећим бројем актера повезан је Дом културе општине Нови Бечеј (не рачунајући Културни центар Зрењанина). Сарадња постоји на локалном, регионалном и националном нивоу. Типови сарадње су различити: техничка, логистичка, сарадња на организацији догађаја и сарадња на програмима/пројектима. Ниједан поливалентан центар у Средњебанатском округу, изузимајући Културни центар Зрењанина, не остварује сарадњу на међународном нивоу, мада би и сарадња са актерима у култури у градовима/општинама Србије ван региона могла бити унапређена. Што се тиче сарадње са актерима у култури града Зрењанина као центра округа, најбоља сарадња коју су истакли сви поливалентни центри је са Културним центром у Зрењанину, а поред тога истиче се сарадња са Савезом аматера Зрењанина, КОЦ-ом Вук Караџић из Пландишта и Народним позориштем Тоша Јовановић. Најчешћи видови сарадње су на организацији догађаја и сарадња на пројектима/програмима. Сви поливалентни центри имају сарадњу са локалним медијима и то у циљу информисања грађана о догађајима из културе. Сечањски поливалентни центар и Културно просветна заједница Житиште сарађују и са регионалном телевизијом. Дом културе општине Нови Бечеј истиче сарадњу и са новосадским дневним листом Дневник. Из овог приказа се изузима Културни центар Зрењанина који Заводу није доставио податке. Табела 15: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Ниво сарадње Тип сарадње Локални ниво Регионални _ниво Национални _ниво Међународни _{ниво центром округа} Сарадња са К у лту р н и ц е н та р З р е њ ани н а , З р е њ ани н Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. К у лту р но пр о с в е тн а за је д ни ц а , Жит и шт е Н а ос но ву р аз го во ра Библиотека Аматерска позоришта из Војводине, Народно позориште Кикинда, КПЗ Сечањ, КТЦ Нова Црња КПЗ Крушевац и КПЗ Шабац Не постоји Савез аматера Зрељанина -логистичка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима О бр а зо в но ку лт у р ни ц е н та р , С е ч а њ Библиотека, Културно просветна заједница Завод за културу Војводине Не постоји Не постоји Културни центар Зрењанина, КОЦ Вук Караџић Пландиште -техничка -логистичка - сарадња на организацији догађаја Д о м к у л ту р е о пшти не Н о в и Бе ч е ј Аматерско позориште, ПААД центар за социокултуролош ке изузетности, КУД Банат, КУД Бећарац, ЦЕКОМ Зрењанин, Градско позориште Бечеј САНУ огранак у Новом Саду Не постоји Народно позориште Тоша Јовановић Зрењанин, Културни центар Зрењанина - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима *Н.п.- нема података