У ИМЕ НАРОДА. ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије. Маријом Недић, у кривичном предмету против оптуженог Радомира Марковића и

,· .. ''

.

_'·

-У·ИМЕ НАРОДА

}~1-К.бр.SОО/2006

·--~ ...

--ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Бојана Мишнћа,

председника већа; судије Душка Миленковића

,

и судија поротника Негић Драгана,

·

Драгослава мапiјиса и

.

Спиридона Јанковића, чланова већа, са записничаром

Маријом Недић, у кривичном предмету против оптуженог Радомира Марковића и

других~ због I:<P!'.ti:JИ!-IHOГ дела из чл.114 ст.1 тач.

9

у вези чл.

33

Кривичног законика по

.

оп:Јужници Окружноr јавног тужилаштва у

·

Београду Кт.2.17/01 од

2.~-~

иЗмењене Z3~05.-2.005;године и 2.4.12..2.006.годl#iе Ј. након

одржано.г

·

ј~13ног-

·

rлавноr претредГ започетог

·

11.09.2.006.године а окончаног

14.02~2007~ГС?АЈ.tНе,. nри чему )е са дела главног претреса дана 01.11.2.006.године

биli~ искљуЧенајавноет, у присуству заменика ОЈТ Војислава Шошкића, оптужених

',

Радомира Марковића, Милана Радоњића, Бранка Ђурића, Милорада Улемека, Душка

.:\, ·

Маричића;

.

Бранка Берчека, Ненада

·

Илића, Ненада Бујошевиђ~, Леонида

\ ;;>

миривојевића, михаља Кертеса, Драгише Динића и Видана Мијаилови~а, и Њ11ХQВИХ

,, '··-

~P~H!-1/!Ci~Si адв; Томе Филе, .Душана Машића,

·

Горана Петрони)евића, ~зоре

'-.,..,А:.-добриЧанИ!-i~Никодино~:~ић, Слободана Миливојевића, Смиљане Стојиљковић, Не~ада

'

Вукасовиfiа,

_·

Авдеја Попова,· Ненада. Буље, Виктора Гостиљца,

Предрага

Милованчевића, Ивана Матића и Војислава Драгојловића, донео је а дана

·

"16.02.2007.године објавио

ПРЕСУДУ

. _{. .} .

- -

1

~Оптуж4:tни Милорад Улемек

2.Оптужени Дуwко Маричић

4.Оптужени Ненад Илић

S.Оптужени Ненад Бујоwевић

1

6.Оптужени Леонид Миливоiеви~

•... - ... ····-

Ј

~

•··----·----...ll:t

f

КРИВИ СУ

Што су: >

i

t ~ . ./

';.

··

Дана 03.10.1999.године око

12,00

часова на магистралном путу Београд-Чачаk у атару села Петка, општина Лазаревац, код магистралног стуба Е-259+500 метара, у правцу православне цркве са умишљајем лишили живота више лица

-

оштећене,

с;;ада покојне Веселина Бошковића; Звонка Осмајлића, Вучка Ракочевића и Драгана

-~ушуревића а оштећеном Вуку Драшковићу нанели лаку телесну повреду тако што,

)е оптужени Милорад У ле мек организовао групу припадника ЈСО чији је командант ~

f:ro

опт. Душка Маричића, Бранка Берчека, Ненада Илића, Ненада Бујошевића И

_{. . r} /lеонида Миливојевића и саопштио им да се очекује наилазак припадника "албанске

-'мафије': Ибарском магистралом из правца Београда и да треба да теретним·

камионом изазову директан судар са њиховим возилима и тако их ликвидирају, те

су се по претходном договору распоредили, дана 3.10.1999.године у службеним возилима њихове јединице на Ибарском магистралном путу, сви у правцу Београда,

чекајући на знак опт. Милорада УЛемека а преко опт. Бранка Берчека, тако што је

•

.

-

. } ,.теретним возилом "Мерцедес" регистарског броја БГ-994-970 управљао оптужен1:1 ,Илић Ненад и након добијеног телефонског знака од опт. Берчека који се налаз!11о

,,_

-удаљен неколико километара у правцу Београда, кренуо је у правцу 5еограда и ~ад

је уочио путничка возила "АуДи" рег. броја БГ-12-64 и БМВ рег. бр. БГ-404-516 по

,;опису у претходној дојави о~ опт. Берчека да се у возилима наЛази "албанска'

·

мафИја" скренуо у леву коловdзну траку и изазвао судар чеоне леве стране камиона и чеоне леве и десне стране "Аудија" који је од удара одбачен ван пута удесно а. потом директан чеони судар са БМВ-ом где су услед задобијених повреда на лицу

.

места изгубили живот Звонко Осмајлић, услед разорења по живот ва)f(них можданих' центара због прелома костију лобање и искрвављења из расцепа срца аорте, јетре и слезине, Вучко Ракочевић услед разорења по живот важних можданих центара и искрвављења из расцепа срца, аорте, слезине и јетре и раскиданих крвних судова око многобројних прелома костију, Драган Вушуровић услед искрвављења из расцепа јетре и опорњака и гiоремећаја дисања услед удисаја крвих из раскиданих крвних судdва око прелома костију лица и Веселин Бошковић који је уnравља() "Аудијем", услед унутрашњег искрвављења у леву грудну дупљу нз расцепа десн.е

предкоморе срца и срчане кесе а оштећени Вук Драшковић задобио лаку телесну

nовреду· налазећи се као сувозач у "Аудију", након. чега оптужени Ненад Ил~ћ

излазн из камнона н на удаљености од око

100

метара у nравцу Београда улазн на

.tзадње седиште путничког возила "Голф

2"

црвене боје којим је управљао опт. ~Ненад Бујошевић а са њим у возилу били су опт. Леон ид Миливојевић и Душко Маричић те су пошли према Београду г де су се

,

у близини Лазаревца нашли са опт.

:'Милорадом Улемеком који их је чекао у аутомобилу БМВ зелено,маслинасте боје а·

. А il<oд Липовичке шуме и опт. Бранком Берчеком који се налазио у комби возилу плаве боје, а затим су сви отишли у базу ЈСО у Липовици након чега су се разишли, -чиме су извршили кривично дело убиства из члана

47

ст.2 тачка

6

Кривичног закона Републике Србије, као саизвршиоци у вези члана

22

КЗ СРЈ,

11

?.Оптужени Радомир Марковић ~

КРИВ ЈЕ

Што је: Неколико дана након извршеног кривичног дела убиства из члана

47

ст

.2

тач.6 КЗ РС описаног под

1

изреке, у Београду, умишљајно помогао учиниоцима тог кривичног дела да не буду откривени тако што је уништио списе из службене књиге и омогућио да се набави друго теретно возило сличних карактеристика као возило којим је извршено кривично дело и у тој намери подстрекао оптуженог Драгишу Динића и Михаља Кертеса

.

на тај начин што је затражио од опт. Драги ше Динића

,

начелника Управе саобраћајне полиције Министарства унутрашњих nослова Републике Србије да му донесе из Секретаријата унутрашњих послова Београд

-Управе саобраћајне полиције регистар возила и пратећу документацију за регистарске таблице БГ-994-970, што је опт. Динић и учинио, па када је видео да је тај регистарски број уведен у специјалну евиденцију РДБ МУП РС из регистра исцепао

6

задњих листова и уништио их од регистарског броја БГ

-994-941

до регистарског броја БГ

-995•000,

књигу

-

регистар након уништења листова вратио је опт.

·

Динићу

.

а затим, неутврђеног дана октобра месеца 1999.године од директора

,)('f·

..

.): () .

5

Савезне управе царина, опт. Михаља Кертеса, затражио да се РДБ МУП РС додели на коришћење теретно моторно возило марке "Мерцедес" сличних карактеристика претходном којим је извршено кривично дело, што је истом и удовољено, па је друго теретно возило са сабирног центра на Бежанијској коси превежено у базу ЈСО у Липовици, где је префарбано, уместо постојеће жуте у зелену боју, на исто стављене регистарске таблице М-602-578 да би га касније приказивали јавности као прави и једини камион такве врсте у власништву МУП Републике Србије, РДБ односно Јединице за специјалне операције, -чиме је извршио кривично дело помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл.

333

ст.3 у вези става

1

Кривичног законика

.

111

;· 8.0птужени Михаљ Кертес

•

КРИВ ЈЕ

Што је: Неутврђеног дана месеца октобра 1999.године у Београду умишљајнопомогао учиниоцима кривичног дела убиства из члана

47

ст

.2

тач.6 КЗ РС описаног под

1

изреке да не буду откривени

,

тако што је у својству директора Савезне управе царина подстрекнут од опт

•

Радомира Марковића после овог кривичног дела које је извршено дана 3.10.1999.године и знајући да је кривично дело извршено набавио друго теретно возило "Мерцедес", са бројем шасије

WDB62514815562090

и бројем мотора

44294510589673

сличних карактеристика као возило којим је извршено кривично дело

,

и наложио радницима Савезне управе царина Петру Рајићу, Јосипу Рајди

,

Радету Ћетковићу и Славољубу Радојчићу да се у књизи

-

контролник моторних и прикључних возила у којој се води евиденција возила додељених од стране СУЦ на коришћење другим корисницима измени податак да је камион који је уnотребљен за извршење кривичног дела

,

марке "Мерцедес", број шасије

WDB62502915383003,

број мотора

44295010468128

додељен МУП Србије и напише да је истог дана

,

овај камион додељен Електропривреди Србије

-

Површински коп Белаћевац и сачине решења.

04/2

бр. Д.11728/2 и

11728/3

са овим неистинитим садржајем, -чиме је извршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл.ЗЗЗ ст.З у вези ст.1 Ј<ривичног законика.

IV

9.0птvжени Драгиша Динић

'

1

•

10.0птужени Видан Мијаиловић

• • • • • • • • • •

-КРИВИ СУ

Што су: У току октобра месеца 1999.године у Београду умишљајно помогли учиниоцима кривичног дела убиства из чл.

47

ст.2 тач.6

1<3

РС описаног под

1

изреке, да не буду откривени тако што је опт. Радомир Марковић као начелник Ресора државне безбедности МУП РС после извршења овог кривичног дела дана 3.10.1999.године, затражио од опт. Динића

,

начелника Уnраве за безбедност саобраћаја Министарства унутрашњих пос:лова Републике Србије да му донесе регистар возила и пратећу документацију за регистарске табли це· БГ

-994-970

од којих је једна пронађена на месту догађаја па је опт. Динић преко опт. Видана

Мијаиловића, начелника Управе за безбедност саобраћаја СУП Београд

,

а знајући да је кривично дело извршено, преузео регистар возила и пратећу документацију и предао опт. Марковићу да би га након око месец дана поново преузео од опт. Марковића и вратио опт. Мијаиловићу не проверавајући да из регистра недостаје шест задњих листова у којима је била уписана и регистарска таблица БГ

·994-970

на име Р ДБ МУП РС а пре тога умишљајно подстрекао опт. Мијаиловића да даје непотпуне одговоре на дописе начелника Управе криминалистичке полиције СУП Београд

,

изостављајући да су ове таблице биле регистроване на возило "Застава

101"

које је припадало РДБ МУП РС и које је одјављено око 1994.године и да је једна регистарска таблица изгубљена, што је опт. Мијаиловић учинио у одговорима

04-428/99

од 11.10.1999.године и

04-483/99

од 8.11.1999.године, -чиме је опт. Драгиша динић извршио кривично дело помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл. ДЗ ст.З у вези ст.1 Кривичног законика, у, {IОдстрекавању у вези чл.

34

Кривичног законика а опт. Видан Мијаиловић кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл.

333

ст.3 у вези ст.1

~ривичногзаконика.

За која дела оптужене Улемек Милорада, Маричић Душка, Берчек Бранка, !'!'lИћ Ненада, Бујошевић Ненада и Миливојевић Леонида суд применом наведених законских прописа и чланова

5, 33, 38, 41

а у односу на опт. Илић Ненада и

.·

~ујошевић Ненада и чл.

50

КЗ СРЈ

..

ОСУЂУЈЕ

и то: 1.0пт. Милорада У лемека на казну затвора у трајању од

1

S(петнаест) година. 2.0пт. Душка Маричића на казну затвора у трајању од

14

(четрнаест) година. З.Опт. Бранка Берчека на казну затвора у трајању од

14

(четрнаест) година. 4.0пт.Ненада Илића на казну затвора у трајању од 15(петнаест) година, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 24.2.2001.године па надаље. 5.0пт. Ненада Бујоwевића на казну затвора у трајању од 14(четрнаест) година, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 24.2.2001.године па на даље.

6.0пт. Леон ида Миливојевића на казну затвора у трајању од

14

(четрнаест) година. А оптужене Радомира Марковић, Михаља Кертеса, Драгишу Динића и Видана Мијаиловића суд применом наведених законских прописа и чл.

4, 42, 45, 54

а у односу на опт. Радомира Марковића и чл.

63

Кривичног законика а у односу на опт. Видана Мијаиловића и чл.

56

и

57

Кривичног законика

ОСУЂУЈЕ

и то: 7.0пт. Радомира Марковића на казну затвора у трајању од 8(осам) година, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 24.2.2001.године па на даље. 8.0пт. Михаља Кертеса на казну затвора у трајању од

2

(две) rодине и

5

(пет) месеци.

·

9.0пт. Драгиwу Динића на казну затвора у трајању од

1

(једне) године и

7

(седам) месеци

•

10.0пт. Видана Мијаиловића на казну затвора у трајању од 9(девет) месеци Оптужени се ОСЛОБАЂАЈУ дужности накнаде троwкова кривичног поступка. ОШТЕЋЕНИ Вук и Даница Драшковић, Горана Бошковић, Весна Ракочевић, Веселин Осмајлић и Бошко и Данило Вушуровић се за остваривање имовинско­ правног захтева упућују на парнични поступак.

v

На основу чл.

355

тач.3 ЗКП Оптужени Радомир Маркоенћ са личним nодацима као наnред,

1

1

11.0птужени Милан Ра.nоњић. 12.0птужени Бранко Ђурић

₁

ОСЛОБАЂАЈУ СЕ ОД ОПТУЖБЕ

Да су: Дана 3.10.1999.године око

12,00

часова на магистралном путу Београд- Чачак у селу Петка, општина Лазаревац, код магистралног стуба број Е-259+500 метара у правцу православне цркве уз претходан план са умишљајем nокушали да лише живота Вука Драшковића, председника странке СПО, и том nриликом лишили

живота више лица

-

оштећене, сада nок. Веселина Бошковића, Звонка Осмајлића,

Вучка Ракочевића и Драгана Вушуровића а оштећени Вук Драшковић је задобио лаке телесне nовреде, на начин што су као nриnадници Министарства унутрашњих послова Републике Србије по строго устројеној хијерархијској линији и то Радомир Марковић као начелник Ресора државне безбедности сачинио nлан о лишењу живота

оштећеног Вука Драшковића и са тим планом упознао окр. Милана Радоњића,

начелника Ресора др>i<авне безбедности Центар Београд који је на основу тог nлана дао налоге за праћење и прикуnљање nодатака о кретању ошт. Вука Драшковића, Трећем, Седмом и Деветом одељењу овог Центра, па је након добијених nодатака о кретању Вука Драшковића те nодатке у сарадњи са начелником СУП Београд окр. Бранком Ђурићем достављао окр. Радету Марковићу да оштећени Вук Драшковић са својим обезбеђењем треба да дана 3.10.1999.године иде магистралним путем Београд

-

Чачак кроз село Петка на Равну гору, па након тих добијених података окр. Радомир Марковић упознаје са nланом и добијеним nодацима окр. Улемек Милорада

,

команданта Једи~:~t-ще за сnецијалне операције која је у саставу РДБ и

сврстава план у с:лужбени задатак

,

а окр. Бранко Ћурић након крl'!тичног догађаја

одмах је дошао на лице мес::та, те иако је видео да су оштећени на лицу места лишени живота није ништа предузео као начелник Секретаријата унутрашњих

послова у Београду иако је то било у његовој надлежности да нареди да се блокира ужа и шира околина лица места како би се ухватила и идентификовала лица која су ~учествовала у овом догађају, па је након повратка у Београд са лица места отишао

:

на Институт безбедности код окривљених Радомира Марковића и Милана Радоњића

који су заједно чекали исход догађаја ради даљих договора и инструкција, -чиме би опт. Радомир Марковић извршио кривично дело убиства из чл.

47

ст.2 тач.6 КЗ РС а опт. Милан Радоњић и Бранко Ђурић извршили кривично дело •.убиства помагањем из чл.

47

ст.2 тач.6 КЗ РС у вези чл.

24

КЗ СРЈ, с тим да је у

;

односу на оштећеног Вука Драшковића ово кривично дело остало у покушају, у вези чл.

19

КЗ СРЈ. Трошкови кривичног поступка у односу на ово кривично дело падају на терет буџетских средстава.

Образложење

Окружно јавно тужилаштво у Београду је дана 20.08.2001.године подигло оптужницу под бројем Кт.217/01 против опт. Ненада Илића, Ненада Бујошевића и Радомира марковића

,

као саизвршилаца

,

за кривично дело убиства из чл.

47

ст.2 тач.6 КЗ РС у вези чл.

22

КЗ СРЈ

,

против оптуженог Радомира Марковића и због

кривичног дела фалсификовања службене исправе из чл.

248

ст .З у вези ст

.2

и

1

КЗ

РС у стицају, а против опт. Милана Радоњића због кривичног дела убиства помагањем из чл.

47

ст.2 тач.6 КЗ РС у вези чл.

24

КЗ СРЈ. Пето општинско јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу Кт.675/01 од 03.02.2003.године против оптужених Драгише Динића и Видана Мијаиловића због кривичних дела помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл.

204

ст.3 у вези ст.1 КЗ РС, опт. Динићу у подстрекавању, у вези чл.

23

КЗЈ, те је Оi<ружно јавно тужилаштво у Београду преузело заступање ове оптужнице. Оптужницом Кт.1649/03 од 26.08.2004.године Окружно ЈТ у Београду ставило је на терет оптуженима Милораду Улемеку, Душку маричићу, Бранку Берчеку, Леониду Миливојевићу и Бранку Ђурићу као саизвршиоцима извршење кривичног дела убиства из чл.

47

ст.2 тач.6 КЗ РС у вези чл.

22

ОКЗ а оптужницом Кт.1688/04 од 12.10.2004.године опт. Михаљу Кертесу извршење кривичног дела помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл.

204

ст.3 у вези ст.1 КЗ РС. Ова четири посебна кривична поступка спојени су У. јединствен поступак решењима КВ већа Окружног суда у Београду К.1

040/03 -

Кв.2649/03 од 28.10.2003.године и К.1109/04

-

Кв.2361

/04

од 30.09.2004.године и К.1287

/04

-Кв.2629/04 од

01 .•

11.2004.године, ради доношења јединствене одлуке.

Наведени оnтужни акти обједињени су и измењени актом Окружног ЈТ Кт.217/01 од 25.04.2005.године са изменом nравне квалификације у односу на оnтуженог Радомира Марковића у nогледу кривичног дела фалсификовања службене исnраве тако што му је стављено на терет ово кривично дело

,

а из члана

248

ст.2 КЗ РС и у вези чл.

23

ст.1 КЗ СРЈ, у односу на оnтуженог Бранка Ђурића коме је стављено на терет извршење истог кривичног дела, nомагањем

,

у вези чл.

24

КЗ СРЈ, а овај јединствени оптужни акт је измењен у nогледу nравне квалификације актом под истим бројем од 23.5.2005.године тако што се оптуженима Марковићу, Улемеку, Маричићу, Берчеку, Илићу, Бујошевићу и Миливојевићу, Радоњићу и Ђурићу ставља на терет и да је у односу на оштећеног Ву~а Драшковића ово кривично дело остало у nокушају, у вези чл.

19

КЗ СРЈ. Последња измена јединственог оnтужног акта извршена је од стране ОЈТ у Београду nоднеском од 21.12.2006.године којим су чињенични оnиси кривичних дела остали неnромењени а имајући у виду стуnање на снагу новог Кривичног законика 01.01.2006.године опт. Марковићу, Улемеку, Маричићу, Берчеку, Илићу, Бујошевићу и Миливојевићу као саизвршиоцима стављено је на терет кривично дело тешко г убиства из ч л.

114

ст.

1

та ч.

9

у вези чл.

33

КЗ с тим да је у односу на ошт. Вука Драшковића ово кривично дело остало у nокушају а опт. Радоњићу и Ђурићу исто кривично дело nомагањем у вези чл.

35

КЗ, за кривично дело фалсификовања службене исnраве оnт. Марковићу остала је nравна квалификација као у ранијој оnтужници

,

а оnт. Кертесу и Мијаиловићу криви ч на дела nомоћи учиниоцу nосле извршеног кривичног дела из чл.

333

ст.3 у вези ст.1 КЗ, оnт. Драгиши Динићу кривично дело помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела у подстрекивању из чл.

333

ст.3 у вези ст.1 у вези чл.

34

Кривичног заника. У својој одбрани опт. Милорад Улемек је негирао извршење кривичног дела и навео да је оптужен по причи исконструисаној из дневно политичких nотреба тадашње власти за резултатима који су ОдМаХ nотребни. За догађај на Ибарској магистрали сазнао из средстава јавног информисања, а у време када се то догодило био је са суnругом и децом на ручку на хиподрому или у ресторану "Кошута". Тада јесте био командант Јединице за специјалне оnерације РДБ МУП Србије и опт. Радомира Марковића познаје, али у вези овога са њим није ништа разговарао нити му је овај ишта помињао како пре тако и nосле овог догађаја. Са њим је имао nрофесионални однос nошто је опт. Марковић био начелник РДБ а он као командант ЈСО је практично имао ранг начелника уnраве којих је у оквиру Р ДБ било више и њихови контакти били су само у вези одређених задатака, или ако се у раду ЈСО nојави одређени nроблем. После 3.10.1999.године оnт. Марковић га је једном nриликом обавестио да ће у базу ЈСО у Лиnовици доћи неки из СУП нешто да nрегледају те је његов задатак био да· их nусти, прегледу nрисуствује и ништа друго. У том центру је један део од око

600

возила колико је ЈСО имала

,

и ту не nостоји фарбара за возила. У вазном nарку ЈСО сигурно је било и nутничких возила тамне боје, било је комби возила али не зна, нити је гледао каква су врата на тим

комбијима и где се налазе. Ако би он као командант јединице био у седишту требало би да сваки задатак иде преко њега, а ако би био ван седишта јединице, на терену начелник Р ДБ би члановима ЈСО задатке за неку акцију могао дати и без његовог сазнања. Посебно је истакао да је овај кривични поступак последица манипулација које су од стране државног врха извршене још у фебруару 2001.године. Тада, фебруара 2001.године позвао га је Зоран Мијатовић, тадашњи помоћник начелника РДБ пошто је у то време јединица "Поскок" вршила информативне разговоре са неким припадницима ЈСО и Мијатовић му тада није саопштио због чега се то чини већ да се у односу на то понаша по правилима службе и да то није његова брига. Сазнао је од њега да од државног руководства тада служба има задатак да расветли она најнезгоднија политичка убиства, међу њима и овај случај на Ибарској магистрали а да главну реч у томе воде људи из "Поскока" који су у том тренутку били запали у ћорсокак док се у јавности већ чуло да је тај случај решен и близу решавања. Такође му је тада рекао да је он понудио тадашњем државног врху да цео тај случај на себе преузме ЈСО и тада је о томе рекао да би то био "У дара ц са две муве", а из раЗЈЈога што је тадашње државно руководство се нашло у недоумици. Постојали су притисци да се бивши председник Слободан Милошевић изручи у Хаг и Мијатовић је рекао да је имао спасоносну идеју да се "Ибарска магистрала" повеже са Слободаном Милошевићем и тиме спречи његово ~ изручење а из разлога што су у том случају могЛи да избију социјални немири, о чему је информације имала сама служба безбедности. Оптужени с~ томе противио, то му је деловало небулозно и упустио се у полемику са Мијатовићем тако да се њихов први разговор о томе, тај састанак завршио као катастрофа. Онда му је Мијатовић рекао да следећег дана иде у Владу код пок. премијера Ђинђића и он је тако и учинио и када се са пок. премијером са којим је био у добрим односима тада срео он га је најпре шаљиво питао "је ли он тај побуњеник у служби" он му је на то рекао да није, али да не пристаје на онај договор који му је претходног дана односно јуче предложио Мијатовић. После њиховог разговора у току два и по сата

,

пристао је на овај договор, да би се избегла та непријатност око изручења у Хаг, а лично мисли да је око тога управо сам Мијатовић "закувао чорбу". После тог разговора са пок. премијером опет је ишао код Мијатовића и видео је да је он ликовао

,

пошто је испало да је било по његовом. Он му је тада рекао да треба да се направи некакав сценарио за који ће добити податке а да ће у све то бити укључен и тадашњи јавни тужилац Терзић а да се руководи параметрима у виду камиона који је учествовао у томе и да минимум двојица из ЈСО у томе морају да учествују и то тако да се у све умеша тадашњи начелник Раде Марковић чије име је тада било први пут поменуто. Оптужени је тада рекао, познајући начелника Марковића да за тако нешто нема шансе али му је Мијатовић рекао да они већ имају човека због кога ће се Раде Марковић "смекшати", али он и даље није веровао да ће тако заиста и бити. Мијатовић му је на то рекао да за то не треба да брине него да се сконцентрише на причу која треба да се направи и питао га да ли је већ осмислио тај површни сценарио који би онда могли да саопште тужиоцу Терзићу. На ово је Мијатовићу рекао да то још није учинио него да њих двојица направе неку причу која би могла да "пије воду" и размишљајући о томе изабрао је за ово Ненада Бујошевића из два разлога. Као прво јер је он веран Јединици и да ће пристати на ово јер има у њега поверења а друго што је натприродно интелигентан и међу реткима је који су

имали на психотестовима високе оцене а што је било важно да би могао све да издржи што предстоји и да се у целу причу уклопи. У том тренутку није имао никакву другу особу у виду већ се поуздавао у Бујошевића да он неког изабере. Направили су неку прелиминарну шему а он је ради тога добио списе онога што је до тада урађено од јавне безбедности и део списа од јединице "Поскок" што се на ово односило. И Мијатовић му је рекао да контактира са Бујошевићем око тога па да се после тога пређе на другу фазу а то је била припрема Бујошевића и другог човека

,

у овом случају Илића да се спреме за давање изјаве. После тога је разговарао са Бујошевићем и саопштио му све позитивне и негативне последице и Бујошевић је на то пристао. У њиховом разговору Бујошевић је као другог човека предложио тројицу из ЈСО те је напослетку изабран Илић Ненад из првенственог разлога што је он њиховој јединици а на ратиштима био воза ч камиона, развозио муницију итд. те је

рекао Бујошевићу да онда зове Илића а Мијатовићу је после тога саопштио да је

Бујошевић пристао као да је пристао и Илић и Мијатовић му је рекао да онда почну да спремају изјаве са Ђурицом из Службе. У току тог спремања изјава Ђурица је био присутан мада је повремено улазио и излазио из просторије у којој су били а по Мијатовићевој идеји своје изјаве су Илић и Бујошевић читали у глас, а Ђурица је то читање снимио видео камером. Док су изјаве Илића и Бујошевића биле уклапане оптужени је са Мијатовићем радио на другом делу ове нагодбе, а нагодба је дошла од пок. Премијера Ђинђића и радило се о заштити Илића и Бујошевића. О томе је он од пок. премијера имао усмене гаранције и нешто што је писмено на неки начин, тј неке аргументоване чињенице. Требало је организовати промене идентитета породица Илића и Бујошевића и у ту сврху из "црног фонда" требало је да буде издвојено по

250 000

ДМ за гаранцију њиховим породицама и речено је Илићу и Бујошевићу да ће сам поступак у односу на њих трајати шест месеци те да ће са њих бити скинута одговорност, да ће се рећи да су они радили по наредби која је дошла од Радета Марковића тј. од Слободана Милошевића. Управо из тог разлога у оптужењу се најпре појавила а потом изгубила прича о "албанској мафији" јер ни један суд не би могао њих двојицу да осуди за нешто што су учинили са таквим подацима а по наређењу претпостављеног начелника, у том случају они би радили свој посао и то је био пут да се њих двојица ослободе а осуди Радомир Марковић и циљ све те конструкције је био не само да се оптужи Радомир Марковић него потом и Слободан Милошевић. Следећег дана је Илићу и Бујошевићу донео и измене које су у изјавама требали да имају а њихове изјаве је видео и јавни тужилац Терзић те рекао да су те изјаве довољне да се поступак покрене. Мијатовић је такође рекао да ће се за њих он побринути и да су њима додељени браниоци. Ради израде докумената Илић и Бујошевић су били пуштени да иду кући да објасне својим женама и породици шта предстоји а и да донесу фотографије за фалсификоване пасоше па следећег дана када се врате да их одведе код истражног судије. Они су тако учинили и следећег дана су са фотографијама дошли у Институт безбедности те су фотографије предате Галићу

,

тадашњем шефу кабинета начелника РДБ и Мијатовић му је рекао да будем са њим ~:~а вези

,

када документа буду урађена да их преда породицама Илића и Бујошевића. Онда је опт. У лемек лично Илића и Бујошевића довезао у Палату правде, после чега су они спроведени у притвор, одузето им је оружје и надаље су у надлежности суда. У вези поменутог камиона и он је добио списе већ извршених радњи у поступку

,

пре свега извршени увиђај.

Поред тога ту су биле изјаве које су дали Александар Никић, те Ковачевић, као и још двојица nриnадника а из Лиnовице а изјаве су давали радницима београдског Ресора ДБ, дакле не радницима из "Поскока". После "хаnшења" Илића и Бујошевића који су у ствари сами nристуnили у суд вест о томе у јавности је букнула и то је nриказивано као један велики успех. Оnт. Улемек је nриметио да се Мијатовић у односу према њему nроменио и осећао је како га он "држи у шаци". Око месец дана nосле свега овога дат је налог за тзв хаnшење Слободана Милошевића те је избила афера са трговањем наркотицима а растао је притисак на њега и на ЈСО и имао је утисак да Мијатовић хоће да се лиши ЈСО

,

не зна из којих разлога. Дошло је и до инцидената у Кули и у клубу "Стуnица" што је већ nознато и видео је да nочиње и са nолитичким уценама и nритисцима што је кулминирао са изручењем Слободана Милошевића. У њему се тада нешто преломило и настао је хаос у његовој глави као и код ове двојице момака, јер је видео да су остављени. Све до изручења Милошевића они су nримали nлате и дневнице из МУП а њихова сусnензија не зна тачно када је окончана али они су овакве новчане накнаде још дуго имали, а као

.

nлате и дневнице и то најмање до

2002.

године можда и nочетком

2003.

Оnтужени је у једном тренутку дао оставку у МУП и тада је Мијатовићева радост и весеље кулминирала.Он је nричао у кабинету да се решио своје највеће преnреке

-команданта ЈСО, те је оптужени видео тада да је у необраном грожђу. Када је био nримљен код nок. nремијера Ђинђића, а којом приликом је био nрисутан и Чеда Јовановић тражио је да му се овакав развој ситуације разјасни јер се већ nрј.11)Л!1Жавао истек nоменутих шест месеци а њему се чинила да све иде у неком другом правцу. Они су му тада рекли да не брине, да је штета што је онај инцидент направио и да њих двојица треба само да nонове то што су већ у истрази рекли а да ће nосле тога бити не баш nохваљени, али да ће се рећи да су они овај случај расветлили. Оnтужени је видео тада како стоје ствари и није хтео на Илића и Бујошевића да утиче даље него је nреко њихових бранилаца им пренео ово своје мишљење. Оно што се nосле тога дешавало је већ сасвим познато. Дошло је до сатанизације ЈСО и овде оnтужених што нема никакве везе са истином

,

како су "реформатори" хтели да nрикажу. И nосле четири године колико су ови људи провели у притвору и свих притисака нико од њих га овде није nоменуо и не разуме зашто и на основу чега јавни тужилац оnтужује и њега а nоготову зашто је оnтужио Михаља Кертеса који је већ три године у кућном nритвору и такође изложен уценама а у каквом је стању био док је био nритворен зна врло добро јер му је у ЦЗ доносио лекове. Мисли да се овде хоће да се од њих из службе безбедности и ЈСО наnрави моралним лудацима и дилетантима који nримера ради својим камионом, са својим таблицама, камионом који је дан раније био документована на сервисирању о чему nостоје паnири чини овако нешто. Додао је да nосле nознатог nротеста ЈСО и оставки Мијатовића и Горана Петровића које су уследиле

,

Мијатовић је Вуку и Даници Драшковић исnричао о свему овоме, о њиховом договору и меrде 2002.године

,

негде у аnрилу

,

њега је на састанак звала Даница Драшковић и тражила да са nричом о овом договору изађе у јавност. Дотле оптужени из објективних разлога nремијера Ђинђића није ни г де nомињао. Она му је тада рекла да хоће да одрже заједничку конференцију за штампу и обелодане за јавност овај договор да би се тиме nремијер Ђинђић "срушио" али он на то није nристао јер није хтео да себе доводи у ту ситуацију. Додао је да

,

у вези са догађајем из

1999.године када је објављено да је камион који је учествовао у судару био из ДБ да су више пута службена лица долазила у њихову базу у Липовици

,

први пут три до четири дана после трагичног догађаја и са момком који је вулканизер који је камион сервисирао

,

на посматрања, експертизе и томе слично а после се јавила прича о набављању неког новог камиона. На додатна питања одговорио је да је наређење за извршење одређених задатака добијао од начелника РДБ. Од задатка је зависило да ли је извештаје о извршен ом давао начелнику Р ДБ или неком другом. Од опт. Радомира Марковића као начелника РДБ није добио никакво наређење чије би извршење представљало извршење неког кривичног дела а осим њега наређење је добијао и од других руководилаца МУП, и то од министра, па и од начелника Ресора јавне безбедности јер је ЈСО понекад била деташирана на испомоћ снагама Љ, мада то није било по строгој субординацији а наређења је добијао и из војних структура као и начелника подручних центара Р ДБ на чијим територијама би ЈСО била потребна. Наређења од начелника РДБ оптуженог Марковића су се односила једино на Јединицу у потпуности

,

,не на појединца. Оптужени Душко Маричић је током истражног поступка у потпуности порекао своје учешће у предметном кривичном делу и навео да је након ратних дејстава 1999.године ЈСО враћена у центар а он је као вођа са делом јединице упућен у реон Врања где су имали одређени задатак и тамо су се налазили управо у време критичног догађаја, и у то време у том делу јединице био је и опт. Бранко Берчек. IЈ;ЈВИ пут је негде 2001.године сазнао да постоји нека врста "дила" између команданта ЈСО Луковића (Улемека) и тадашњег заменика начелника РДБ Зорана Мијатовића, командант му је рекао да у специјалној каси која се налази у команди ЈСО, а у ул. Соње Маринковић у Београду, мисли да је број

15,

постоје фотографије породица Ненада Илића и Бујошевића као и њихове личне фотографије и да је то за прављење пасоша по договору са Мијатовићем и још неким људима из тадашње власти. То му је касније потврдио и сам Мијатовић, рекао да постоји договор да Илић и Бујошевић нешто прихвате и како је Маричић већ био постављен за команданта ЈСО треба да те фотографије у формату за пасош преда да би се путне исправе направиле, када се од њега те фотографије затраже. На фотографији је Ненад Бујошеsић

-

Рамбо имао црну косу, а иначе је природно плав и пуковник Луковић му је у вези промене идентитета Илића и Бујошевића рекао да они треба да "пале" из земље. Све што се њему ставља на терет у вези "Ибарске магистрале" плод је нечије маште и смишљене политике против ЈСО а делом и против њега који је био командант у време када је јединица расформирана. Он се по позиву јавио као старешина у Београд те је тада ухапшен. Вршен је притисак на њега да терети Луковића, да је пуцао на премијера Ђинђића а да иза тога стоје људи који се данас налазе на власти. Тада је још имао војничку снагу и није хтео нешто тако да изјави и потпише и мисли да су га испитивали људи из УБПОК јер су у то време имали канцеларије у ул. Кнеза Милоша, на трећем спрату у згради МУП Србије. За време тог испитивања три пута је падао у несвест због психичког изнуривања а не употребе физичке силе и пошто и поред тога није хтео ништа да потпише рекли су "наћи:ћемо ми неког другог" те су га убацили неко теренско возило где су већ били неки људи који су имали пушке које су одмах репетирали и цеви му прислонили на

.1~С\51

16

главу. Тако су га возили четири сата и онда одвезли у ЦЗ, негде

23.

или 24.03.200З.године, ноћу. Од тада па до 01.04.200З.године над њим је сnровођена психофизичка тортура, инспектори СУП Београд су га nуно пута изводили из ЦЗ, терали да научи неку ·причу и nонови је nред истражним органима. Прво су му инсnектори ГСУП рекли да ће бивши командант ЈСО, па и он као тадашњи бити испоручени Хагу а они који су пореклом из Хрватске, њихове породице ће бити протеране у Хрватску. Онда су га везали за неку касу поред врата па су улазили и излазили из те nросторије, стално вратима ударајући у њега и касу, доносили су му неке фотографије измасакрираних људи који су вероватно касније и убијени. Због те тортуре

,

у nсихичком и физичком стању у каквом је био и због тога што му је његова породица најважнија, он би све учинио и nотписао што му траже. Дана

01.04.

у СУП Београд дали су му један папир и рекли да и њега треба да nотпише. Тај nапир није ни читао и сада схвата да је то било везано за "Ибарску магистралу". Када је у СУП Београд то потписао не зна да ли је уопште имао адвоката а на своја права сигурно није био упозорен. Истакао је да му "Легија" никада није наредио да учини било какво кривично дело нити га је икада позивао на било какав састанак у Липовичку шуму. Никакав плави комби у ЈСО није постојао, постојао је један плави "Голф

2",

могуће је да је био и један црвени "Голф

2"

али се тога не сећа. Додао је да је

,

када је спроведен у ЦЗ раскинуо радни однос са МУП РС и када су инсnектори дошли да га изводе и испитају рекли су му да због тог раскида радног односа више није дужан да чува никакву државну ни службену тајну. У својој одбрани на главном претресу истакао је да своју одбрану не жели да даје пре него што буде ослобођен обавезе чувања службене, државне или војне тајне јер се и даље сматра официром МУП РС, а и доживотно везаним чувањем тајне а познато му је и да се опт. Марковићу истовремено и у другом nоступку суди управо због одавања службене и државне тајне и поновио да је његова изјава од 01.04.200З.године, дата nолицији

,

нетачна и _да му је nотурена на потпис, а таква је због претње које су биле у СУП Београд уnућене њему и његовој породици и то од стране тужиоца. У оптужници против њега нема ни једног сведока те због тога и нема од чега да се брани и зашто, у оптужници се од свега налази само његово име. Оптужени Бранко Берчек је порекао наводе оптужнице и навео да је у ЈСО стуnио 1997.године када је имао двадесет година и пре тога није никога у тој Јединици познавао. Неко време је био под уговорима у трајању од шест месеци који су се обнављали да би напослетку засновао стални радни однос, негде 2001.годИне. Са оптуженим, тада командантом Улемеком никада није разговарао ни nреко мобилног телефона, ни било којим другим средством, нити лично, ако се не рачуна да му nрописно салутира када га сретне. Био је обичан припадник ЈСО

,

у војној јединици то би се сматрало војником, дакле неки најнижи род, не рачунајући оне који су у ЈСО били задужени да косе траву или слично, најнижи припадник у оквиру борбеног и службеног дела Јединице. Нелогично му је и бесмислено оно што се у оптужници наводи да командант Јединице У лемек једног Бранка Берчека, балавца, узима за овако нешто и да му поверава кључну улогу, некакву координацију. О целом догађају на Ибарској магистрали сазнао је и nрви пут размишљао када је чуо да су приведена двојица из ЈСО. Онда се у једном nериоду по Јединици свашта

шушкало и говорило да они у ствари нису криви и о томе више није сазнао. Касније је о томе било речи на једном састанку који је са једним делом борбене једнице одржао Зоран Мијатовић, том састанку је присуствовао и Душко Маричић и на том састанку је Мијатовић рекао да су ова двојица на службеном задатку, да је са тим упозната команда и да они као припадници не треба о томе да размишљају и да ће они убрзо бити на слободи. Даље о томе није имао ни са ким да разговарао нити некога о томе нешто да пита. Познато му је да је опт. Душко Маричић тврдио да је он у време овог догађаја био са Јединицом у реону Врања и да је он ту био те може рећи да је то тачно али он не може то да "спакује" у некакве временске оквире с обзиром да као обичан припадник није имао никакву "папирологију" нити је писао икакве извештаје а у то време је живео брзим животом и датуме није памтио. На посебна питања навео је да, колико је њему познато, организација и хијерархија у ЈСО је била таква да је на челу био командант који је имао пет помоћника за разне области, за везу, санитет, за безбедност, то је био Брацановић, за логистику и на послетку за борбени део јединице који је био и најважнији. За свих тих пет помоћника даље се јединица гранала а за борбени део јединице изјавио је да се састојао од две или три борбене групе nлус чета или вод за подршку. Свака од тих група имала је вођу и групе су се састајале од тимова којима су на челу били шефови тимова. Тимови се састоје од једне или две екипе од по шест људи и то су били припадници јединице а у оквиру екипе најмања "ћелија" је пар припадника док се само изузетно јављао и nојединац. Зато наводи да је овакав хијерархијски јаз између њега и команданта Улемека толики да је непремостив. Мисли да је командант за њега чуо заиста први пут када је дошло до хапшења, осим ако му није презиме раније запамтио јер је карактеристично па га сви запамте. Претпоставља да га командант када би се срели на улици без униформе не би ни препознао, а он је њега свакако познавао. Још је изјавио оно што знају они који су били у ЈСО, за разлику од некакве другачије фаме која се сrвара, да је ЈСО била врло устројена јединица и да је Улемек имао око себе и своје сараднике, неке од њих можда познаје и од детињства а у најмању руку од

1991.

године због тога што би ваљда за тако нешто Улемек узео људе у које је имао највише nоверења, а не једног Бранка

.

Берчека, само то не може да схвати нико ко није био у ЈСО. Када јединица иде на терен обавезно је прате и безбедоносне структуре те јединице. Датуме око времена периода њиховог боравка на терену у Врању не може да се сети јер су у то време живели тако да нnр. ујутру буде у Врању, да руча на Тари а увече нпр.буде у кафићу у Лозници. Најважније што хоће да каже је да 3.10.1999.године није био на Ибарској магистрали, није давао Улемеку никакве сигнале, ни димне ни било какве друге, а где је заиста био и не интересује га. Током 1999.године, пре реорганизације за коју не зна тачно када је била, био је у nрвој борбеној групи а после тога су називи промењени те је постојала антитерористичка група у којој је био он, и груnа за блиску борбу хапшења, алпинистички и ронилачки тим, није била само промена назива него и састава људи. За време бомбардовања мисли да је шеф његовог тима био Леонид Миливојевић, али није сасвим у то сигуран, могуће је да је Миливојевић био рањен или болестан у то време па га је неко мењао. У том тиму чији је шеф био Миливојевић биоје, чини му се, и Ненад Илић али не у истој екиnи него у другој. На терену у Врању је био после бомбардовања, у другој половини 1999.године а nрактично се тај боравак на терену после није ни прекидао све негде до