Keri Chin
Noć koja je promenila
sve
I
Eleonora Morgan je trčala ka autobuskoj stanici. Poslednji putnici su ulazili kada je stigla. Progurala se unutra i zastala da povrati dah. Uhvatila je panika da će baš tog jutra zakasniti. To nije smela da dozvoli, jer je morala da se pojavi na vreme na novom radnom mestu. Naslonila se na hladno prozorsko staklo u centralnom delu autobusa i nekoliko puta
udahnula duboko. Dok je gledala lica ostalih putnika u mislima sevratila
na razgovor sa svojim šefom Stivenom Brukom. Juče, posle radnog vremena, je pozvao u svoju kancelariju.
- Gospođice Morgan, izvolite sedite - rekao je.
- Hvala, gospodine Bruk.
- Nadam se da ne remetim vaše lične obaveze ovim pozivom ali pre
dva sata je stiglo obaveštenje iz kadrovske službe o nastalim promenama. Eleonora je prebledela. Mogla je da pretpostavi da sledi nešto loše. Verovatno su odlučili da joj daju otkaz. A taman se navikla na posao koji je
radila.
- Nije problem. Osim što ću propustiti autobus, nema ničeg drugog
što moram da odložim.
- Dobro, - Stiven Bruk se zaturio u svojoj stolici - neću vas dugo
zadržati. Vidite, naš menadžment je zadovoljan vašim radom. Pre
nekoliko dana smo imali tromesečnu evaluaciju rezultata, lako ste praktično bili bez ikakvog iskustva, postigli ste da vas naši cenjeni kupci ocene najboljim ocenama. Ipak, na dečjem odeljenju trenutno imamo višak zaposlenih, a kako na odeljenjima za odrasle nedostaje ličnih pomoćnika pri kupovini, uprava je odlučila da vas premesti. Ovo možete posmatrati kao unapređenje, gospođice Morgan. Koeficijent vaše zarade će se uvećati i posao će biti dinamičniji.
- Izvinite, moram da pitam, zašto baš ja? Rekli ste da nemam iskustva. Zar nije velika odgovornost biti lična pomoćnica?
- Jeste, ali uprava, a i ja lično, smatramo da ćete se odlično snaći na tom radnom mestu. Verujte, mnogo njih koji su mnogo duže u našoj robnoj kući bi volelo da se nađu na vašem mestu.
- Nema razloga da ne verujem - rekla je pomalo ironično.
Dobro je znala da se odluka uprave ne može promeniti i da bilo kakav prigovor ne dolazi u obzir. Jedina mogućnost koju je imala, bila je da napusti posao, a to u ovom trenutku sebi nije mogla da priušti. Nije imala nikoga na koga bi mogla da se osloni, a računi i stanarina se nisu mogli sami platiti. Moraće da se strpi dok ne dođe njenih pet minuta.
- Odlično! Od sutra počinjete. Zamoliću vas da dođete petnaestak
minuta ranije nego inače. Potrebno je da odete do personalnog odeljenja
kako biste zadužili svoju novu uniformu.
Raspoređeni ste na muško odeljenje. Za početak ćete raditi sa
Džefom Blejkom. On je poslovođa na odeljenju i veoma iskusan trgovac.
Verujem da će vam uz njega biti lako da savladate osnove novog posla. Muško odeljenje? Zaboga, šta je ona znala o muškoj modi? lako joj je Stiven Bruk delovao iskreno euforičan, odjednom je počela da sumnja da je ovo početak njenog kraja karijere u robnoj kući. Ako se to za jednu dizajnerku nakita uopšte moglo nazvati karijerom. Bez dodatnih komentara se pozdavila sa njim i napustila kancelariju. Bar je mogla da bude zadovoljna što poznaje poslovođu na muškom odeljenju. Džef Blejk je bio taj koji joj je pomogao da se zaposli nakon tetkine smrti. Bez obzira što ni malo nije uživala u svom poslu, morala je da mu bude zahvalna. Da nije bilo njega ko zna da li bi uspela da završi studije.
Robna kuća „Sanders” nalazila se u samom centru Bostona, u raskošnoj modernoj zgradi. Važila je za mesto koje su posećivali isključivo bogati kupci. Ekskluzivna, markirana roba nije bila dostupna srednjem
sloju. Sam vlasnik, Piter Sanders, pripadao je krugu bogatih biznismenai
koncept prodaje je bio zasnovan na njegovim ličnim visokim standardima. Sve je bilo podređeno tome da se zadovolje svi ukusi moćnih pripadnika bostonske elite. To je naučila na dečjem odeljenju.
Stigla je čak pola sata ranije nego inače. Javila se u personalno odeljenje gde joj je prijatna garderoberka Trejsi dala novu uniformu. Dok se vozila u liftu za osoblje, na treći sprat zgrade, nije mogla da ne pogleda ispod zaštitne folije. Uniforma je bila jednostavna i trodelna. Teget blejzer, sa belim paspulom, uskateget suknja i pantalone ravnog kroja. Uz to su išle cipele sa visokom petom. Eli je uzdahnula kada se setila svoje dojučerašnje uniforme koja se sastojala od kvalitetnih majica sa likovima iz crtanih filmova i uskih farmerica. To joj je mnogo više odgovaralo. Nije imala ništa protiv visoke mode, ali je sama bila naklonjenija sportskoj eleganciji. Bila je sigurna da se neće osećati komotno u ovoj uniformi.
Kada je izašla iz lifta, otišla je pravo u garderobu da se presvuče. Neizbežno se nije moglo odlagati. Još uvek je bilo rano i nije bilo nikoga od zaposlenih na muškom odeljenju. Obukla je blejzer i pantalone. Činilo joj se da će se lakše naviknuti na cipele sa visokom potpeticom, ako bude u pantalonama. Suknja je bila prekratka za njen ukus i sumnjala je da će je uopšte i nositi. Kada se pogledala u ogledalu, videla je neku potpuno novu devojku.
Tek što je izašla iz garderobe srela je Džefa.
- Eli, stigla si! Baš sam se obradovao kada su mi rekli da te premeštaju ovde. Znaš, da sam mogao sam da biram, sigurno bih izabrao tebe.
- Hvala ti Džefe. Ipak, ja sam bila sasvim zadovoljna na dečjem odeljenju. Nisam sigurna da ću se ovde uklopiti. Kako mogu da budem pomoćnica u kupovini ako nemam pojma o muškoj modi. Posebno o modi koju snobovi vole.
- Pssst! - Džef je prekinuo. - Nemoj nikada iznositi svoje mišljenje o našoj klijenteli. Koliko god se plašila, verujem da ćeš se odlično snaći. Imaš urođeni smisao za lepo. Ti si umetnica, Eli.
Većina naših klijenata nije preterano zahtevna. Lako ćeš proceniti štaim stoji, a šta ne. Boje i materijale sigurno umeš da uklapaš. Veoma je jednostavno. Ako nešto žarko žele, a misliš da im neće lepo pristajati, možeš diskretno da ih posavetuješ da probaju nešto drugo. Ako ne žele pustiš ih da nose to što hoće. Već danas ćeš se uveriti koliko je lako. Bitno je da vidiš kako izgleda koncept kupovine.
- To sam upravo htela da pitam. Znam da ću videti, ali volela bih da mi kažeš. Mnogo se lakše snalazim kada unapred znam šta da očekujem.
- Uvek željna informacija - nasmejao se Džef. - Pošto imamo vremena ukratko ću ti objasniti. Prodaja je uglavnom kataloška. Od svakog modela imamo uzorke i njih, po želji, nose naši manekeni, lako po čitav dan imamo kupce za po jedan ili nekoliko komada odeće, uglavnom klijenti dolaze po odelo za čitavu sezonu. Ti i ja danas imamo jednog takvog kupca. Trebalo je da idemo kod njega, ali je juče javio da će ipak on doći ovamo. Majki Kros je moja zlatna mušterija - Džef je to ime izgovorio dosta zvučno.
- Rekao si to ime tako kao da bih morala da znam o kome se radi.
- Zar nisi čula za njega? - Džef je bio iznenađen.
- Ne, jel' to veliki propust?
- Izvini, sada sam se setio da ne pratiš žutu štampu. Inače, sigurno bi znala, jer novinari jedva čekaju da napišu nešto o njemu. Majki Kros je verovatno najbogatiji čovek u Bostonu, a i šire. Vlasnik je najvećeg brodogradilišta na istočnoj obali. A to je samo jedno od pet koje poseduje svuda po svetu. Vlasnik
„Sandersa” mu je blizak pijatelj, pa otuda imamo čast da kupuje kod nas. Ja mu pomažem pri kupovini. Tako ćeš ga i ti upoznati.
- Nisam sigurna da će mi biti nekakva čast da upoznam tog gospodina, ali kako ti kažeš.
- Veruj mi Eli, zahvaljujući njemu imam odlične bonuse, a većina sa našeg odeljenja bi dala sve da mogu da usluže Majkla Krosa.
- Možda bi onda bilo pametnije da nekome od njih uslišiš želju. Ja sam ionako miljama daleko od tog sveta. Verovatno neću biti impresionirana, a nekoga bi to usrećilo.
- Ja baš hoću da to budeš ti. Uostalom, da je Majki Kros poželeo da mu neko od njih bude asistent ne bi uvek tražio mene. Jel' tako?
- Pa, dobro. Znaš da nemam izbora. Nešto pre devet čitav kolektiv je bio na okupu. Džef je svima predstavio Eleonoru i ona je ljubazno pozdravila sve kolege. Od njih šestoro tri su bile žene i to nešto starije od nje. Eli se nije svidelo kako je gledaju. Imala je utisak kao da im ne prija što su dobile koleginicu. Izdvajala se samo jedna po imenu Šila. Ona se činila najstarija i blagonaklono joj se smeškala. Eleonora joj je uzvratila. Što se ostalih tiče, mogla je samo da se nada da će vremenom naviknuti na nju. Sa druge strane, muškarci su bili veoma ljubazni i odmah su joj ponudili pomoć dok se ne privikne na novi kolektiv. Pre nego što je stigla da im zahvali Džef je rekao:
- Naravno da će joj trebati podrška svih vas, ali prvih nekoliko dana
Eleonora će biti moja pomoćnica, hajdemo sada na posao.
U devet sati odeljenje je otvoreno. Petnaestak minuta kasnije pojavili su se i prvi kupci. Neki su bili stalne mušterije, ali bilo je i onih koji su tog dana došli prvi put. Eleonora je u stopu pratila Džefa i gledala kako stvari funkcionišu. Krišom je posmatrala i ostale kolege. Stvarno nije bilo teško. Do podneva je imala priliku da i sama učestvuje u nekoliko odabira garderobe.
Jedan stariji gospodin, za koga joj je Džef kasnije rekao da je vlasnik lokalne tv stanice, je tražio da mu pomogne kod izbora večernjeg odela. Samo nekoliko sekundi je bilo potrebno da proceni šta bi mu odgovaralo i preporučila mu je kombinaciju koju je on nazvao savršenom. To je ohrabrilo.
Jedino joj je bilo strahovito zamorno da stoji na visokim potpeticama toliko dugo. Na dečjem odeljenju je bilo mnogo lakše, bukvalno se igrala sa decom za vreme kupovine. Da i ne pominje komotitet odeće. U novoj uniformi osećala se previše uštogljeno.
Tačno u jedan sat na vrata je ušao visok, veoma zgodan muškarac u tridesetim, lako je radnja bila puna svi su se odmah okrenuli ka njemu. Dok je muškarac nezainteresovano gledao oko sebe, Džef ju je zgrabio za ruku i poveo ka njemu.
- Gospodine Kros! Drago mi je da ste ponovo kod nas. Hoćete li da
sednete ovde ili ćete odmah u salon pa da vam tamo donesemo piće i kataloge?
- Odmah prelazimo tamo jer, koliko vidim, nema nikoga koga
poznajem ovde - glas mu je bio dubok, muževan, ali naglašeno nadmen.
Džef se okrenuo ka Eli irekao joj:
- Eli, za gospodina Krosa ćete doneti viski u veliki salon i kataloge sa svim kolekcijama.
- U redu - kratko je promrmljala. Majki Kros se okrenuo i odmerio je
odglave do pete. Ono što je video veoma mu se dopalo. Lagani smešak mu
je preleteo licem.
Kada je, posle nekoliko minuta, ušla u salon u kome je on, udobno zavaljen u fotelji, sedeo, osmotrio ju je malo bolje. Bila je veoma mlada. Tek nešto preko dvadeset. Plava kosa bila joj je uhvaćena u punđu, ali se nekoliko nemirnih lokni istrglo. Okrugle plave oči su ovalnom licu davale dečji izgled, ali se zato ispod uniforme krilo telo prave žene. Savršeno izvajano, pomislio je. Kada je spustila piće i kataloge obratio joj se.
- Gospođice...
- Eleonora Morgan - ubacio se Džef.
- Ne sećam se da sam vas ranije video ovde - lenjo se ispružio da uzme čašu sa pićem, još jednom je drsko odmerivši.
- Danas mi je prvi dan na ovom odeljenju. Pločica sa mojim imenom
još nije gotova - bila je oprezno ljubazna jer joj se opasni sjaj u očima ovog muškarca uopšte nije dopadao. Isijavao je iz sebe neku sirovu seksualnost koja je na nju delovala uznemirujuće. Kada joj je Džef jutros pominjao njegovo ime očekivala je nekog dosta starijeg i ne tako zgodnog.
Dobro ga je osmotrila još kad je ušao u radnju. Kosa mu je bila boje
crne čokolade, pomalo razbarušena, a oči boje lešnika. Na blago
četvrtastom licu isticao se nos, po malo oštre linije, i veoma jaka brada. Pomislila je da je on savršen primerak muškarčine. Neko ko je sposoban da drži pažnju. Jedino joj se njegovodržanje nije dopalo. Izgledao je kao arogantan, sebičan čovek. Ali, zar to nije svojstveno svim bogatašima? Zašto bi se on razlikovao?
- Lepo - rekao je gledajući u njene pune usne. Za trenutak je pomislio kako bi bilo lepo ljubiti ih. Ne, nije imao želju samo da je ljubi. Poželeo je da joj pocepa odeću koja se pripijala uz njeno telo i divljački je uzme, tu, na podu.
U narednih petnaestak minuta ispijao je lagano viski i nezainteresovano prelistavao kataloge povremeno bacajući pogled na Eleonoru. Džef se nenametljivo trudio da bude od pomoći i da mu preporuči najnovije modele.
- Džefe, voleo bih da čujem i mišljenje gospođice Morgan. Šta bi mi ona preporučila?
Eleonora se trgla iz misli na pomen svog imena. Stajala je pored prozora, nesvesno razmišljajući o njemu, dok je čekala da Džef završi sa preporukama.
- Oprostite, nisam čula šta ste rekli - polako se okrenula i pogledala ga.
- Eli, gde ste to odlutali? Zar vam nisu rekli da na radnom mestu morate biti skoncentrisani na kupca? - podsmešljivo joj se obratio.
- Naravno da su mi rekli, gospodine. Samo me nisu upozorili da će
mi proći pola radnog vremena dok neki od “bogova”, koji su se spustili ovde, ne odluče šta će da kupe - Eleonora je bila zajedljiva,ali se osme hivala svojim najslađim osmehom. Videla je kako se trgnuo. Očigledno je navikao da sve što on kaže bude prihvaćeno i da mu se svi izvinjavaju i klanjaju. To ju je izuzetno nerviralo i teralo da bude neprijatna.
- Rekao sam da bih želeo da čujem vaše mišljenje o kolekciji koju mi preporučuje Džef.
Majki se čudio sam sebi zašto to uopšte želi, pa još mora da joj ponavlja pitanje. Zašto nije bio sposoban da ignoriše njeno prisustvo?
- Zašto biste to želeli? - upitala je gotovo sa čuđenjem. - Meni se čini da vi niste čovek kome je potrebno nečije mišljenje da biste odlučili šta da kupite, a ponajmanje moje - gledala ga je neprijateljski.
Džef ju je pogledao opominjujuće. Bilo mu je jako neprijatno što je bila drska prema jednom od njegovih omiljenih mušterija. Zahvaljujući kupovinama Majkla Krosa prelazio je kvote i uvek imao bonuse za prodaju. Nije želeo da ih se odrekne.
- Gospodine Kros, da li ste za još jedan viski? - upitao je svojim najfinijim glasom.
- Bogami, jesam! Ova dama će mi ga doneti da se iskupi za upravo
izgovorene reči - besno je izgovorio Majki.
- Eleonora je nova na ovom odeljenju i ja se izvinjavam u njeno ime. Još uvek nije shvatila važnost pojedinih kupaca.
Bez reči se okrenula na peti i odmah izašla iz prostorije. Bilo joj je potrebno da se skloni od ovog čoveka koji joj je svojim umišljenim stavom išao na živce, a još više ju je nervirao Džef koji mu se ulizivao. Bože, ako
ima još ovakvih kao Majki Kros, ovaj posao će za nju biti pravo mučenje.
Nasula je viski i teškim korakom se vratila u salon. Po Majklovom glasu zaključila je da je Džef uspeo dovoljno da mu se naizvinjava jer su pravili listu odela.
U narednih sat vremena defile manekena je bio beskonačan. Kros je izgledao skoncentrisan na odeću koju su mu pokazivali. Bila je zahvalna na tome jer više nije morala da trpi njegov uznemirujući pogled. Na kraju
je kupio skoro sve što se nalazilo na listi. Kada ju je Džef poslao da napravi račun bila je šokirana. Iznos je bio veći od njene godišnje plate.
Vratila se u sobu u trenutku kada su dogovarali datum i vreme isporuke. Bez reči je Džefu dala fasciklu sa računom i pokušala da se udalji kada ju je Majklov glas zaustavio.
- Eleonora, gde ste krenuli? Opet kršite pravila. Zar ne znate da svaki dobar kupac ostavlja bakšiš svom asistentu? - upitao je naizgled slatkim glasom.
- Gospodine Kros, ja nisam vaš asistent. Ja sam Džefova pomoćnica,
a to može da bude bilo ko sa ovog odeljenja. Uostalom, nisam ničim zaslužna za vašu današnju kupovinu. Ako ikome treba da ostavite bakšiš onda je to Džef - rekla je u jednom dahu.
- Džef se podrazumeva, draga moja, a insistiram da i vi uzmete svoj deo. Ja cenim čak i to što ste uspeli da me iznervirate. To malo kome polazi za rukom. A i doneli ste mi viski - sada se bezobrazno cerio.
Gurnuo je Džefu u džep nekoliko novčanica, a za nju je stavio sto dolara u fasciklu sa računom. Kada je htela da se ponovo pobuni ubacio se Džef.
- Eleonora, ni slučajno da se nisi raspravljala sa gospodinom Krosom, već odmah uzmi taj novac - rekao je glasom koji nije trpeo pogovor.
Uzela je novac i promrmljala reči zahvalnosti dok su joj se oči punile suzama, a u grudima je jako stezalo. Majki se, vidno zadovoljan što je uspeo da je ponizi, oprostio na brzinu i pošao sa Džefom ka izlazu. Ona je, bukvalno, otrčala do toaleta da se smiri i povrati od poniženja.
Dok je kasnije ispijala kafu u prostoriji za zaposlene ušao je Džef.
- Eli, šta ti bi da budeš onako neprijatna prema gospodinu Krosu?
- Oh, Džefe izvini. Žao mi je samo zbog tebe. Dotični gospodin je potpuno zaslužio onakvo moje ponašanje.
- Draga moja, takvi kao što je on ti mogu mesečno doneti još dve plate. Ni meni nisu svi dragi, ali mi je posao da ćutim i ispunjavam im želje.
- Nije mi potreban novac zarađen na takav način Džefe. lako ga nemam dovoljno ne mogu dopustiti da mi oholi bogataši gaze po ponosu.
- Dobro. Ne moraš biti ne znam kako ljubazna, ali moraš voditi računa da ne budeš neprijatna. Gospodin Kros je danas bio dobre volje. Da mu nije bio dan ostala bi bez posla. Bio bi dovoljan samo jedan njegov poziv. Već sam ti rekao da mu je Piter Sanders dobar prijatelj.
Od ovih Džefovih reči osećala se još gore. Strašno je bilo saznanje da
može da izgubi posao zato što nekom oholombogatašu nije bio dan. Ipak,
nije želela da nervira Džefa još više.
- Obećavam da se više neću tako ponašati. A ti meni obećaj da mi više nikada nećeš tražiti da ti asistiram kada ovaj grozni čovek bude u radnji. Mada, ne verujem da će i on to više ikada poželeti.
- Neka ti bude - rekao je Džef, odmahnuo rukom i izašao.
Ostatak dana prošao je mirno, ali su se Eleonorine misli stalno
vraćale na Majkla. Mrzela je sebe što ne može da ga izbaci iz glave i zaboravi njegovo ponašanje. Čvrsto je odlučila da bakšiš koji je dobila od njega da prvom beskućniku na koga naiđe. Bio joj je potreban novac, ali ne od njega.
Kada je posle radnog vremena, koje joj se činilo beskonačno, napokon izašla iz robne kuće, duboko je udahnula vazduh i laganim korakom se uputila ka autobuskom stajalištu za Milton. Sada nije žurila jer je kod kuće nije čekao niko. Razmišljala je da ipak neće morati da traži drugi posao. Morala je sebi da prizna da su sve mušterije, izuzev Majkla Krosa, bile veoma pristojne.
Opet su joj se misli vratile njemu. Nije mogla da dokuči šta je toliko fasciniralo kod njega. Bio je privlačan i tu činjenicu nije mogla da porekne. Osetila je da je pogledom svukao nekoliko puta i od toga joj je ponovo udarila vrućina u telu. Činio je to na prost i sirov način, a ona je bila dovoljno žena da padne na tako primitivan čin.
Zaneta mislima umalo je prošla poredstarca koji je svirao violinu na izlasku iz podzemnog prolaza. Viđala ga je tu nekoliko puta nedeljno i odlučila da je idealno da njemu da novac koji je dobila od Krosa. Kada mu je ubacila u kofer od violine sto dolara, starac ju je pogledao upitno, a ona se samo osmehnula i rekla:
- Vamaje sigurno potrebniji nego meni.
Starac je slegnuo ramenima i nastavio da svira, a ona je sa osmehom na usnama produžila dalje. Bilo joj je lakše što se oslobodila novca koji ju je podsećao kako je ponižena bila danas. Potrudiće se da zaboravi tu neprijatnu epizodu.
Dok je odmicala ulicom nije znala da je posmatra par tamnih očiju... Majki ni sam nije znao zašto se vratio pred kraj radnog vremena, čekajući da se ona pojavi. Drskost ove devojke strahovito ga je privlačila. Nije bio naviknut da mu se žene tako obraćaju. Već je imao čitav spektar želja kako bi joj zapušio drska usta. Želeo ju je i morao je da je ima. Sada, dok je posmatrao kako uličnom sviraču daje sto dolara, želeo ju je još više. Žene koje je poznavao bi odmah odjurile da kupe sebi nešto. Ona nije bila
takva i bila je prvi primerak ženskog roda koji nije postupio prema njegovim očekivanjima. To mu je ubrzalo krv još jače.
Pratio ju je i kada se zaustavila na autobuskom stajalištu, spustio je prozor i pozvao je.
Eleonora se ukopala u mestu kada je čula svoje ime. Taj duboki, muževni glas čula je ranije danas i znala je kome pripada. Pored toga, retko ko je zvao njenim punim imenom, svi su je oslovljavali sa Eli. On je to činio na veoma seksi način. Pomislila je da joj se priviđa. Šta će on ovde?
- Eleonora, baš lepo da sam vas ugledao! Uđite, odvešću vas tamo gde idete - obratio joj se, skoro, veselim glasom kao da su stari, dobri prijatelji.
- Gospodine Kros, ne verujem da vam je moja kuća usput. Ja živim u
Miltonu.
- Nema veze što nije, ali nije ni daleko - bio je uporan.
- Hvala, ali autobus samo što nije stigao. Nema potrebe da se mučite. Bolje pokušajte da odete negde gde možete nekome da zagorčate život. Ja sam dozu za danas dobila. To vam mnogo bolje stoji od toga da glumite finog kavaljera -Eleonora je koristila isti ton kao i on.
Bilo joj je teško što mora da bude drska, ali morala je da mu pokaže da ne mogu svi da budu marionete u njegovim rukama.
On je mirno prešao preko njene uvrede i ravnodušno slegnuo ramenima.
- Dobro, možda nam se neki drugi dan putevi ukrste.
- Neće, verujte mi. A sada me izvinite, stiže mi autobus - okrenula se i otrčala ka stajalištu.
I kada je autobus otišao Majki je još neko vreme sedeo u
automobilu. Bio je uzbuđen preko svih granica. Ova žena ga je uzbuđivala
svojim drskim odbijanjem. To mu je bilo potpuno novo osećanje jer njega, nikada, nijedna žena nije odbila. Padale su ničice pred njegovim novcem i moći iako ih je tretirao mnogo gore nego Eleonoru danas. A šta ako je to njena taktika, zapitao se? Da li će kao poslednji naivčina uleteti u zamku? A, ne! To se neće dogoditi. Lepo će sada pozvati Loru i zadovoljiti svoje trenutne potrebe, a malu, drsku Eleonoru će potisnuti užitak koji će dobiti. Ionako nije tip žene kakvu on voli. Previše je detinjasta i obučena je kao srednjoškolka. On je voleo doterane, elegantne žene.
Izvadio je iz džepa telefon i pozvao Loru. Javila se na drugo zvono.
- Dolazim za petnaest minuta. Budi spremna za mene - rekao je i prekinuo vezu.
Kod sadašnje ljubavnice mu se sviđalo to što je bespogovorno prihvatala svaku njegovu posetu. Kada bi osetio potrebu da se isprazni, odlazio bi kod nje bez obzira koje je doba dana. Nije ga interesovalo da li joj je do seksa ili ne. Na putu do Lore hranio je svoj ego tako što je nizao optužbe na Eleonorin račun.
Kada mu je Lora otvorila vrata svog stana nije želeo ni piće da popije već je odmah svukao sve sa sebe, a potom i sa nje. Dok ju je grubo pribijao uz zid pred očima mu je bila Eleonora. Gledala ga je u čudu svojim krupnim plavim očima. Prokleta bila! Sve mu je upropastila...
A Eleonora nije znala odakle joj snaga da uđe u autobus i ostavi Majkla Krosa u čudu. Otkuda on na njenoj stanici? Možda je stvarno hteo da bude fin i odveze je kući, a usput joj se izvini za svoje današnje ponašanje? Ma kakvi! Koga ona zavarava!? Sigurno je mislio da je nije dovoljno ponizio danas pa je hteo da je vređa još malo. Oh, Bože, zašto se ovo njoj dešava? Zar nije mogao da je privuče neko normalan, već jedan oholi bogataš kome su devojke kao ona služile za jednokratnu upotrebu.
II
Narednih nekoliko dana Eli je marljivo radila na novom radnom mestu. Uspela je da se navikne i uklopi u kolektiv. Moglo bi se reći da se ništa u njenom životu nije bitno izmenilo, a opet promenilo se sve. Sada je u njenim mislima svakodnevno bio visok muškarac koga, ni uz najbolju volju, nije uspevala da potisne. Zaposeo je sva njena čula i maštu.
Mogla je slobodno da kaže da je prvi put u svom životu žudela za
nekim muškarcem. I ta žudnja bila je jaka, toliko da je crpela dobar deo
njene energije. Uzalud su bile sve realne misli. Govorila je sebi da je to iracionalno jer se nijednom nisu dodirnuli. Druga stvar je bila ta što su pripadali potpuno različitim svetovima. Zatim, nije imao ni jednu osobinu koja joj se dopadala kod muškaraca.
Sve to je padalo u vodu onog časa kada bi prizvala njegov pogled kojim je fiksira i svlači odeću sa nje. Telo bi joj se rastopilo od nekog nepoznatog osećanja i osetila bi slabost u nogama. Da je samo znala da je i Majki na sličnim mukama, verovatno bi joj bilo mnogo lakše.
A Majki je imao problem sa kojim se do tada nije susreo. On, koji je zaveo stotine žena, sada nije znao kako da dopre do jedne drske, male prodavačice. U retkim trenucima kada je bio razuman, smejao se sam sebi. Taj bezumni osećaj koji je vladao njim bio je toliko jak da mu je remetio koncentraciju na poslu. A posao kod njega nikada nije bio ugroženzbog bilo čega, a kamo li zbog neke žene.
Nedelju dana nakon što je upoznao, doneo je odluku da mora prekinuti agoniju u kojoj se našao. Eleonora Morgan morala se naći u njegovom krevetu po cenu bilo čega. Bez obzira na sve svoje principe, morao je to da uradi zarad ličnog mira. Još nije imao plan kako će to da izvede, ali osećao se vedrije. Čak je odlučio da ode na otvaranje jedne izložbeslika. Prethodno je taj događaj precrtao, ali ipak nije bilo fer da se ne pojavi. Otac mladog slikara bio mu je povremeni poslovni saradnik. Pored toga, Majki je bio vlasnik zgrade u kojoj se izložba održavala. Cenio je umetnost i, iako su ga nervirali mladi, nadobudni slikari, ovoga će puta napraviti izuzetak. Momak je verovatno bio talentovan, kada mu je otac dopustio da studira slikarstvo umesto da se bavi porodičnim poslom. Kratko je razmišljao da povede i Loru sa sobom, a onda odustao od te zamisli.
Na drugom kraju grada, u Miltonu, Eleonora je bila spremna za posetu prve izložbe svog prijatelja iz srednje škole, Brajana Noltija. Pozivnica je iznenadila, ali i oduševila. Nije se videla sa Brajanom skoro dve godine, koje je on proveo u Evropi. Znala je da je bio veoma talentovan i jedva je čekala da vidi radove. Kako je imala mogućnost da
povede još jednu osobu, dan pre toga je pozvala Rejčel, svoju najbolju drugaricu. Međutim, ona je već imala neki dogovor za to veče. Eleonoru to nije obeshrabrilo. Sigurno će biti još neko koga je znala iz škole. Ako i ne bude nikoga, pogledaće slike, popiti piće i gotovo.
Pre izlaska iz stana, još se jednom osmehnula sebi u ogledalu. Izgledala je drugačije. Ljubičasta koktel haljina pripijala joj se uz telo i isticala sve obline. Čizme, u nešto tamnijoj boji, imale su visoku petu i tako joj noge činile još dužima, drsko nagoveštavajući oblik njenih listova. Bila je zadovoljna. Navukla je kaput i požurila napolje. Taksi je čekao. Nije
mogla da ide gradskim prevozom jer jepadala kiša, a čizme su joj bile od
prevrnute kože. Tako se za kratko vreme našla u gužvi na ulazu u staru zgradu sazidanu od crvene cigle.
Kada je kročila u interesantno osvetljenu prostoriju, jedna lepa crnka joj je pružila prospekt. Unutra je već bila prilična gužva i Eleonora je pogledom tražila Brajanovo lice. Ugledala ga je na suprotnom kraju galerije. Bio je okružen velikom grupom žena i muškaraca. Odlučila je da, pre nego što ga pozdravi, popije piće i pogleda slike koje su bile duž velikog zida.
U razgledanju se zadržala skoro sat vremena, a jedno piće se pretvorilo u tri. Bila je oduševljena Brajanovim radovima. Ponovo ga je potražila pogledom. Sada je znala da je u centru najveće grupe i zaputila se pravo tamo. Ugledao je još dok mu se približavala i krenuo joj u susret.
- Eli! Malena! Tako mi je drago da si došla - uzeo je u zagrljaj i zvučno je poljubio.
- Ni za šta na svetu ne bih propustila da vidim kakav si slikar postao.
- I? Šta kažeš?
- Čekam već sat vremena da se raziđe gužva oko tebe. Čestitam Brajane. Slike su zaista fantastične! Tvoj osećaj za prostor i figuru je savršen.
- Hvala ti, lepotice. Možda ćeš sada prihvatiti da mi poziraš. Znaš, uskoro ću biti slavni slikar. Zar ne bi volela da budeš deo toga?
- Hvala ti, ali i dalje nisam promenila mišljenje. Aktovi koje si izložio su savršeni, ali ja ne bih volela da budem izložena na taj način.
- Dami se više dopada golotinja u privatnosti spavaće sobe - čula je duboki glas iza svojih leđa i automatski su joj prošli trnci kroz čitavo telo, a vrućina joj udarila u lice. Nije morala da se okrene da bi znala kome glas pripada. Zapamtila ga je dobro i prepoznala bi ga uvek.
- Gospodine Kros, - Brajan se oduševljeno nasmešio - tata je rekao da ćete možda doći. Počastvovan sam i hvala vam što ste mi ustupili ovaj
fantastični prostor. Siguran sam da je velikim delom doprineo uspehu izložbe.
- Čestitam Brajane. Slike su odlične. Istina, tek sam stigao i nisam još pogledao sve, ali ovo obećava. Sada me ne čudi što te Mark podržava.
Gospođice Morgan, lepo je sresti vas ponovo - tek tada je Majki obratio
pažnju na Eleonoru i pomerio se da može da ga vidi, lagano joj okrznuvši rame. - Vidite da su nam se putevi ipak ukrstili.
Kada je stigao, ispred zgrade i unutra je vladala neopisiva gužva.
Samo gaje puka pristojnost naterala da se ipak zadrži. Međutim, Majki je
sada osećao čisto zadovoljstvo što se našao tu gde jeste.
- Gospodine Kros, - Eleonora je čula sebe kako govori, a osećala se kao da je miljama udaljena od svog tela - lepo je što ste naklonjeni umetnosti.
- Naklonjen sam svemu što je lepo, gospođice Morgan - rekao je i pogledao je u oči. U tom pogledu je jasno videla požudu i vrelina koja je obuzela i pretila je da joj sagori gaćice.
- Vidim da se vas dvoje već poznajete - rekao je zbunjeniBrajan. Čak i on je osetio varnice koje su prštale između Eli i Majkla - Biću slobodan da vas ostavim u vašoj maloj igri - rekao je pogledavši ih značajno.
- Čestitam još jednom Brajane - rekla je Eleonora trudeći se da joj
glas zvuči normalno. - Ne znam da li ću te videti pre nego što odem pa,
hoću da znaš da me stvarno raduje tvoj uspeh.
- Na prospektu koji si dobila imaš sve moje brojeve telefona. Javi se da se vidimo. Za nekoliko dana će splasnuti ova euforija oko izložbe i biću slobodan. Voleo bih da se prisetimo starih vremena.
- Ne obećavam ali, potrudiću se.
- Gospodine Kros, pretpostavljam da ste vi pozvani na kućnu zabavu
mojih roditelja.
- Jesam, ali ne verujem da ću doći. U svakom slučaju, sve najbolje -
Majki se trudio da bude ljubazan, a ustvari, jedva je čekao da ostane nasamo sa Eleonorom. Ukazala mu se sjajna prilika da je osvoji i nije želeo da je propusti. Zato se jedva uzdržao da ne zareži na mladog Noltija kada je „njegov plen” uzeo u zagrljaj. Zapitao se kakva je bila priroda njihovog
odnosa. Verovatno su nekada bili u vezi.
Kada ih je Brajan napustio nekoliko trenutaka je vladala mučna tišina u kojojsu se gledali, kao dva protivnika koja su se iznenada našli na
bojnom polju. Onase prva pribrala.
- Pa, gospodine Kros, želim vam prijatno veče - okrenula se da pođe.
Majki je zadržao jednim pokretom, naizgled lakim, ali joj je tako čvrsto stegao nadlakticu da se uplašila da će joj ostati modrica.
- Jesi li došla sa nekim večeras? -upitao je promuklo.
- Ne, drugarica koju sam pozvala nije mogla da dođe - nije imala blagog pojma zašto je to uopšte rekla, ali činilo joj se da lakše vlada sobom ako priča bilo šta.
- Odlično. Onda te ništa ne sprečava da veče provedeš sa mnom. Stvarno bih voleo da pogledam sve slike ovog momka - dodao je brzo videvši bes u njenim očima.
- Čini se da dobro poznajete umetnost. Ne mislim da vam treba društvo ili vodič u razgledanju.
- Grešiš. Volim da imam nekoga sa kim ću da komentarišem slike. Pogled iz više uglova je uvek dobar.
- Onda je trebalo da povedete društvo.
- Ja baš mislim da je sjajno što sam došao sam. Hajdemo sada da uzmemo piće i počnemo obilazak.
- Nije vam palo na pamet da ja to ne želim? Kako se usuđujete da mi namećete bilo šta? - siktala je na njega, vodeći računa da ih ne čuju ljudi okolo.
- Eleonora, ako mi se odmah ne nasmešiš i ne pođeš sa mnom biću
prinuđen da te ubedim na neki drugi način. Verujem da će ti se i on dopasti, ali ti sigurno neće biti prijatno kada ti fotografija osvane na
naslovnoj strani tračerskih novina. Primetio sam nekolikopaparaca kako
vrebaju.
Eleonora je raširila oči u neverici. Ovaj čovek je bio divljak koji nije prezao ni od čega da dođe do onoga što trenutno želi.
- Vi to mene ucenjujete?
- Možeš i tako gledati na stvar. Ipak, sve što želim je da budem u tvom društvu večeras. Zar je tebi to toliko odbojno? -smekšao je glas toliko da je ona imala osećaj da joj se umiljava.
Ovaj muškarac je bio opasnost za nju i svi alarmi u njenoj glavi govorili su to. Ipak, ona je slušala svoje telo, a ono je očajnički želelo da bude u njegovoj blizini.
- Ne ličite mi na osobu koja puca u prazno, gospodine Kros. Čini se da nemam drugog izbora jer sam sigurna da biste bez problema izvršili svoju pretnju.
- Majki, samo Majki - rekao je i uhvatio je pod ruku, a ona se napela kao struna. - Pametna si devojka Eleonora. Mudro je čuvati snagu za nešto kreativnije od svađe.
Razgledanje Brajanovih slika pokazalo se veoma zanimljivim u Majklovom društvu. Stvarno je bio izvrstan poznavalac i imao veoma široko umetničko obrazovanje. Eli se brzo opustila i, ako bi mogla da zanemari seksualnu napetost, koja je lebdela između njih, mogla bi da kaže da je to bilo prijatno iskustvo. Majki je podsticao da podjednako sa njim iznosi svoje mišljenje i više puta su ukrstili koplja po pitanju nekih slika.
Već su bili pri kraju obilaska kada su stigli do dela sa aktovima i slikama na kojima su, na razne načine, bili ovekovečeni ljubavnici. Eleonora je ranije sama obišla ovaj deo i najviše joj se dopala slika crvenokose devojke u ljubavnom zanosu, lako je telo ispod nje bilo nejasno, njeno lice je odavalo fantastičan vrhunac koji je doživljavala. Smatrala je da je ta slika mnogo iznad ostalih jer je Brajan uhvatio svaku crtu, svaki grč na njenom licu. Slika je bila tako stvarna.
- Da li bi volela da se nađeš na njenom mestu Eli? - Majki joj je prošaputao uz uvo, a njegov dah palio joj je kožu.
Ona je kao hipnotisana gledala u sliku nemajući snage da se okrene i suoči sa Majklom.
- Da, kada pronađem adekvatnog muškarca - napokon je rekla. - Za ovakav doživljaj potrebna je ljubav.
- Zašto misliš da je za ovo potrebna ljubav? Zar slikar nije potpuno zanemario muškarca, ne prikazavši mu čak ni lice. Bitna je samo žena i ono što doživljava. Po mom tumačenju ovakav užitak joj može pružiti, ne zaljubljen, već iskusan muškarac, a ja to jesam.
- Da li se vi to preporučujete?- upitala je zapanjeno. - Ko je uopšte pominjao muškarca ovde? Nije bitno da li je on zaljubljen, bitno je da ona jeste.
- Da Eleonora, preporučujem se. Očigledno je da si u zabludi da možeš strastveno voditi ljubav samo sa muškarcem u koga si zaljubljena. Pošto znamo da mene prezireš, voleo bih da ti dokažem da seksualna privlačnost sa tim nema veze.
Kejt je bila sva crvena u licu kada se napokon okrenula i pogledala ga.
- Majki, užasno ste providni. Ako mislite da ću upasti u vašu malu zamku, prevarili ste se. Ja nisam glupa da upadnem u vaš krevet da bih odbranila svoju tezu.
- Zašto si onda tako pocrvenela, draga moja? Moraš priznati da si ipak pomislila na tako nešto - bio je uporan.
- Ako sam i pomislila to je zato što sam pod dejstvom alkohola. U normalnim okolnostima sigurno ne bih ovako razgovarala sa vama. Vi ste za mene potpuni stranac.
- Stranac ili ne, ipak priznaješ da me želiš. I ja želim tebe. Toliko da si u ogromnoj prednosti Eleonora. Iznesi svoje uslove. Šta je potrebno da uradim da te odvedem u krevet?
Nije znala kako se dogodilo da njihov razgovor dobije isključivo seksualnu konotaciju. Iskrena da bude, nije ni želela da misli o tome. Nikada u životu nije uradila ništa ludo, a sada jeduboko u sebi znala da je na pragu da počini najveću ludost u svom životu. Da prihvati poziv ovog muškarca. Nikada se do sada nije susrela sa tako jakom seksualnom hemijom, niti joj se dogodilo da joj gaćice budu mokre od nečijeg glasa. Ako je postojalo ikakvo merilo „pravog”, on je sigurno bio taj. A možda je i bilo dobro to što ga uopšte nije poznavala. Ili on nju. Dopustiće sebi jednu noć greha, a onda ga potisnuti u lepu uspomenu. Jer, bila je sigurna, da
ono što je njegov pogled govorio može biti samolepa uspomena.
- Potrebno je da me odvedeš odavde - glas joj je bio tek hrapavi šapat. Davila se u sopstvenoj slabosti.
Podario joj je osmeh od kojeg se rastapaju kosti. Bila je sigurna da je samo taj osmeh bio dovoljan da omekša bilo koju ženu da uradi sve što traži od nje.
Sigurno je to znao i obilato koristio.
- Smem li da predložim svoj stan? Ako se dobro sećam, rekla si da
živiš u Miltonu. To je u ovom trenutku predaleko. Ja živim samo nekoliko ulica dalje.
Bez reči je klimnula glavom i pustila ga da je odvede do garderobe. Kada su uzeli kapute, pomogao joj je da obuče svoj i sišli su u podzemnu garažu. Sve je bilo tiho i veoma slabo osvetljeno. Koračala je pored njega, trudeći se da se ne saplete o sopstvene noge.
Čim su stigli do prvog stuba, nije više mogao da se uzdrži. Brzinom pantera ju je prikovao uz zid, podigavši joj ruke iznad glave i spustio svoje usne na njene, ljubeći je grubo i gladno.
Eleonora je iznenada osetila strah. Strah koji žena oseća kada se nađe nasamo sa snažnim, odlučnim muškarcem. Muškarcem koji je trenutno proždirao vrućim strastvenim poljupcem. Ali taj strah je brzo nestao pod naletom uzbuđenja. Majki Kros je želeo i nije to mogao da sakrije. Grudi su joj bile pripijene uz njegove, kukovi su im se dodirivali. Osećala je njegovu erekciju i to je bilo ono što je uzbudilo preko svake granice.
Majki se jedva odvojio od njenih slatkih usana i zanosnog tela. Bio je nejasno svestan da mora sačekati još malo dok je ne dobije celu. Što se njega ticalo, mogao je da je uzme i tu, u garaži. Bilo ga je baš briga što je seks na javnom mestu zabranjen.
- Au! Ovo je bilo... eksplozivno - rekao je pre nego što je poveo dalje. Ona kao da je preživela eksploziju. Dok je pokušavala sa skupi
krhotine svog zdravog razuma, već je seoela u njegovom automobilu. Sa
svakim pređenim metrom bila je sve dalje od realnosti koja joj je govorila da treba da pobegne pre nego što se nađe u vučjoj jazbini. Sve više je ličila na ustreptalog zečića kome srce bije ludački, jer zna da je u opasnosti, ali nije imala ni snage, ni hrabrosti da se odupre sopstvenom uništenju.
Baš kao što je i rekao, za čas su stigli do zgrade u kojoj je živeo. Bila je to luksuzna višespratnica u samom centru Bostona. Parkirao je u garaži i poveo je ka liftu. Ubrzo su se našli u prostranom holu koji je očigledno pripadao samo njemu. Kada je uveo u stan, osetila je stvarnu slabost. Šta je ona radila tu? U stanu bezobrazno bogatog mogula čija je dnevna soba bila veća od celog njenog iznajmljenog stana
Majki je skinuo svoj kaput i pridržao njen, a onda ih odneo do garderobera u hodniku. Tišina je bila mučna, ali nijedno nije imalo posebnu želju da je prekine. Eleonora se borila sa željom da pobegne, a Majki je čekao pristojnih nekoliko minuta, pre nego što se baci na nju. Sada je bila onde gde ju je želeo pa je mogao sebi da priušti luksuz čekanja. Video joj je na licu koliko se lomi zbog toga što je prihvatila da dođu kod njega.
- Nešto nije u redu? - ipak je upitao.
Eleonora je bila bleda i činilo se uplašena. To ga je uznemirilo. Žene u njegovom naručju nisu poznavale strah. Verovale su mu bezrezervno jer je svakoj pružao zadovoljstvo. Nije da mu je to bilo bitno zbog njih, već zbog sebe. Sebi je želeo da dokaže da je dovoljno moćan ljubavnik i da, čak i kada se ne trudi,može da priušti ženifantastičan vrhunac.
- Ja... nisam... sigurna da je ovo... ispravno. Možda treba da znaš...
- Eleonora, želim te toliko da boli - prekinuo je izenada.
Duboko je uzdahnula i pokušala da ga odgurne. Prekasno. Njegove usne već su se spojile s njenim, u dug požudan poljubac. Njena pobuna u trenutku je bila ugušena. Najgore je bilo to što više nije ni želela da se buni. Očigledno je bio lud od želje za njom, a ludilo je bilo zarazno. Da nije bilo tako, njeno telo ne bi izgaralo od žudnje za njim. Haljina joj je odjednom postala tesna na grudima, kolena su joj drhtala, a međunožje je nabreklo od strasti.
Ljubio ju je poput osvajača koji je krenuo u ratni pohod na tuđu teritoriju, ne tražeći i ne očekujući bilo čije dopuštenje da ga uzme. Opijena užitkom, tiho je zaječala. Naglo odvojivši usne od njenih, poljubio joj je oči, nos, čelo i obraze, a zatim prešao na vrat. Činilo se kao da želi da ostavi pečat na svakom centimetru njene kože, a onda su mu se usne spustile do njenog dekoltea. Jednim glatkim potezom svukao joj je bretele, a potom joj oslobodio dojke. Stvarno je majstor u osvajanju, pomislila je jer i, protiv svoje volje, bila je zadivljena njegovom spretnošću. Bilo je jasno da je to veština stečena kroz bogatu praksu. Zbog te činjenice je bila ljubomorna i taman je htela da ga odgurne kada je dlanom obuhvatio jednu dojku i čežnjivo uzdahnuo. Na njegovom licu videla je divljenje. Kao da tako nešto lepo još nije video. To je utešilo, ali na kratko, jer se divljenje ubrzo pretvorilo u pohlepu.
Usnama je nežno uhvatio ružičasti vrh njene dojke i jezikom počeo da kruži oko njega. Bio je to senzualni dodir od koga je glasnije zaječala, zabacila glavu unazad i uplela prste u njegovu kosu. Nikada u životu se nije osećala toliko opijenom, niti je sanjala da bi neko mogao da probudi u njoj istovremeno bolnu i slatku žudnju. Od kako je postala svesna sebe kao žene, ponosila se sposobnošću vladanja sopstvenim nagonima, a sada... Sav njen trud pokazao se uzaludnim. Preplavljena strašću, zaboravila je sve.
Ipak, na neki ludi način, sve što se dešavalo među njima činilo joj se ispravnim. Njegove usne na njenom telu nisu joj delovale kao nešto strano. U njegovom naručju osećala se sigurno i imala je utisak da prvi put radi ono što je potpuno ispravno.
Kada je već bila sigurnada više ni tren neće moći da izdrži to slatko mučenje, podigao je glavu. U dodiru sa vazduhom vlažna bradavica još više se ukrutila. Zbunjena i omamljena potražila je njegov pogled. Usne su mu bile razvučene u blagi osmeh, a oči... O, Bože! U njima je titrao
pobednički sjaj. Drhtavih ruku, zagrlila ga je oko vrata i privila se jače uz njega. Morala je to da uradi da ne bi pala. Tada je dlanove spustio na njenu zadnjicu i privukao je još bliže, sporo je milujući svojom erekcijom. Tada je izgubila poslednji atom razuma kao i vlast nad sopstvenim telom. To je još više uzbudilo.
Mračna strast uvukla ju je u duboki ponor i potpuno je lišila ponosa i svega što je ikada mislila o sebi. Zabola je nokteu njegova ramena.
- Želim te - prošaputao je, spustivši usne tik do njenog uha. - I ti mene želiš, zar ne?
Ne, želela je da izgovori i znala je da bi sada morala da ga zaustavi, ali nije mogla. Ne, dok se tako trljao uz nju.
- Znam da me želiš - nastavio je i gricnuo joj ušnu resicu. - Bićeš moja.
Od tih reči preplavili su je talasi neopisivog užitka. Snažna osećanja oduzela su joj moć govora, čak joj se činilo i da ne diše. Naglo je podigao u naručje i poneo niz hodnik. Znala je da je nosi u svoju spavaću sobu.
Kada je uneo u veliku, slabo osvet-Ijenu, prostoriju, spustio je i kroz slatku izmaglicu osetila je da joj svlači haljinu. Izraz lica bio mu je pun divljenja i gotovo pobožan i zato joj nije bilo ni malo neprijatno kada je
pred njim ostala samo u donjem rublju i čizmama sa visokom potpeticom. Spustio se na kolena i polako svukao jednu po jednu čizmu, milujući joj listove.
- Divna si - rekao je dok joj je svlačio gaćice.
Kada je završio, podigao se i brzo se oslobodio odeće, a onda je odneo do velikog kreveta. Nadvio se nad njom, a ona je ostala bez daha od dodira njegove vruće kože. Oslonivši se na laktove, spojio je svoje usne sa njenim u dug, strastven poljubac. Zadrhtala je od požude i iščekivanja. Opijena njegovim mirisom i dodirom njegovog tela, zarobljena intimnošću, shvatila je da nestaje i poslednja barijera kojom se štitila od njega. Strastveno mu je uzvratila poljubac. Kada je promuklo uzdahnuo još više se uzbudila, pa jače raširila noge i privila se uz njega.
Kada je podigao glavu i pogledao je očima sjajnim od želje, znala je šta će se dogoditi. Naglo se ukočila i zadržala dah. Hoće li je mnogo boleti?
Trenutak kasnije počeo je da prodire u nju. Znala je da je kasno za povlačenje. Ništa ga više ne bi moglo zaustaviti. Zarobljena njegovim telom, i još više njegovom požudom, osećala se sasvim bespomoćnom. Oči su joj se naglo ispunile suzama, ali uprkos bolu koji je osećala, nije mogla
da ga odgurne od sebe. Osećalaje da mu je potrebna i zato je odlučila da
mu pokloni svoje telo i svoje devičanstvo.
Odjednom, kada je već napola prodro u nju, naglo se umirio i zagledao u nju, oštrim, divljim pogledom. Izgledao je poput razjarene
životinje, a ipak je oklevao...
- Tako si uska, - rekao je muklim šapatom - i osećam... Pa, ti si devica! -izraz lica naglo mu se promenio. Kao da ga je pogodio grom. Počeo je da se povlači. Bio je spreman da sve prekine.
A ne! Neće mu dopustiti da se sada povuče. Zbog njega je dospela na ivicu duboke, mračne provalije i nateraće ga da skoči zajedno sa njom. Zagrlila ga je i ovila mu noge oko kukova, izvijajući se prema njemu, dok nije sasvim skliznuo u nju.
Tim gestom razorila mu je zdrav razum. Nasrnuo je na nju i nastavio u žestokim ritmom, gluv i slep za sve osim da zadovolji glad sopstvenog tela.
Nakon kratkog vremena počela je da sledi njegov ritam. Nije imala pojma kada je bol ustupio mesto užitku. Nije ni želela da misli o tome. Sve što je želela bilo jeda se stopi što više sa njim u veličanstvenom činu koji su delili. Glasno je jecala, dlanovi su joj se znojili, a srce je ludački tuklo. Ipak, nije želela da taj osećaj prestane. Ako je ovako izgledalo bezumlje, želela je da zauvek ostane bezumna. Želela ga je kao što nikada ništa nije želela u životu. Taj osećaj je bio jači od svega i on je to znao, i osećao. Zato joj je podvukao ruke pod zadnjicu i podigao je, promenivši ugao ulaska. To je bilo ono što je trebao da učini kako bi je doveo do potpunog, žestokog vrhunca, koji je ostavio bezdaha.
Talasi neopisivog zadovoljstva širili su se njenom utrobom i trenutak zatim, snažni drhtaji potresli su joj čitavo telo. Svaka razumna misao ispanla joj je iz glave. Izvijala se pod njim, nemajući pojma šta mu čini.
Potpuno raspaljen njenim vrhuncem još više je ubrzao ritam,
žestoko se zabadajući u nju. Pod rukama je osetila da mu se svaki mišić na leđima zategao. Promuklo je zastenjao i prepustio se vrhuncu. To je bio okidač da se njeno telo ponovo uzdigne u neslućene visine. Njeno telo više nije bilo njeno. Postalo je njegovo vlasništvo, njegova igračka.
U trenutku kada je dostigla vrhunac, pomislila je da umire. Ali ne. Kada je ponovo došla do daha, shvatila je da je itekako živa. Koža joj je bridela, srce joj je pevalo i osećala se sasvim ispunjenom. I srećnom. Podigla je otežale kapke i pogledala u Majkla. Pomislila je da nikada nije videla tako lepog muškarca. Razbarušena kosa i lice orošeno znojem govorili su joj da se i on potpuno predao.
Međutim, ono što je brinulo, bio je njegov pogled. Zurio je u nju dugo, a onda polako odmahnuo glavom, kao da ne razume šta se upravo dogodilo.
- Zašto mi nisi rekla? - upitao je napokon.
- Pokušala sam ali... sprečio si me. Da li bi nešto bilo drugačije da sam ti rekla? - zasmetao joj je njegov optužujući ton.
- Naravno da bi. Ne bih te uzeo. Zašto si mi to dopustila?
Poželela je da ga ošamari. Posle svega on se ponašao kao da je njeno telo neka stvar koju je uzeo protiv njene volje.
- Želim da se odmah razumemo. Nisi ti ništa uzeo Majki. To neka ti
bude jasno. Dobrovoljno sam učestvovala u svemu i dala ti svoje telo -
napokon je smogla snage i odgurnula ga od sebe. - Sada me izvini, ali
treba mi kupatilo. Ako ti nije problem, pozovi mi taksi. Biću spremna za dvadeset minuta - ustala je i otišla do prvih vrata, a onda shvatila da je ušla u njegovu garderobu. Besno ih je zalupila i pokušala sa sledećim. Osetila je olakšanje što će, na kratko, moći da se udalji od njega.
Kada je zatvorila vrata za sobom, naslonila se i zatvorila oči. Neće dozvoliti da je obuzme malodušnost. Svesno je prihvatila da uđe u Majklov krevet i sada je, kao odgovorna, odrasla žena, morala da se nosi sa onim što dolazi nakon bezumne strasti. Pustila je vodu i ušla u veliku tuš kabinu.
Majki je nepomično ležao na krevetu, zagledan u jednu tačku na plafonu. Ono što se upravo dogodilo bilo je neverovatno i potpuno novo
za njega. Sve što je u početku želeo bilo je da zadovolji svoju požudu za
ovom devojkom, a na kraju je došao u poziciju da je, ustvari, zadovoljavao njenu požudu. Samo je u jednom delu izgubio kontrolu. Onda kada ga je svesno navela da je oslobodi devičnjaka. Nikada ranije to nije doživeo i jednostavnoga je gurnula preko ivice, poklonivši mu taj dar.
Još na početku mu je bilo jasno da nema preteranog iskustva. Reagovala je burno na svaki njegov dodir. Zato se i potrudio da joj priušti nezaboravno zadovoljstvo. Primarna želja je bila da zadovolji svoju ljubavničku sujetu. Da joj da nešto po čemu će ga pamtiti i izdvajati od ostalih ljubavnika. A onda je došlo do neverovatnog obrta. Ona je iznenadila njega i ne samo iznenadila, potpuno ga je opčinila svojom nevinošću. Predala mu se sa toliko entuzijazma i tako potpuno da nije mogao da učini ništa drugo nego dai on da celog sebe.
Najluđe od svega je bilo to što mu je nije bilo dosta. Želeo je i drugu rundu. Ako mu jepoklonila sebe i ovu noć, iskoristiće to do kraja. Sada je samo trebao da upotrebi svoj šarm i smekša je za sebe. Reagovao je previše burno kada je optužio zbog toga što je bila nevina. Da je mogao pažljivije da analizira vreme koje su proveli zajedno video bi mnogo znakova koji su upućivali na to. Zar mu ispred one slike nije rekla da je nevina? Doduše posredno, ali svejedno. On kao iskusan muškarac je morao da zna da samo naivna devica može da veruje da je za orgazam potrebna ljubav.
Eleonora je izašla iz kupatila potpuno osvežena. Koristila je Majklovu kupku i sada je obavijao njegov miris, pa je bilasmirena. Veliki peškir u koji je bila umotana ulivao joj je dodatnu sigurnost. Začuđeno je pogledala u Majkla koji je i dalje ležao na krevetu. Da nije videla da je skinuo kondom, pomislila bi da se uopšte nije pomerao. Uzdahnula je i pomislila da će sama morati da zove taksi pa pošla ka dnevnoj sobi gde joj je ostala tašna.
- Gde si krenula? - upitao je posmatrajući je suženim očima.
- Pošto te je očigledno mrzelo da mi pozoveš taksi, moram to sama da uradim. Telefon mi je u tašni.
- Dođi ovamo - pozvao je mekim glasom. - Ne moraš da zoveš taksi. Ja ću te odvesti kući... Kasnije.
- Majki, mislim da za tim nema potrebe. Oboje smo dobili ono što smo želeli, ili bar nešto približno tome. Stvarno ne želim da se svađam. Želim da idem kući.
- Još nisam završio sa tobom gospođice Morgan. Obećala si mi ovu
noć - skočio je kao panter sa kreveta i obavio joj ruke oko ramena, pri tom, zarobivši njene. Razvezao je peškir koji je obavila oko sebe. - Ovo telo je noćas moje. Nisam dobio ono što sam želeo. Bar ne dovoljno -
prešao joj je posednički preko grudi i stomaka. - Samo moje. Nemam nameru da te pustim da pobegneš - spustio je usne na prevoj između vrata i ramena, pržeći je svojom vrelinom.
Uzdahnula je duboko. Znala je da će ponovo biti pobeđena. Bilo je nemoguće da mu se fizički odupre. Ona je bila potpuno neiskusna, a on đavolski upućen.
- Čini se da ti odjednom ne smeta što sam bila devica - rekla je napeto dok su joj kapci padali, otežali od strasti.
- Ne, ne smeta mi. Ustvari, baš mi se sviđa. To znači da si samo moja
- prešao joj je prstima preko osetljivogmeđunožja. - Ovde sam bio samo ja
- vrhom prsta je prešao preko vrelog otvora, a onda ga polako uvukao, pa
izvukao. I opet ispočetka. - Dođi u krevet Eleonora - mamio je svojim glasom. - Ovog puta ćeš uživati još više. Hoću da vidim kako se topiš od strasti - podigao je u naručje i odneo do kreveta, nogom gurnuvši zgužvanu posteljinu, a onda je bacio na mekani dušek.
Eleonora se čudila njegovoj nepostojanosti. Pre kratkog vremena se
činilo da je ljut na nju i na sebe zbog onoga što se desilo. Međutim,sada je bio uspaljen i spreman da je ponovo uzme. I što je najgore, osećala je da i ona njega ponovo želi. Teška vrućina pritiskala joj je donji deo stomaka. Ovog puta je znala šta može da očekuje.
- Tako si lepa. Koža ti je savršena. Svaki njen centimetar - vlažnim usnama je prelazio preko njenog stomaka, završavajući put na kukovima.
Klečao je između njenih nogu, koje je ona širila nesvesno ga mameći da je uzme odmah. Ali, njegovi planovi su bili nešto drugačiji. Imao je nameru da je dobro izludi pre nego što uđe u nju. Podvukao je ruke ispod njene oble zadnjice i stiskao mekano belo meso, dok se usnama spuštao niže, grickajući mekane dlačice među njenim nogama.
Pokušala je da se izvije i nekako se oslobodi tog nemoguće nadražujućeg osećaja, ali nije joj dozvolio. Hitrim pokretom joj je
prikovao kukove za krevet, terajući je da miruje, a onda je jezikom olizao ružičasti pupoljak, skriven između njenih nabora.
- Znaš li koliko si ukusna? - gurnuo je palac u nju i jako ga zavrteo. Eli je vrisnula od tog fenomenalnog osećaja. Doživela je trenutno sagorevanje. Dok joj se telo treslo kao u groznici on je izvukao prst i jezikom halapljivo prodro u nju, kupeći sve sokove koje mu je davala. Bilo je to tako erotično.
- Majki... ja... - želela je nešto da kaže, anije bila u stanju da sastavi suvislu rečenicu.
Majki je prestao da je liže i povukao se naviše, do njenog lica.
- Šta je dušo?
Kroz poluspuštene kapke videla je kako mu se usne presijavaju od njenih sokova. Bio je sav umazan. Malo je podigla glavu i olizala mu usne.
- Tako je. Oseti svoj ukus - glas mu je bio napet. - Tako si slatka Eli -
poljubio je vrelo, jezikom mešajući sve sokove strasti u njenim ustima. Bilo je to tako grešno, erotični skok u nepoznate visine. Vrpoljila se pod njim, osećajući njegovo napeto, moćno telo. Kada se odvojio od nje, nejasno je čula zvuk cepanja folije. U sledećem trenutku njegov nabrekli glavić bio je na njenom ulazu i bezobrazno se trljao o nju. Rukama joj je jače raširio kolena pre nego što se zabio u nju. Do kraja. Zagrcnula se od naglog osećaja ispunjenosti ali, pre nego što je uspela da prihvati to osećanje, povukao se.
Zajecala je i podigla kukove prema njemu.
- Sviđa ti se ovo gospođice Morgan?
- Da - prošaputala je.
- Baš ovako? - ponovo se zabio i ostao tako.
- Daaaa!
Ponovo se povukao, ali više nije mirovao niti pravio pauze. Nastavio je da se zabija u nju u suludom, kažnjeničkom ritmu. Bol i užitak mešali su se i terali je da stenje dok mu je zabijala nokte u čvrstu, glatku kožu. Noge je savila oko njegovih kukova, stežući ga i ne dozvoljavajući mu da prekine. To ga je guralo preko svih granica izdržljivosti. Nastavio je da se zabija u njen vlažni, uski kanal, dok mu telom nije prošao drhtaj koji je izazvao snažni grom i slatku kišu olakšanja. Dok se u trzajima praznio, pao je svom težinom preko njenog vlažnog, mekanog tela. Čas kasnije, izvukao se iz nje, skinuo kondom i prevrnuo se na leđa.
Kada je došla do daha, smogla je snage da se okrene na bok i pogleda ga. Ležao je miran, zatvorenih očiju. Po ujednačenom disanju, shvatila je da je zaspao. Tek tada je stvarno imala priliku da ga pogleda
bez ustručavanja. Bio je veličanstven muškarac. Tako potpuno veličanstven da još uvek nije mogla da poveruje da je bio njen.
Ta misao vratila je u neprijatnu stvarnost. Pa on je bio moćni biznismen koji je u životu, baš kao i u poslu, dobrom strategijom dolazio do onoga što je želeo. Želeo je nju. I imao je. I šta sada? Panični drhtaj prošao joj je telom, ali ga je brzo smirila. Po prirodi nije bila kukavica. Nije bežala od posledica svojih odluka. A sama je donela odluku da ovo uradi.
Dobro, malo joj je pomogao rečima i vrelim dahom, ali svejedno. Svesno je odbacila svoju maštariju romantične veze i prvog puta. Svesno je dozvolila da izgubi nevinost sa ovim mužjakom koji joj je, na čas, pružio privid da vodi ljubav sa njom. A istina je bila da je ovo bio sirovi seks. Spajanje dva uspaljena tela u želji da dožive oslobađanje. I to je bilo to.
Ustala je i pokupila svoje stvari. Ovog se puta nije istuširala. Želela je da ostane obavljena mirisom njegovog tela što duže. Za nekoliko minuta bila je obučena i spuštala se liftom u prizemlje. Tek kada je stigla do domara koji je dremao za svojim pultom, pozvala je taksi.
Majki je otvorio oči i rukom posegnuo na drugu stranu kreveta.
Malo sna ga je okrepilo i bio je spreman da nastavi igru sa Eleonorom.
Nije morao da spusti pogled da bi znao kako je ponovo napa-Ijen, kao da
nije imao seks danima. Međutim, krevet je bio prazan. Nemoguća devojka je sigurno ponovo bila u kupatilu. Pa dobro, osmehnuo se, tuš kabina ili kada, uopšte nisu loši za nastavak noći. Ionako će je na kraju imati u svakom delu svog stana. Na svaki poznati način.
Trebalo mu je nekoliko minuta da shvati da je otišla. Nije ostavila za sobom nikakav trag, kao da nije bila tu. Osim na posteljini koja je bila
umrljana. I na njemu. Žalosno je pogledao ka svom udu i promrmljao: -
Moraćeš da sačekaš. Istuširao se na brzinu i vratio u krevet. U vazduhu se još uvek osećao miris njihovog parenja. Bila je duboka noć i ništa nije mogao da učini, pa je odlučio da bar malo odspava.
III
Kada se Eli probudila, bilo je kasno prepodne. Srećom, bila je nedelja. Izvukla se iz kreveta i shvatila da je boli svaki mišić. Nije imala običaj da vežba i akrobacija od prošle noći uzela je svoj danak. To je, ujedno, bio i dokaz da nije sanjala ono što se dogodilo. Stvarno je pripala Majklu Krosu. Uradila je to!
Talas vrućine preplavio joj je telo. lako je bila neiskusna ipak je znala da je devicu skoro nemoguće dovesti do vrhunca. Njemu je to uspelo. Tri puta. Što se nje tiče, to je bio znak da nije napravila pogrešnu procenu. Bez obzira ko je on bio van kreveta, ona će u njemu gledati samo fantastičnog ljubavnika koji joj je pružio nezaboravno iskustvo. Definitivno je bio pravi za to.
Stavila je lonče sa vodom za kafu i otišla do kupatila. Kada je svukla spavaćicu, pažljivo je pogledala svoje telo. Osim što su joj bradavice bile crvenije nego inače, nije bilo nikakvih pramena. Spustila je ruku između nogu i polako prešla preko svilenih nabora. Bili su natečeni. Prstom je polako prešla preko otvora koji je pulsirao i pažljivo ga ugurala unutra, setivši se kako je to Majki činio. Zajecala je od same pomisli da je to njegov prst. Bila je toliko uska od natečenosti da se zapitala kako je drugi put uopšte stao u nju. Srećom, nije imala u planu da skoro dopusti
nekommuškarcu da to ponovi. Znala je da će je ovo iskustvo sa Majklom
držati dugo.
I, unapred se radovala što će napokon moći da koristi igračku koju joj je Rejčel kupila za rođendan. Bila je to šala na račun njene nevinosti.
Rejčel nikako nije mogla da shvati da neko ko ima dvadesetčetiri godine
nema želju za seksom. Zato joj je i kupila taj vibrator jer je tvrdila da niko neće smeti da se usudi da probije himen okorele device. Tako joj je savetovala da za to upotrebi veselog prijatelja na baterije. Sada će taj prijatelj na baterije da zameni onaj veličanstveni ud, dok ona bude zamišljala Majklov lik. Jedva je čekala da se kasnije vidi sa Rejčel i ispriča joj novost.
Izvukla je potpuno vlažan prst i olizala ga. Sviđao joj se sopstveni ukus, a u privatnosti svog kupatila mogla je da bude raskalašna koliko god je želela.
Posle tuširanja, spremila je kafu i zavalila se, udobno, u svoju omiljenu fotelju. Bila je zadovoljna. Prvi put od tetkine smrti osećala se
rasterećeno i srećno. Njen život je i dalje bio isti. Spolja je i dalje bila Eleonora Morgan, dizajner nakita sa snom da će jednog dana biti vrhunski stručnjak u svom poslu. I dalje je bila ona koja je trenutno gradila karijeru
u ekskluzivnoj robnoj kući da bi mogla da podmiruje račune i da uštedi nešto malo, za neko srećnije, bolje vreme.
Ipak, nešto u njoj se promenilo. Majki Kros je bio zaslužan za to. Pokrenuo je njen hormon sreće i bila je toliko zadovoljna da je mogla da
poleti. Verovatno ne bi bila baš toliko srećna da je znala kakve je muke
zadala Majklu Krosu.
Nije spavao više od nekoliko sati i čim je ustao pozvao je Terensa
Bakstera, privatnog detektiva koji je za njega pribavljao različite informacije, lako je bila nedelja i rano jutro, to ga nije sprečilo. Bakster je bio odlično plaćen za svoj posao.
- Halo - javio se Bakster pospanim glasom.
- Kros je na vezi. Imam posao za tebe. Eleonora Morgan. Treba mi
sve o njoj. Od datuma rođenja do broja zdravstvenog osiguranja. Izveštaj sutra u mojoj kancelariji.
- U redu, gospodine Kros.
Majki je prekinuo vezu čim je Terens Bakster potvrdio da je razumeo zadatak.
Iako se tek rađala zora, nasuo je sebi viski i seo pored velikog staklenog zida, posmatrajući usnuli grad. Prvi put u životu mu se dogodilo daje pogrešio u proceni. Noć koju je proveo sa Eleonorom trebala je da ga oslobodi opsesivnog razmišljanja o njoj i da mu postane svejedno da li će je, i kada ponovo, videti. Nije trebalo da mu se uvuče pod kožu i da mu se uveća potreba za njom. Nije trebalo da se iskrade iz njegovog kreveta. Trebalo je da se probudi srećna i podatna i da ode tek kada se on sit nauživa u njenom telu. Ako je to uopšte bilo moguće za jedno jutro. Sada više nije bio siguran u to.
Svakako je znao da je podcenio moć žene. Ova je bila opasna. I prelepa. I želeo je još uvek. Žene nisu odlazile od njega. On je bio taj koji ostavlja. Ako je mislila da može da dobije ono što je želela od njega i da onda nestane, prevarila se. On će reći kada je igra gotova. A šta ako je
ponovo sve uzimao zdravo za gotovo? Od trenutka kada je upoznao
Eleonoru ona ga je iznenađivala. Ništa nije radila kao ostale žene koje je poznavao. Setio se kako ga je na prvom susretu izvređala. Onda je novac koji joj je dao poklonila uličnom sviraču. Na kraju mu je dala veliki dar, svoje devičanstvo. Zašto se onda osećao uskraćenim? Kao da je ona nešto uzela od njega.
Ta misao je otvorila jedinu bolnu temu u njegovom životu. Majčin odlazak. Napustila je oca i njega i pobegla sa mladim ljubavnikom, čije je nasledstvo prevazilazilo tadašnje bogatstvo njegovog oca. Kada je otišla Majki je imao petnaest godina i bio u najosetljivijem životnom dobu.
Počeo je da mrzi majku, a sa njom i sve žene. Mislio je da su sve iste i da će svaka za novac uraditi bilo šta. Godinama je gledao svog oca kako ga iskorišćavaju uglavnom mlade, pohlepne žene i zaklinjao se da to sebi nikada neće dozvoliti. Čak i po cenu da ostane bez porodice koju je toliko želeo. Odlučio je da se ne vezuje ni za jednu ženu. Svakoj sa kojom je bio davao je svoje telo u izobilju i novac, taman toliko da se osete kupljenim. Tretirao ih je kao najobičnije prostitutke bilo da su bogate, siromašne, obrazovane ili ne. Bez razlike. Njemu su sve bile iste. Nužno zlo.
Ali Eleonora nije bila takva. Očigledno nije marila za njegovo bogatstvo. To je jasno pokazala svojim ponašanjem. Probudila mu je nadu da želi samo Majkla Krosa, bez ikakvih dodataka. A nada je mogla da bude opasna stvar.
To popodne Eli je ušla u mali kafić u Miltonu. Rejčel je već bila za njihovim uobičajenimstolom što je bilo čudno, jerje obično kasnila.
- Ćao, Rejč. Da li je moj sat u redu? Prosto ne verujem da si stigla pre mene. Danas je stvarno dan čuda - Eleonora se osmehivala i odmah privukla Rejčelinu punu pažnju.
- Da, stigla sam ranije. Obično mi se na nedeljnoj kafi pojavljuješ mrzovoljna. Htela sam malo da te oraspoložim. Ali vidim da za tim nema potrebe. Blistaš, Eli. Zato sedi i počni da pričaš, odmah. Sigurno se dogodilo nešto važno. Da nisi dobila neko nasledstvo?
- Nisam, materijalisto - namrštila se Eleonora. - Bar ti bi trebala da znaš da me novac ne čini srećnom. Sačekaj da poručim kafu pa ću ti ispričati - poručila je kafu i limunadu, a onda se ponovo posvetila drugarici. - A sada mi kaži šta ima novo u carstvu računovodstva?
- Ah Eli! Kako si pokvarena! Znaš da radim najdosadniji posao na svetu i pitaš me šta ima novo. Hoćeš da ti pokažem dijagram koliko je klijenata bankrotiralo u prošlom mesecu? Ili koliko je njih zabeležilo rast prihoda? Nemoj da me zezaš, nego pričaj.
- Ok. Verovatno je ovo bio maksimum koliko sam mogla da te držim
u neizvesnosti. Sećaš li se poklona koji si mi kupila za prošli rođendan?
- Naravno - nasmejala se Rejčel. - Nisi ga valjda upotrebila kako sam ti savetovala?
- E pa vidiš, neću morati da ga upotrebim u tu svrhu. Na tvoje zaprepašćenje, reći ću ti da se pojavio muškarac koji je obavio taj težak posao.
- Aaa! Ne verujem! Uradila si to! Eli! Ko je on? Kako mi ga prošle nedelje nisi pomenula. Od kada si u vezi? - pitanja su se nizala jedno za drugim.
- Samo polako, Rejč. Ovo što sam ti rekla i neće biti iznenađenje kada čuješ kako sam to uradila. Ja, koja sam se uvek ponosila racionalnošću i odgovornim ponašanjem, otišla sam u krevet sa tipom koga jedva poznajem. I uradila to. I znaš šta? Nisam se pokajala ni jednog trena, niti ću. Bilo mi je odlično. Zove se Majki - namerno je izostavila prezime - i nema nikakve veze, niti će je biti. Bila je to kombinacija za jednu noć, a pošto sam mu se u pola noći iskrala iz kreveta, ne ostavivši mu broj, odmah zaboravi svoje romantične maštarije da će me pozvati.
- Gde si ga upoznala?
- Sinoć na izložbi. Popila sam malo više, a on je bio zagrejan da me kresne i eto...
- Ne mogu da verujem. Mora da si bila žestoko pijana. Nešto mi se ta priča nikako ne uklapa sa tobom.
- I ja bih tako mislila o sebi da sam na tvom mestu. Ali nešto se promenilo, Rejč. Ne umem da ti objasnim, ali osećam se rasterećeno i srećno. Seks je stvarno sjajna stvar. Ipak, ne kajem se što sam ga tako
dugo izbegavala. Očigledno je da sam živela u zabludi da princ na belom
konju ide u paketu sa jakom privlačnošću. Srećom, sinoć sam shvatila da sam naišla na muškarca koji mi pogledom pali gaćice i iskoristila sam to. Možeš li da veruješ da sam doživela tri orgazma?
- Tri?! - viknula je Rejčel i nekoliko gostiju je pogledalo u njihovom pravcu. - Nekome trebaju godine da doživi tri orgazma, a ti si ih dobila za jednu noć. Apre toga si bila devica. Ne razumem...
- Kažem ti. Sve je u hemijskoj reakciji. Pronašli smo se i... puf!
- Totalno ludilo! - nasmejala se Rejčel. - Sad, kad bolje razmislim, tebi su ti orgazmi teško oštetili mozak. Ponašaš se potpuno drugačije. I razmišljaš drugačije. Ko si ti i šta si uradila sa mojom drugaricom Eli? -
šalila se.
- Ne brini, tu je Eli. Samo je pitanje koliko će je dugo držati ovo raspoloženje. Verujem da će već sutra u “Sandersu” potpuno splasnuti. Ima kupaca koji bi uništili i mnogo bolje raspoloženje od mog - smejala se i Eleonora.
- A sada šalu na stranu, stvarno mi je drago zbog tvog pozitivnog iskustva. Znaš da si među nekoliko procenata žena kojima se prvi put dogodio tako sjajan seks. Samo se seti mog žalosnog iskustva sa Tomom. Plakala sam nedelju dana posle i trebalo mi je skoro deset meseci da ponovo pokušam. Naravno sa nekim drugim.
- Sa Nikolasom. Tada si bila srećna kao ja sada. Nedelju dana si pričala o vatrometu koji si doživela. Sećam se Rejč.
- Najbolje drugarice za to služe. Da slušaju i pamte sve pojedinosti. Jesam li u pravu?
- Naravno da jesi mila.
Kada su se razišle bilo je već veče. Eli je pripremila sve za posao i ranije legla u krevet, lako je čitavog dana budna sanjala, opet je želela da se podseti svih pojedinosti od prošle noći.
