Сокобањске
Новине
No
vo
st
i
ju
ga
из дање180 година организованог туризма
Сокобања 1837-2017
јул - август 2017
Број 2
бесплатан примерак
Крушик уместо
крузера
Дани Светог
Јована Биљобера
Први
„Врмџа фест”
Прослава у знаку јубилеја
Дан општине Сокобања
Општина Сокобања је и ове године низом културних манифе-стација и свечаном седницом Скупштине општине обележила 21. јун, Дан општине. Ова година значајна је и због великог сокобањског јубилеја - 180 година организованог туризма. Обраћајући се присутнима, председник општине Исидор Кр-стић истакао је да Сокобања, поред зелене економије и пољо-привреде, своју шансу за напретком види управо у туризму. Он је указао да се локална самоуправа труди да прошири по-нуду и задовољи потребе све већег броја туриста, како мла-дих, тако и старијих, који у ово бањско лечилиште долазе да се одморе и проведу угодно време у нетакнутој природи. ‒ Сокобања је дефинисала стратешке правце развоја који воде ка веома високим туристичким амбицијама. Окосница на-шег развоја су спа и велнес, спортско-рекреативни, пословни и конгресни туризам, као и активни одмори. Прве резултате дале су и дуго очекиване инвестиције. Зато је неопходно при-вући још инвеститора, чему и настојимо, како би се туристич-ка прилитуристич-ка Сокобање подигла на један завидан ниво – навео је Крстић. Он је додао да је уз предани рад и посвећеност правим вред-ностима пут до успеха загарантован, али се до тога ипак не може доћи преко ноћи, већ је потребно време. Захвалио је и Влади Републике Србије на подршци и средствима која из-дваја за ову локалну самоуправу, јер без те помоћи досадашњи циљеви не би били остварени. Сваког дана се као руководство општине трудимо да створимо боље услове за живот свих на-ших суграђана, напоменуо је он. ‒ Настојимо да пратимо модерне трендове у школству како би сокобањски ђаци стекли равноправно образовање са својим вршњацима широм Србије и Европе, трудимо се да обезбе-димо нашим сениорима достојанствену старост и подршку заједнице у којој живе, обезбедили смо шест пута већу подрш-ку за пољопривреду у виду субвенција, спроводимо пројекте којима се негује и развија еколошка свест, унапређује животна средина и пружају различите могућности. За ових годину дана урадили смо доста, али свакако морамо и хоћемо учинити још више како бисмо Сокобању учинили идеалним местом за жи-вот – поручио је Крстић. Поред тога, планирани су и реконструкција зелене пијаце, као и бесплатна ужина за ђаке и обезбеђивање средстава за ауто-буске карте за школарце који до својих учионица не могу да стигну пешице. У оквиру обележавања Дана општине Сокобања, додељена су и јавна признања и похвале најзаслужнијим појединцима и установама. Највеће признање, повеља, припала је проф. др Томиславу Првуловићу, епидемиологу који тренутно живи и ради у Њу Џерзију, а рођен је у селу Језеро надомак Сокобање. Плакете су добили КУД „Соко”, председник МЗ Врмџа Сла-виша Крстић, фирма „Адонис”, Вода Синђелић - РУЦ Ждре-ло, пољопривредник Зоран Симић из села Шарбановац, Специјална болница за неспецифичне плућне болести „Со-кобања”, Специјална болница за рехабилитацију „Бањица” из Сокобање, КПЗ Сремска Митровица - хотел „Моравица”, Голуб Радовановић из Сокобање и Одељење за привреду, ло-кални економски развој и заштиту животне средине. За своје успехе похваљени су и Иван Стојковић, најбољи спор-тиста у 2016. години, Омладински фудбалски клуб из Врбов-ца, Ђорђе Арсић, ђак генерације Основне школе „Митропо-лит Михаило” и учесник државног такмичења из географије, Марија Илић, ученица осмог разреда школе „Митрополит Михаило” за освојено прво место на државном такмичењу у карикатури „Мали Пјер” и Миа Милисављевић, ученица трећег разреда ОШ „Митрополит Михаило” за освојено друго место на државном такмичењу у тенису.Привремено ограничење градње
Заседање парламента
Разрешење и избор већника и неслагање владајуће већине и опозиције око одлука и предлога по већини тачака днев-ног реда обележили су седницу Скупштине општине Со-кобања одржану деветог августа. Михајлу Јовановићу из Трубаревца, в.д. директора Специјалне болнице за плућне болести „Озрен” из Сокобање, престала је функција чла-на Општинског већа чла-на основу Решења Агенције за борбу против корупције. За одборнике Демократске странке Ди-митрија Лукића и Тању Николић то је би повод да изразе сумњу у незаконитости приликом избора још неких чла-нова већа и надзорних одбора. За владајућу већину смена већника Јовановића узрокована је процедуралним про-пустом, пошто у року од три дана од његовог избора није достављена имовинска карта. Наводно, Јовановић је у том периоду био у иностранству. Председник општине Исидор Крстић, обраћајући се одборницима, напоменуо је да акту-елна општинска власт води рачуна о поштовању закона и да поступа по свим одлукама надлежних органа, а у овом конкретном случају не ради се о намерном кршењу пропи-са. Крстић је опозицији упутио замерке што инсистирају на злоупотребама и тамо где их нема, указавши на неке наводне грешке за време њихове владавине. Председник је констатовао да власт коју он предводи неће да се бави прошлошћу, већ ће радити на развоју Сокобање и бољих услова за живот грађана. За новог члана Општинског већа изабран је Саша Стаменковић, дипломирани правник, тренутно запослен у Дому здравља. За њега је гласало 18 одборника, колико је и убацило гласачке листиће у кутију. Опозициони одборници, који су присуствовали седници, нису желели да се изјасне. Новом одлуком, коју су одборници већином гласова усвојили, максималан број запослених на неодређено вре-ме у систему локалне самоуправе у овој години је 174 што је смањење за 11 у односу на ранијих 185 места. Иако је ре-публичким прописима дозвољено 174 радника, тренутно, због забране запошљавања, у јавном сектору локалне соко-бањске самоуправе запослено је свега 169 радника. Новом реорганизацијом Општинске управе предложено је да се интерним конкурсом преузму пет радника из осталих јав-них установа и предузећа, која у тим колективима немају обим послова који би захтевао пуно радно ангажовање. Они ће у Општини и даље обављати послове за та преду-зећа и установе, али ће им бити додата још нека задужења. Начелница Марија Јовановић истакла је да ће оваквом ор-ганизацијом локална самоуправа бити ефикаснија и да ће рационалније користити постојеће ресурсе, одбацивши да ће она послужити за политички обрачун са појединим радницима, што су у својим дискусијама наглашавали од-борници Тања Николић и Димитрије Лукић. Ови представ-ници Демократске странке замерили су актуелној власти што није од републичких органа издејствовала нова запо-шљавања. Заменик председника општине Владимир Мило-вановић, реагујући на сталне оптужбе опозиције о лошем раду, упознао је одборнике да је актуелна власт успела да Сокобањи обезбеди још 100 милиона динара додатних средстава ван редовних трансферних средства. Општински парламент већином гласова усвојио је Одлуку о измени и допуни Плана генералне регулације подручја Сокобање, којом се најдуже на годину дана обуставља раз-матрање урбанистичких пројеката и издавање локационих услова нових стамбених зграда са више од три стамбене је-динице, пре свега, због ограничене комуналне инфраструк-туре. Опозициони одборник Лукић изразио је сумње да ће ова намера бити реализована и да ће власт успети да одоли притисцима, затраживши информацију ко је све поднео захтев за градњу до дана доношења ове одлуке. Председ-ник општине Исидор Крстић, у својој реплици, упознао је одборнике да је у ранијем периоду из непознатих разлога одобравана градња великих објеката на несразмерно ма-лим површинама, што је у пракси немогуће. По његовом мишљењу садашња скупштинска одлука је привремена и у интересу грађана општине Сокобања и она не забрањује издавање документације за градњу хотелских капацитета. Што се тиче извршења буџета општине Сокобања, у првој половини године он је нешто већи у односу на исти период лане, али је испод планираног. У првих шест месеци прихо-довано је око 253 милиона и 726 хиљада динара, што је ско-ро око 40% од годишњег плана, а у истом периоду расходи и издаци из буџета били су нешто виши од 189.933.000 ди-нара, што представља изнад 27% укупних планираних рас-хода. У другој половини године очекује се знатно већи при-лив средстава, као и потрошње, пошто су у току одређене инвестиционе активности. Иначе, планирано је да се 2017. године у општинску касу слије 637.412.865 динара. На овој седници Скупштине општине Сокобања нису биле присутне телевизијске камере, али је заседање снимала гру-па одборника из Демократске странке, што толерантном председавајућем Драгољубу Јевтићу није сметало. Н. Миљковић Димитрије Лукић Тања НиколићСокобањске чајеве пију и Американци
Небојша Станојевић, власник „Адониса” о биљном богатству
југоисточне Србије
У част Светог Јована Биљобера у
Сокобањи, крају који је надалеко
познат по бројном самониклом
лековитом биљу, већ 23 године
организује се скуп са циљем да се
што више људи едукује о врстама
и лековитом дејству различитих
биљака које овде обитавају. Осим
што окупља лаике у
биљобер-ству, ангажовани су и
стручња-ци у овој области, а поред тога
што се приповеда о већ познатим
биљкама, некада се на терену
от-крију и неке нове врсте, које се
до сада нису користиле. Тако су
једне године биљоберачи из
со-кобањског краја открили две
вр-сте ретких божура, које су потом
евидентиране и од стране Завода
за заштиту природе.
-Овде смо нашли две врсте
бо-жура за које биолози и
ботани-чари нису ни знали да постоје.
То је степски божур (paeonia
tenuifolia), откривен на источном
делу Девице, на 250 хектара
повр-шине и тзв. мушки божур (paeonia
corallina), који је у нестајању, али
смо ипак нашли неколико
приме-рака на планини Озрен. Чак су у
Заводу за заштиту природе
изда-ли једну пубизда-ликацију о тим
рет-ким врстама божура –
објашња-ва Небојша Станојевић, власник
фирме „Адонис” која се бави
пре-радом и откупом лековитог биља,
а која већ скоро две и по деценије
у сарадњи са Институтом „Јован
Туцаков” организује
манифеста-цију „Дани Светог Јована
Биљо-бера”.
Он додаје да је велика штета
што стручњацима у овој
обла-сти раније није пошло за руком
да открију ове ретке биљке,
сма-трајући да је разлог томе
недо-вољно средстава за теренски рад.
Захваљујући овој манифестацији
створили су се услови да се
от-крију и до сада неистражени
те-рени.
-Имамо око педесет и више
учес-ника из свих крајева Србије. То
нису само лаици у биљоберству,
већ је половина њих
високообра-зована - двадесетак фармацеута и
пет, шест лекара. Ми смо, на неки
начин, трагачи. Убирамо биље,
по шумама, природи, које иначе
откупљујемо и од тога правимо
хербаријуме, али осим што
наи-лазимо на те познате врсте, деси
се, ето, и да откријемо нешто за
шта нисмо ни знали да постоји –
истиче наш саговорник.
Подручје Сокобање познато је
по еколошки чистој,
незагађе-ној природи, па је самим тим и
биље које расте на овом подручју
изузетног квалитета. По томе је,
објашњава Станојевић, познато
широм света, а то потврђује и
по-датак да је биље које откупљује и
прерађује његова фирма тражено
и присутно и на другим светским
тржиштима.
-Највише снабдевамо домаће
тр-жиште, тј. апотеке и продавнице
здраве хране, али тренутно
при-премамо и трећу туру за Америку.
Има негде око седамдесет врста
чајева које ми овде припремамо
комплетно, њима једино остаје
да упакују у кутије и да их пусте
на тржиште. Интересантни су им
скоро сви артикли које радимо,
Породична фирма
Још 1991. године Небојша Станоје-вић је са супругом отворио апотеку и основао фирму за откуп лекови-тог биља, прераду и паковање чајева. Како каже, били су међу првима који су уситњавали лековито биље, јер се оно тада углавном продавало непре-рађено. Фирма је симболично названа по гороцвету, биљци која расте у овим крајевима, а чији је латински назив adonis. Ратне године и санкције које су у то време захватиле нашу земљу нису биле идеалан период за успон једне приватне фирме, јер је извоз био отежан, присећа се наш саговорник, али уз све несрећне околности, ипак су се сналазили. Према Станојевиће-вим речима у то време било је пуно посла, па су из фирме „Адонис” сваке недеље по два вагона лековитог биља одлазила на тржиште. Мирнодопско стање изнедрило је нове проблеме, па се данас суочавају са недовољним бројем професионалних берача биља, јер како објашњава Станојевић, све је мање људи по околним селима, а самим тим и оних који би радили на терену. Поред ове фирме за откуп и прераду биља, Станојевићи у свом власништву имају још једну фирму - „Адонис апотеке”, која послује на неколико локација у овом крају, па поред објеката у Сокобањи, своје ло-кале имају и у Алексинцу и суседном Житковцу. Породичној традицији верни су и млађи чланови и, док су-пруга заједно са ћерком успешно води „Адонис апотеке”, у другој фирми ди-ректор је син, а у пословању му пома-же отац Небојша.чак су почели да траже и нешто што немамо, али
се трудимо да им изађемо у сусрет. Постоји много
врста које се траже у Европи и генерално у свету,
тако да чак и када се деси да неко од берача грешком
Српски гоџи
У атару алексиначке касарне берачи су локализова-ли биљку која по својим особинама, на основу првих процена, подсећа на данас популарне и веома цењене гоџи бобице, које нам долазе из Кине и по речима ну-трициониста представљају право богатство витамина и минерала. – Поред алексиначког гарнизона нашао сам неколико грана нашег домаћег гоџија, односно живоплотице или како је још зовемо поплотице. Сусретао сам се и раније са том биљком, али нигде нисам видео тако крупне бо-бице као у Алексинцу, можда су мало веће и од гоџија донесеног из иностранства. Изненадио ме је податак да нико од наших стручњака није реаговао на то да та биљка постоји и код нас. Сећам се из детињства да се тек излеглим пилићима давао лист те биљке помешан са брашном како би стекли имунитет. Нама је било за-брањено да једемо, јер је црвена боја бобица асоцирала на опасност. Можда је то неки варијетет гоџија, али не могу да се помирим са тим да је реч само о сличности, јер је чак и по укусу и по свему осталом, то прави гоџи – истиче Станојевић. Постојање могућности да се заиста ради о некој до-маћој врсти гоџија, нису спорили ни стручњаци, али је свакако потребно спровести анализу како би се утвр-дило да ли поред изгледа ова биљка поседује и лекови-тост својствену кинеском гоџију. – То је једна врста која се код нас садила некад као жива ограда и рађала је, а ми нисмо пуно пажње обраћали на ту биљку. Међутим, из Кине је нама на велика зво-на стигао гоџи, који су сви пропагирали. Могуће је да бисмо и ми, када бисмо овај наш гоџи испитали, про-нашли сличан састав и могли да га користимо – каже Ружица Игић, професорка на Природно-математич-ком и ФармацеутсПриродно-математич-ком факултету Универзитета у Но-вом Саду.Потребна улагања
Сакупљање лековитог биља може бити перспективан посао, сматра Митар Костић, председник Самосталног синдиката занатства, услуга и предузетништва Србије, али је потребно да се и држава укључи у субвенциони-сање опреме која би се користила за даљи третман биља-ка. – Мислим да је потребан већи ангажман младих, а и људи који су остали без посла имају шансу да на овај начин обезбеде одређену зараду. Ми смо, поготово ови крајеви овде, незагађена средина, нажалост и сами знате да индустрије више нема и штета је да се све ово зане-мари – каже наш саговорник и додаје да је веома важно што у овом делу Србије постоји Удружење за лековито биље, које берачима из ових крајева знатно олакшава пласман сакупљеног биља. Истичући веома добру сарадњу са Удружењем за леко-вито биље „Др Јован Туцаков” из Сокобање, Костић на-глашава да би требало радити на очувању и удружења, и берача тако што ће им се омогућити да кроз финансиј-ску помоћ прибаве потеребне машине, јер је, како каже, штета не искористити ову богату и нетакнуту природу.J.Р. и Н.М.
убере неку биљку коју ми не тражимо, понудимо је
странцима, а они и то прихвате – каже наш
саго-ворник и додаје да су му неки стручњаци који су
боравили у овом крају, потврдили да се у овом делу
југоситочне Србије користи највећи број биљака,
јер док се у неким земљама прерађује свега пет или
десет врста, попут Кине, у сокобањском крају је та
бројка знатно већа и достиже чак 120 различитих
биљних врста од којих се справљају чајеви.
У време када механизација у пољопривредној
про-изводњи није била заступљена као данас, већ се
све радило ручно, могућност органске производње
биља била је знатно већа, објашњава Станојевић,
али с обзиром да се у југоисточном делу Србије
индустрија знатно смањила, а самим тим и извори
загађења, поново се стичу услови за увођење
стан-дарда органске производње, што свакако треба
ис-користити.
Митар Костић, председник Самосталног
синдиката занатства
У потрази за леком из природе
23. Дани Светог Јована Биљобера у Сокобањи
Од настанка цивилизације људи
су користили лековита својства
биљака које су проналазили у
природи и то је дуго година био
и једини начин да се спрече и
за-уставе болести са којима су се
су-очавали. Данас, када је развијена
фармацеутска индустрија, то
из-гледа знанто другачије, али има
и оних који се придржавају
тра-диционалног начина лечења
по-кушавајућа да природним путем
очувају своје здравље.
И ове године у Сокобањи, крају
који је опскрбљен бројним
леко-витим биљем, поводом празника
Светог Јована Биљобера мноштво
берача биља кренуло је у поход на
оближње планине како би
упот-пунили своје знање о
благород-ном дејству различитих биљних
врста које су овде заступљене.
– Људи долазе, једна група да би
научила што више и то
искори-стила у комерцијалне сврхе, јер
некима је сакупљање биља
до-пуна прихода, а некима и једини
извор зараде. Има, наравно, и
оних који дођу да би научили што
више биљних врста како би
мог-ли сами да беру и касније
кори-сте за чајеве. Све више људи се на
неки начин враћа и интересује за
природу. Многи се дуго нису
су-сретали са неким биљкама, па су
заборавили како изгледају, ово је
прилика да се подсете – каже
Сла-вољуб Тасић, фармацеут у
Ини-ституту за проучавање лековитог
биља „Јосиф Панчић” у Београду
и додаје да за четири дана, колико
траје манифестација, циљ им је
да људима предоче бар педесетак
врста биљака и да их мотивишу
да касније посегну и за стручном
литературом како би се што више
едуковали.
У нашој земљи регистровано је
око 3.700 биљних врста што
пред-ставља импозантан број, јер чак
и неке веће земље Европе имају
знатно мање врста биљака. Сам
Балкан је један од центара
биоди-верзитета, па се на овим
просто-рима налази реалтивно велики
број различитих врста, међу
који-ма је доста ендемских, односно
оних које су заступљене само на
неком ужем подручју. Окружен
планинама Ртањ, Озрен и
Деви-ца, на којима се налази мноштво
лековитог биља, такав је и читав
сокобањски крај. Међутим,
пре-ма Тасићевим речипре-ма, у
експлоа-тацији биљака није искоришћено
ни близу реалних могућности и
то се односи на читаву Србију.
-Биље се тражи у Европи и,
уопште, на глобалном нивоу је
велика потражња. Ако је доброг
квалитета, још ако је из
еколош-ки чистих услова, где нема
пр-скања и еколошких инцидената,
онда таква сировина апсолутно
има велики пласман и на нашем
и на домаћем тржишту. Са друге
стране, морамо увек рационално
користити та богатства, тачније
у оној мери колико нам је
приро-да пружила, али приро-да је притом не
угрозимо. Морамо размишљати
о одрживој експлоатацији, како
бисмо ресурсе оставили и
бу-дућим генерацијама. Кроз
мони-торинг врста, односно праћењем
да ли се одређена популација
повећава или смањује, ми ћемо
се опредељивати да ли и колико
та биљка може да се употреби.
Дакле, ако нам је природа дала
ртањски чај, нећемо га
искорени-ти тако да сутра не остане ништа
– објашњава Тасић.
Лековито биље често се
кори-сти за припремање различитих
препарата и мелема, али у
кућ-ним условима од убраног биља
најчешће се справљају чајеви,
који не само да пружају
ужи-так и окрепљење, већ се њихова
благотворност огледа и у
леко-витим својствима које
потпома-жу нормалном функционисању
организма. Међутим, иако смо
окружени бројним биљем са
из-раженим лековитим својствима,
у трговинама је најзаступљенији
чај у филтер кесицама за којима
већина најчешће посеже. Чај који
се пакује у филтер кесицама
по-следица је савременог начина
жи-вота и жеље да се што пре дође до
шољице чаја без обзира на њен
учинак, објашњава наш
саговор-ник, али је препорука да се у
кућ-ним условима увек припрема чај
од ринфузног биља и то
реноми-раних произвођача и берача.
– Охлађени воћни чај у летњем
периоду бољи је од било ког сока,
поготово вештачког. Ароме које
се додају чајевима у филтер
ке-сицама немају никакав квалитет,
већ представљају само
подила-жење укусу потрошача. Та
веш-тачка арома, која је додата у
кеси-цу, не припада природном воћу и
представља чисту хемију –
исти-че Тасић.
Када је реч о биљкама које се беру
у природи и платежног гајења
биља, по речима нашег
саговор-ника, и једни и други имају
од-ређени спецификум због којег
се препоручују. Некада је боље
користити гајену сировину, зато
што се код ње може
контролиса-ти садржај акконтролиса-тивног принципа.
Ипак, у већини случајева
препо-рука стручњака је да се користи
самоникло биље, посебно које је
потекло из еколошки чистих
сре-дина, јер оно што је изнедрила
чиста земља, увек предњачи у
од-носу на пољопривреду, макар она
била и органска. Што се самих
чајева тиче, ту нема неке посебне
препоруке, сем да код
свакоднев-не употребе треба конзумирати
оне чајеве који пријају организму.
– Да ли неко више воли
камили-цу, нану, липу или ртањски чај,
то је ствар укуса. Ујутру би
реци-мо дан реци-могао почети наном, она
ће мало смирити стомак, а
слич-но дејство има и матичњак, тако
да се могу и комбиновати те две
биљке. Препоручљив је и благи
чај од липе. Неко коме треба
неш-то за буђење, попут кафе, може
попити зелени или црни чај,
од-Биљка као симбол
Симболичко значење биљака по-стојало је још код древних наро-да. Многи песници, писци, сли-кари користили су биљке како би уз помоћ њих саопштили од-ређене поруке. Један од њих био је чувени ренесансни нирнберш-ки сликар Албрехт Дирер, који је 1493. године на првом од своја три чувена аутопортрета насли-као себе како у руци држи једну бодљикаву биљку. Слика је била намењена његовој будућој супру-зи, коју он, с обзиром на тадашњу праксу уговарања бракова, није познавао. У то време био је на студијском путовању у северној Француској и решио је да овим портретом покаже свој изглед, а насликао је ту бодљикаву биљку у својим рукама са одређеном сиболиком која је требало да са-општи следеће – да ће њихов пут бити бодљикав, трновит, али да га чврсто држи у својим рукама, као што је он грчевито стискао ту биљку. Знимљиво је да је та биљка Eryngium campestre за-ступљена и у сокобањском крају и за њу се везује одређено народ-но веровање. Овде је позната под називом ветроваљ или котрљан. Ветероваљ често ишчупа јак ве-тар и, по народном предању, котрљајући се тако осушен, коме доноси срећу, а некоме не-срећу.носно индијски, руски, кинески,
како га већ зовемо. То је једна те
иста биљка под различитим
нази-вом, а од ње се прави зелени или
црни чај и не би требало попити
више од две, највише три шоље на
дан. Камилица се може
конзуми-рати током целог дана, одлична
је за смиривање грчева код деце.
Препорука је да се чај не слади,
а у супротном боље је попити га
са медом, који се притом ставља у
млак, никако врео чај, док шећер
треба избегавати.
Интересантан је податак који
из-носи наш саговорник да су нека
истраживања показала да топли
чајеви боље гасе жеђ од хладних.
– Када се пије хладни чај, врло
брзо се расхлади горњи део тела,
али се после извесног времена
врати на нормалу. Док када се
пије топао чај, то стање хлађења је
доста дуже. Делује мало
необич-но, контрадикторнеобич-но, али изгледа
да је тачно да млак или топао чај
боље расхлађује у топлим данима
него ли ледена вода – објашњава
Тасић.
Наш саговорник каже да Срби
ипак спадају у нацију која чај пије
углавном услед болести и
пору-чује да га треба што више
кон-зумирати, било лети или зими,
ради превенције, али и уживања.
J.Р. и Н.М.
Добија се више од очекиваног
Други „Грин харт фест”
Други по реду „Грин харт фест” (Green Heart Fest) одр-жан је 21, 22. и 23. јула у срцу Сокобање, те је градски трг током ова три дана био преплављен у највећој мери младим људима - мештанима и туристима, који су не-исцрпно плесали и певали уз омиљене рок-звуке. У од-носу на прошлу годину, овогодишњи фестивал био је богатији за још један мали стејџ у централном градском парку, на ком је одржан фестивал демо бендова, који је делом био такмичарског карактера, а поред тога било је и хаус-журки праћених ди-џејевима. Као и претходне године, пред сам фестивал одиграна је утакмица у ма-лом фудбалу, а састали су се Уметничка репрезентација Србије (Footbalart Team) и КМФ „Озрен” Сокобања. Утакмица је завршена резултатом 8:6, што није утицало на пријатно дружење и добру забаву. Сарадница Новина сокобањских имала је част да разго-вара са неким од чланова екипе Уметничке репрезента-ције Србије, који су наступали и на музичком делу Фе-стивала. Глумац у успону Андрија Кузмановић, познат по својој улози голмана Милована Јакшића у филму „Монтевидео, видимо се”, Бранислав Бане Лалић, освајач срца женског дела публике, енергични Лука Табашевић и перспективни Владимир Алексић са задовољством су поделили своје утиске које носе са „Грин харт феста”. Да ли сте први пут у Сокобањи и какви су утисци? Андрија: Не, и прошле године сам посетио Сокобању поводом „Грин харт феста”, али нажалост задржао сам се јако кратко због обавеза које су ми следиле. Међутим, када ми је остатак екипе пренео утиске из Сокобање, за-жалио сам и ове године решио да све обавезе оставим по страни како бих искусио целу манифестацију и провео изузетно пријатно време у Сокобањи. Нисам погрешио, добио сам и више од онога што сам очекивао. Поред тога што је Сокобања заиста прелепо место окружено фасци-нантном природом, енергија коју Бањци носе је посебна и то је оно што је оставило најјачи утисак на мене. У ком смислу „посебна”? Наступате у разним градови-ма и местиградови-ма, иградови-ма ли разлике у односу на Сокобању? Андрија: Има и те какве разлике. Ваша енергија је по-себна по томе што код вас постоји та топлина и пози-тивна енергија. Људи овде чине апсолутно све да се ми осећамо добро и задовољно, што доприноси томе да ову средину доживљавамо својом. Радују нам се, прихватају и желе да се друже са нама. Ваше угоститељске способ-ности су на изражено високом нивоу, никада се није де-сило да смо незадовољни услугом или односом према нама. Бане: Храна је феноменална… Андрија: Да, храна је одлична. У вашим ресторанима апсолутно све што смо и тражили то смо и добили, још уз осмех. Мада верујем и да сте помало и „намазани”, ипак сте ви угоститељи са најдужом традицијом. У сва-ком случају, фантастичан је осећај бити међу вама. Ви сте познате јавне личности. Да ли вас људи на ули-цама Сокобање препознају и какав је ваш однос према томе? Лука: Да, препознају нас. Воле да разговарају са нама, сликају се… Нама то не смета, штавише, ја сам доживео да ми на фудбалској утакмици једно дете и аутограм тра-жи. Ипак то значи да су наши рад и труд примећени и цењени. То никако не може да смета, само да нас тера да одржимо квалитет који носимо и да се трудимо да то још побољшамо. Људи се радују свакоме од нас подједнако, а међу нама нема те зависти и комплекса више вредности. Ми смо међусобно добри пријатељи и заједно градимо и са другима. „Грин харт фест” је млад фестивал. Како га оцењујете и какву му будућност видите? Влада: Фестивал је одлично прихваћен. Људи из Со-кобање са којима сарађујемо, првенствено мислећи на директора ОТКС Љубинка Миленковића, су, поред тога што су пуни позитивне енергије и добре воље, велики професионалци. Публика је прилично задовољна, људи су одавали позитиван утисак, посебно што се тиче ма-лог стејџа, који су интерно прозвали „шума-стејџ” јер се налазио у парку. Ту су млади талентовани људи добили прилику да покажу шта могу и умеју и да их шира маса чује. Андрија: Да, Демо фест је изузетно добра ствар и имао сам то задовољство да управо ја, који нисам из света му-зике, уручим награду –ручно рађену гитару Милоша То-мишића у вредности од 2000 евра, перспективном бенду из Ниша „Опозит веј” (Opposite Way) који се пун енту-зијазма борио за ову вредну награду. Демо фест је добра шанса за крчење пута бендовима ка светлој будућности. Бане: Спој одличне музике на бини и енергичне публи-ке је идеалан. То и нама, извођачима, даје елана и
мо-тива да покидамо и направимо догађај који се памти. У свакој организацији има пропуста, али важно је да људи са стране то не осете и да буду задовољни. Постоје и проблеми на које ми не можемо да утичемо, нпр. на акустичном концерту групе „Галија” падала је јака киша уз грмљавину и севање, али Галијин концерт није због тога попустио, маса је била одушевљена, а Неша је и ту дао свој максимум од срца. Просто, енергија је оно што покреће читаву ствар. Испада да је све савршено. Има ли замерки? Лука: Да, има. У близини Демо феста је луна-парк са шунд музиком. Мени лично, а потписујем и остатку из наше екипе, уопште није јасно како је могуће да на месту које је намењено деци, „вришти” таква врста музике са деградирајућим текстовима. На страну моралне ствари, неукусно је, а нама је и сметало. Ипак су ту били окупље-ни љубитељи неке друге врсте музике, а музика коју су желели да чују мешала се са звуцима турбофолка. Влада: Ево предлога - уведите локални порез на шунд и биће задовољни и они јер пуштају то што желе, али и локална самоуправа, јер ће имати користи од тога. Имали сте прилике да искусите ноћни провод у Соко-бањи. Како сте се провели? Лука: Феноменално! Опет се враћамо на природност и енергију ваших мештана. Ми смо и прошле године проводили време у Пабу (Irish Pub „Dublin”), екипа која тамо излази је млада, весела, опуштена, музика нам од-говара и прихваћени смо као да смо свакодневно тамо. У једном тренутку, однегде се појавила гитара, па смо се и ми и мештани окупили и заједно свирали и певали – од рока и попа, до староградских песама. Вратило нас је у један феноменални период екскурзија и дружења. Сви смо били насмејани и срећни. Бане: Сокобања настоји да привуче парове са децом, али и понуда за младе људе жељне квалитетног провода је добра. Бар смо се ми увек супер проводили. Обишли смо и аквапарк и кафане и упознали људе… Сјајан је осећај бити овде. Значи постоји могућност да у будућности и у приват-ној режији одаберете Сокобању као дестинацију? Влада: Наравно. Без сумње ћемо и препоручити други-ма. Ето, једина замерка би била та велика присутност шунда, али то је наше лично мишљење. Ми смо овде стекли и пријатеље и осећамо да смо увек добродошли, а верујем да такав однос гајите и према осталим гости-ма који не спадају под „естрадно небо”. Сигурно ћемо се још дружити, а што се тиче „Грин харт феста”, Сокобања увек може да рачуна на нашу подршку, као и на нас саме. Хвала вам, момци! Онда вас држим за реч – врло брзо поново у Сокобањи! Оливера Денић
