ENDOKRINOPATIJE
• = poremećaji rada endokrinih žlezda ili
delovanja njihovih hormona.
• Ukoliko su hormonski efekti
govori se
o
hiperfunkcijskim
, a ukoliko su
ENDOKRINOPATIJE
• Endokrinoparije uzrokovane
• poremećajima na nivou samih endokrinih žlezda (
primarne
endokrinopatije
) ili• poremećajima u sistemu koji reguliše njihov rad
=
glandularne endokrinopatije
• Ako su to žlezde koje su pod regulatornim uticajem hipotalamo-hipofizne osovine i ako je poremećaj nastao na nivou hipofize =
sekundarne endokrinopatije
,• a ako je poremećaj na nivou hipotalamusa =
tercijarne
endokrinopatije
.
• Kada su u pitanju žlezde čija sekrecija nije regulisana
sekrecijom hormona hipotalamo-hipofizne osovine, sekundarne endokrinopatije = rezultat poremećaja homeostaze koji
uzrokuju posledično promene u lučenju hormona (npr. u slučaju
ENDOKRINOPATIJE
• Ako su
endokrinopatije izazvane
poremećajima izvan endokrinih žlezda i
njihovih regulatornih mehanizama
(ektopično lučenje hormona - lučenje od
strane tumorskih ćelija koje ne vode
poreklo od ćelija koje normalno luče
hormon, jatrogeni unos, ubrzana ili
usporena razgradnja, poremećaji na
nivou receptora za hormone) =
ENDOKRINOPATIJE
• Mogu se podeliti na uzrokovane: • viškom hormona
– usled neoplastičnog rasta endokrinih ćelija, – autoimunskih poremećaja
– ekscesnog unosa hormona. • nedostatkom hormona – hirurški – infekcija – inflamacija – infarkt – hemoragija – tumorska infiltracija – autoimunost
• neosetljivošću na delovanje hormona
– nasledni defekti membranskih ili intracelularnih receptora, – nasledni defekti na putu prenosa signala sa receptora
POREMEĆAJI FUNKCIJE
HIPOFIZE
•
Lokalizacija
– Sella turcica – Na bazi mozga• Delovi
– Prednja hipofiza – Zadnja hipofizaHIPOFIZA - struktura
Struktura za koju se
makroanatomski smatralo da je jedna žlezda — hipofiza — sastoji se od 2 dela koji
imaju različito embrionalno poreklo.
Prednja hipofiza (engl. anterior
pituitary)-adenohipofiza je pravo endokrino tkivo, dok je
zadnja hipofiza –
neurohipofiza sačinjena od nervnog tkiva koje se širi naniže iz hipotalamusa.
HIPOFIZA
• Releasing and inhibiting hormones
• Anterior pituitary:
• Growth (GH)~bones √gigantism/dwarfism √acromegaly
• Prolactin (PRL)~mammary glands; milk production • Follicle-stimulating (FSH) & • Luteinizing (LH)~ovaries/testes • Thyroid-stimulating (TSH)~ thyroid • Adrenocorticotropic (ACTH)~ adrenal cortex • Melanocyte-stimulating (MSH) • Endorphins~natural ‘opiates’;
• Hipotalamusni oslobađajući faktori (engl.
Hypothalamic Releasing Factors)
• Hipotalamusni inhibišući faktori (engl.
Hypothalamic Inhibiting Factors
• Svaki od hormona hipofize ima svoj set
stimulišućih i inhibišućih
• Hipotalamusni centri
•
Supraoptički nukleus
•
Paraventricularni nukleus
Neurohipofiza
•
Oksitocin
– Reguliše izlučivanje mleka – Kontrakcije uterusa
• Indukuje porođaj
•
Arginin-vazopresin ili
ADH
– Deluje na distalne tubule i sabirne kanaliće
POREMEĆAJI HIPOFIZE
•
Smanjeno lučenje
hormona
•Nedovoljno lučenje hormona prednjeg režnja hipofize dovodi do poremećaja koji se naziva hipopituitarizam.
•Kada je smanjeno lučenje svih hormona hipofize govori se o
panhipopituitarizmu, a ako je smanjeno lučenje samo jednog hormona o
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Smanjeno lučenje
hormona
• može nastati
• kao posledica poremećaja u samoj hipofizi:
• razvojni poremećaji (displazija)
• vaskularni poremećaji (postpartalna nekroza - Sheehan-ov sindrom, vaskulitis, aneurizma),
• tumori,
• infekcije (tuberkuloza, sifilis, meningitis), • jatrogeni uzroci (hiruški zahvati, zračenje) ili
• zbog poremećaja na nivou hipotalamusa odnosno
infundibuluma ili ekstrahipotalamusnih delova CNS-a.
– (U izvesnom broju slučajeva uzrok nije poznat, pa se govori o
POREMEĆAJI
ADENOHIPOFIZE
Smanjeno lučenje
hormona
• Kliničke manifestacije nastaju kada se
uništi 70-75% prednjeg režnja i
• zavise od:
• starosti bolesnika,
• brzine nastanka i dužine trajanja
poremećaja,
• Protein mol. mase. 22,000
• Sekreciju STH kontrolišu:
•
GHRH
(stimuliše sintezu i oslobađanje)
•
Ghrelin
peptid gastričnog porekla (stimuliše
oslobađanje GHRH i indirektno oslobađanje
STH, kao i direktno oslobađanje STH)
•
Somatostatin
[somatotropin-release
inhibiting factor (SRIF)] (inhibiše oslobađanje
STH)
• Poluživot 6-20 minuta.
•
Somatomedini
– sintetišu se u jetri - polipeptidi –
faktori rasta
• STH
stvaranje IGF-I
• IGF-I se vezuje za visoko-afinitetne cirkulatorne
IGF-vezujuće proteine [engl. IGF-binding proteins
(IGFBPs)] koji regulišu biokativnost IGF-a
•
Hipokalorijska stanja karakteriše rezistencija na
delovanje STH
( koncentracija IGF-I je niska u
Brzina rasta
• se menja tokom
života.
• najveća je u
detinjstvu,
smanjuje se sa
postizanjem
seksualne zrelosti
•
Brzina rasta
se razlikuje u
zavisnosti od životnog doba.
•
Najznačajniji hormoni koji utiču
na rast
su
STH i tiroksin
, a
značajni su i
seksualni hormoni,
faktori rasta, citokini
.
• Seksualni hormoni su odgovorni
za potsticaj rasta u periodu
postizanja seksualne zrelosti.
• Za
normalan rast neophodna
je
kalorijska energija, amino
kiseline, vitamini, metali u
tragovima
.
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Smanjeno lučenje hormona
Smanjeno lučenje hormona rastenja (STH), odnosno lučenje nefunkcionalnog hormona
• lučenje STH, uz normalno lučenje ostalih hormona hipofize, kod
dece, dovodi do stanja koje se karakteriše niskim, patuljastim rastom, a naziva se hipofizna (pituitarna) nanosomija.
• Sličan poremećaj nastaje i pri:
• stvaranje somatomedina (IGF), zbog neosetljivosti ćelija na
delovanje STH (uslovljene defektima u strukturi receptora za STH ili u prenosu signala) - Laronova nanosomija (koncentracija STH u krvi povećana),
• kada postoji neosetljivost na delovanje somatomedina
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Smanjeno lučenje hormona
Smanjeno lučenje hormona rastenja (STH), odnosno
lučenje nefunkcionalnog hormona,
•
Nedostatak STH
se
retko viđa kao izolovan poremećaj
(obično uzrokovan mutacijom GH-N gena, uključujući
deleciju gena i čitav niz tačkastih mutacija ili mutacijom
gena za GHRH receptor),
najčešće je udružen sa
nedostatkom drugih hormona hipofize,
najčešće
gonadotropina. (Ako je smanjeno i lučenje gonadotropina
epifizne pukotine se ne zatvaraju u pubertetu, pa se rast
produžava nakon puberteta, ali uvek bitno zaostaje za
POREMEĆAJI
ADENOHIPOFIZE
Smanjeno lučenje hormona LH i FSH
• Kod dece, pre i u toku puberteta, dovodi do izostanka
promena karakterističnih za pubertet (potpunog ili delimičnog izostanka razvoja sekundarnih seksualnih karakteristika i
neplodnosti)
• Kod odraslih do sekundarnog hipogonadizma, koji se manifestuje
• kod žena:
• razvojem sekundarne amenoreje (gubitak menstruacije) i
• kliničkim znacima delovanja estrogena (atrofija dojki, vaginalne
sluznice i uterusa),
• kod muškaraca:
• znacima aktivnosti testosterona ( libida, potence, mišićnog
POREMEĆAJI
ADENOHIPOFIZE
Smanjeno lučenje hormona
ACTH
•
izaziva sekundarnu hipofunkciju
nadbubrežne žlezde koja je slična
primarnoj (Addison-ovoj bolesti).
•
razlikuje se od primarne po tome što
je lučenje aldosterona normalno,
budući da ono nije zavisno od lučenja
ACTH.
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Smanjeno lučenje hormona
TSH
• dovodi do sekundarne hipotireoze koja
se klinički teško razlikuje od primarne.
• nedostatak TSH u dečijem uzrastu
dovodi do teškog zaostajanja u fizičkom
i mentalnom razvoju, a u odraslih do
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Smanjeno lučenje hormona
PRL
• ima samo jedno kliničko obeležje -
izostanak laktacije nakon porođaja.
• klasičan primer je postpartalna nekroza
hipofize uzrokovana hemoragičkim
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Povećano lučenje hormona
•
Najčešći uzroci
lučenja hormona su
funkcionalni tumori hipofize (mikro- i
makroadenomi) koji luče hormone.
•
Obično se prekomerno luči samo jedan
hormon, najčešće PRL, STH ili ACTH,
a vrlo retko TSH, LH i FSH.
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Povećano lučenje hormona STH
• Kliničke manifestacije
prekomernog lučenje
STH
zavise od toga da li je poremećaj nastao
pre ili posle srašćivanja epifiza dugih kostiju,
što se normalno dešava u pubertetu.
• Ako poremećaj nastane
pre srašćivanja
epifiza
dugih kostiju dolazi do prekomernog -
gigantskog rasta i taj poremećaj se naziva
gigantizam,
a ako do poremećaja dođe
posle
srašćivanja epifiza dugih kostiju
, dolazi do
zadebljanja kostiju i proliferacije mekih tkiva,
pa se razvija
akromegalija
.
• Ekscesna produkcija
STH u detinjstvu
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Povećano lučenje hormona STH Akromegalija
• Najčešći uzrok sekretorni tumori – adenomu, retko ektopično lučenje iz ćelija tumora pankreasa, ovarijuma, pluća
• budući da je već došlo do srašćivanja epifiza, osoba ne može da raste, ali dolazi do uvećanja kratkih kostiju šake i stopala i
membranoznih kostiju lica i lobanje, tako da se uvećavaju šake i stopala, nos se proširuje i dobija bulbaran izgled; dolazi do protruzije donje vilice, izbočenja čela.
• STH stimuliše rast kosti i hrskavice, dolazi do subperiostne, opozicijske neoosteogenez; zglobna hrskavica zadeblja i
degeneriše (hipertrofička artropatija) i javlja se bol (atralgija)
u velikim zglobovima (koleno, kuk) i duž kičmenog stuba.
• Zbog zadebljanja hrskavice larinksa i disajnih puteva dolazi do promene boje glasa i javlja se sklonost ka razvoju bronhitisa.
• Progresija nelečene akromegalije
Prior Early Onse t Full De v e lopme nt• šake
• stopala
• zglobovi
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Povećano lučenje hormona STH
Akromegalija
• Dolazi do zadebljanja ligamenata i zbog njihovog
pritiska na periferne nerve javlja se
neuropatija
.
• Dolazi do uvećanja unutrašnjih organa: jetre, slezine,
bubrega, pljuvačnih žljezda, što se označava terminom
visceromegalija
. [Uvećanje srca (
kardiomegalija
)
razvija se zbog visokih koncentracija STH, ali i zbog
opterećenja srca pritiskom (hipertenzija postoji u
25% bolesnika sa akromegalijom).]
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Povećano lučenje hormona STH
Akromegalija
• Zbog visokih koncentracija STH smanjuje se
iskorišćavanje glukoze,
smanjuje se toleranca
glukoze i vremenom može doći do razvoja
insuficijencije
b
-ćelija Langenhansovih
ostrvaca pankreasa
i razvoja šećerne bolesti.
• STH pojačava lipolizu, te se
povećava
koncentracija slobodnih masnih kiselina u
cirkulaciji
.
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Povećano lučenje hormona STH
Akromegalija
• Zbog rasta tumora dolazi do destrukcije
hipofize, pa postepeno dolazi do razvoja
sekundarnog hipotireoidizma, hipogonadizma i
insuficijencije kore nadbubrežne žljezde,
• a zbog kompresije okolnih struktura javljaju
se defekti u vidnom polju (zbog kompresije
optičkog nerva) i znaci kompresije III, IV i
VI kranijalnog nerva
• 199 amino kiselina
• poluživot 20 min.
• receptor sličan receptoru za STH
•
stvaranje mleka
• održava
corpus luteum
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Pojačano lučenje hormona PRL
• Može nastati zbog
• tumora hipofize (prolaktinoma),
• poremećaji u oslobađanju dopamina - faktora koji inhibira oslobađanje PRL (PIF-a),
• sekrecije velikih količina estrogena (povećavaju broj ćelija koje sekretuju PRL - laktotrofne ćelije).
• U žena se uz galaktoreju (pojavu mlečnog sekreta iz dojke) javlja i hipofunkcija ovarijuma sa poremećajima menstrualnog ciklusa (oligomenoreja, amenoreja, anovulacijski ciklusi) jer
hiperprolaktinemija, odnosno poremećaji koji uslovljavaju njen nastanak, dovode i do poremećaja u oslobađanju LHRH.
• U muškaraca dolazi do gubitka libida, impotence, a vrlo retko i do galaktoreje.
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Pojačano lučenje hormona
•
gonadotropina
pre puberteta dovodi do pravog
prevremenog puberteta.
•
ACTH
dovodi do razvoja Cushing-ove bolesti, a
•
TSH
do razvoja sekundarne hipertireoze.
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Smanjenje ili prestanak lučenja ADH
• Uzrokuje nastanak dijabetesa insipidusa.
• Uzroci: oštećenje hipotalamusa i hipofize rastom tumora,
zapaljenskim procesima, vaskularnim poremećajima, prelomom baze lobanje.
• U izvesnom broju slučajeva uzrok poremećaja nije poznat.
• Usled nedovoljnog lučenja ADH ćelije distalnih tubula bubrega I sabirnih kanalića ostaju nepropustljive za vodu, pa se dnevno
izluče velike količine (5 do 15 L, pa i više) nekoncentrovane
mokraće ( koncentracija < 290mmol/kg), male specifične težine (< 1,007).
• Kliničke manifestacije bolesti uključuju poliuriju i nikturiju
(noćno mokrenje), koje su praćene izraženim osećajem žedji i
polidipsijom (povećan unos vode), koja obično odgovara poliuriji, tako da je dehidratacija izuzetno retka.
POREMEĆAJI HIPOFIZE
Prekomerno lučenje ADH (nezavisno od
osmolalnosti plazme)
• uzroci:
– rast tumora koji luče ovaj hormon,
– neki poremećaji centralnog nervnog sistema
– uzimanje lekova (hloropropamid, vinkristin, tiazidski diuretici).
• Bez obzira na uzrok, povećano lučenje ADH dovodi do
zadržavanja vode, sa hemodilucijom i hiponatrijemijom.
• volumena plazme GF i zaustavlja lučenje aldosterona, što
dovodi do gubitka natrijuma urinom, čime se još više
koncentracija natrijuma u plazmi.
• Kliničke manifestacije su nespecifične i zavise od koncentracije natrijuma u plazmi.
