КОЛУБАРА. Насипи штите копове. Припреме за измештање Ибарске магистрале Планови на нивоу пре поплава Дуго путовање у прошлост

 Број 1131  јун 2015.  Година LV  Излази месечно

Насипи

штите

копове

 Припреме за измештање Ибарске магистрале



Планови на нивоу пре поплава



Дуго путовање у прошлост

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ

, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА „КОЛУБАРА” Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ

КОЛУБАРА

Оснивач Привредног друштва: ЈП „Електропривреда Србије” Директор: Александар Обрадовић Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен „Колубара” д.о.о. Директор РБ „Колубара”: Милорад Грчић Руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник: Ана Павловић Технички уредник: Милош Павловић Фото-репортери: Александар Рашин, Милан Цвијетић Адреса Одељења за информисање и Редакције листа „Колубара”: Карађорђева 37, 11550 Лазаревац Тел: 011/785-5087, 785-5086, 785-5089 www.rbkolubara.rs redakcija@rbkolubara.rs Насловна страна: Детаљ са Поља „Д” (Снимио: Милан Цвијетић) Последња страна: Поље „Д” (Снимио: Милан Цвијетић) Јун 2015, бр. 1131 Тираж: 15.000 примерака Први број изашао 24. септембра 1960. године Штампа: Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1, Штампарија, Лазаревачки друм 13-15 Агенција за привредне регистре Србије – NV000060 CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) Месечно: ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац) COBISS.SR-ID 18604290

С А Д Р Ж А Ј

КОЛУБАРА

број 1131, јун 2015.

Угаљ опет по старој цени ...4 Читамо се у „ЕПС Енергији” ...5 Насипи штите копове ... 6-7 Угља више за око пет одсто ...8 Награде ђацима генерације ...9 Припреме за измештање дела Ибарске магистрале ...10 АКТУЕЛНО Дуго путовање у прошлост ... 19-21 Карикатура знак препознавања гласила ... 22-23 ИЗ ДНЕВНИКА НОВИНАРА Планови производње на нивоу пре поплава ...11 На крилима „плаве птице” ... 12-13 Преплетена судбина рудника и људи ... 14-15 Багериста – тим се дичим ... 16-17 Супер Марио из Каленића ...18 ОГРАНЦИ Чувар тренутка ...28 КРОЗ ОБЈЕКТИВ ФОТО-АПАРАТА Нови изглед града... 30-31 Трећи пут одржани „Дани Лазаревца” ...31 ХРОНИКА Бољи у наредном првенству ...34 „Вага” на кантару Гиниса ...35 Вицешампиони и победници Купа – мало ли је... ...36 Пет бораца за шест медаља ...37 Сезона за заборав ...38 СПОРТ Лична колекција као опште добро ... 32-33 КУЛТУРА

Насипи

штите копове

6-7

Дуго путовање

у прошлост

19-21

Планови

производње

на нивоу

пре поплава

11

Награде

ђацима

генерације

9

Преплетена

судбина рудника

и људи

14-15

 Број 1131  јун 2015.  Година LV  Излази месечно

Насипи

штите

копове

 Припреме за измештање Ибарске магистрале  Планови на нивоу пре поплава  Дуго путовање у прошлост ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ , ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА „КОЛУБАРА” Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ

КОЛУБА

РА

4

За „Костолац”

105 милиона долара

В

лада Србије уплатила је 105 милиона долара Ки-незима као аванс за изградњу нове термоелектра-не „Костолац Б3”. Ово је био услов да радови коначно почну крајем ове године. Цео пројекат вреди укупно 712 милиона долара, остатак од 608 милиона ће кре-дитирати кинеска компанија ЦМЕЦ. – После 30 и више година, имаћемо први изграђен енергетски објекат у року – истакао је поводом овог догађаја премијер Србије Александар Вучић. Припремила: О. Шолтиш

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

Сећање на помоћ

током поплава

П

редставници Управе Републике Словеније за заштиту и спасавање, при словеначком Мини-старству одбране, посетили су 17. јуна Термоелектра-ну „Никола Тесла А”. Била је то прилика да се врате сећања на критичне дане из маја 2014. године, када су Словенци послали ТЕНТ-у две снажне пумпе и посаду за управљање опремом и тако помогли да се брзо и ефикасно испумпа вода са нижих кота ТЕНТ А и спре-чи већа хаварија постројења. – Када нас је захватио поплавни талас, импрови-зованим средствима покушали смо да одбранимо оно што је могло да се одбрани. Међутим, дошло је до продора воде на локацији А у подрумске делове и то кроз канале којима пролазе цеви за топловод. Ваши људи су се поставили крајње професионално – рекао је Милан Петковић, заменик директора ПД ТЕНТ, захваљујући се представницима словеначке Цивил-не заштите на свему што су урадили за ТЕНТ у време прошлогодишње поплаве. – Радим већ 30 година у државној Управи Словеније за заштиту и спасавање, али никад нисам видео ово-лико велику непогоду. Наш задатак је био да дођемо у електрану и мислим да смо коректно и добро одради-ли свој посао. Радиодради-ли смо три дана по 24 часа дневно и са две пумпе смо црпели воду – изјавио је Јанез Ме-ланшек, вођа јединице Цивилне заштите Словеније.

Синергијом до

заједничког производа

Н

а састанку произвођача енергије и угља ЈП ЕПС, одржаном 17. јуна у ТЕНТ А у Обреновцу, на којем су директори привредних друштава термо, хидро и рударског сектора „Електропривреде Србије” под-нели извештаје о производњи електричне енергије и угља у првој половини ове године, размотрени су пла-нови производње до краја године, као и реализација програма одржавања производних капацитета. Према речима Драгана Јовановића, извршног директора за производњу енергије ЈП ЕПС, „Елек-тропривреда” се нашла у сложеној ситуацији након прошлогодишњих поплава, које су погодиле све њене значајне капацитете. – Спроводе се редовни годишњи програми ремон-та, као и планирани инвестициони послови, како би-смо следећу зиму дочекали спремно са свим произво-дним капацитетима у раду – рекао је Јовановић. Слободан Митровић, извршни директор за изводњу угља у ЕПС-у, истакао је да је циљ да се про-цесом корпоративизације ЕПС-а успостави јединствен систем који ће имати заједничку функцију: – Кораком који смо начинили у овој фази жели-мо да постигнежели-мо синергију произвођача угља и електричне енергије, од заједничке производње до заједничког планирања. Наш заједнички производ морамо да одржимо, уз поштовање свих мера зашти-те животне средине, поштовање мера безбедности и заштите здравља и живота на раду. За Александра Сурлу, извршног директора за финансије, економске и рачуноводствене посло-ве ЕПС-а, од 1. јула припајањем производње угља и ене р гије у ЕПС-у доћи ће до велике стратешке органи за ционе промене, док је Михаило Николић, в. д. ди ректора ТЕНТ, истакао да после рехабилитација постројења, и додатног повећања снаге појединих блокова, ТЕНТ од 2012. године може да испоручи, годишње, више од 21 милијарде киловат-часова, дајући тиме велики допринос стабилности рада елек-троенергетског система Србије.

Угаљ опет по старој цени

И

звршни одбор „Електропривреде Србије” 24. јуна донео је одлуку да се цена угља за индустрију и широку потрошњу из Рударског басена „Колубара” и „Термоелектрана-копова Костолац” врати на ниво из јануара 2013. године и да се у овој години не повећава. Одлука о задржавању старе цене угља донета је с об-зиром да је извесно да ће доћи до повећања цене елек-тричне енергије – саопштавају из Сектора за односе са јавношћу ЕПС-а. Процењено је да задржавање цене угља на нивоу од пре две године значајно утиче на то да трошкови за грејање током зимске сезоне што мање оптерете буџете домаћинстава грађана Србије. Непромењена цена угља допринеће томе и да многа домаћинства грејући се на угаљ економски лакше преброде наред-ну зиму. Тако ће сада цена сировог угља из „Колубаре” остати на нивоу од 3.452,42 динара по тони, док је цена угља из „Костолца” 2.957,35 динара по тони са ПДВ-ом. „Електропривреда Србије” не може да утиче на цене код продаваца угља, нити на цене транспорта овог енергента. Корекција цене угља за индустрију и широку потрошњу била је предвиђена и оправда-на економским разлозима, али пре него што је било предвиђено да се коригује цена електричне енергије од 1. августа.

К

О

Л

УБ

АР

А

БР

О

Ј 1

13

1

5

УМЕСТО УВОДНИКА

Читамо се у „ЕПС Енергији”

Ј

унску „Колубару” отварамо извештајем о изградњи насипа и активностима које Рударски басен, заједно са својим партнерима, реализује у склопу спровођења мера превенције штете од поплава у будућности. Такође, доносимо и вести о томе како теку припреме за измештање дела Ибарске магистрале, зах-тевног инфраструктурног пројекта који ће, према најавама, бити изведен током наредне године. У питању је деоница дужине око седам километара, на потезу између места Шопић и Велики Црљени, чије померање ће омогућити рударским машинама да отворе „фронт” радова који ће обезбедити нових 35 милиона тона угља. Као и увек, објављујемо и неколико репортажа на какве сте већ навикли, о „обичним” људима и томе како теку њихови радни дани (и ноћи) на коповима и у погонима Рударског басена. Ипак, највећи део простора овога пута посветили смо ретроспективи и детаљима из историјата нашег листа, основаног давне 1960. године. Наиме, промене у организацији „Електропривреде Србије” које ступају на снагу 1. јула, осим измена у производном, финансијском, кадровском сектору, донеле су измене и у области информисања. Тако је одлучено да гласила досадашњих привредних друштава (убудуће – огранака) буду замењена јединственим корпоративним листом „Електропривреде Србије”, који ће се почетком јула појавити под именом „ЕПС Енергија”. Нови лист наставиће да извештава јавност о активностима, резултатима и плановима свих де-лова комплексног електропривредног система Србије, као и да објављује приче о запосленима који своје дужности ревносно обављају у веома тешким условима. Ипак, неоспорно је да ће укидање листа „Колу-бара”, који је био активан учесник локалног јавног живота, оставити осетну празнину у културном миљеу Лазаревца. Осим што се бавио рударским темама, које су имале немерљив утицај на друштвену заједницу, један од најстаријих привредних часописа у Србији се, у складу са политиком корпоративне одговорности (која је, можда, тек недавно тако названа, али се у Рударском басену „Колубара” негује већ деценијама) више од 50 година бавио и свим другим питањима која интересују становнике (сада) једне од највећих београдских општина. Као уредници којој је запала непријатна дужност да затвори уводник последњег броја листа, чини ми се најумеснијим да вас поздравим традиционалним рударским поздравом „Срећно”. Уз додатак: Читамо се у „ЕПС Енергији”. А. Павловић

6

санација штете од поплава на обалама река У Завршној ФаЗи

насипи штите копове

П

очетком јуна, Милорад Грчић, директор Рударског басена „Колубара”, Горан Весић, градски менаџер и Драгомир Петронијевић, члан Градског већа Града Београда обишли су локацију на којој су у току завршни радови санирања и изградње насипа на реци Колубари. Према речима директора РБ „Колубара”, стручња­ ци Института за водопривреду „Јарослав Черни” ура­ дили су три пројекта у оквиру санације и сређивања речних корита и обнове објеката који су деградирани током прошлогодишње поплаве. Реч је о издради конструкције трајног чепа (уз при­ времени, који је направљен одмах пошто је река про­ била у тамнавске копове), регулацији реке Враничине са Скобаљским потоком и регулацији реке Кладнице. Укупна вредност свих послова, заједно са процесом експропријације, износи око шест милиона евра, а радове су финансирали сопственим средствима РБ „Колубара”, односно ЈП „Електропривреда Србије”. – Важно је истаћи да смо у „Колубари” и ЕПС­у озбиљно схватили колико је битна превентивна од­ брана и да смо благовремено кренули у реализацију пројеката којима обезбеђујемо рударски басен и спречавамо да нам се понови катастрофа која нас је задесила у мају прошле године. Ови пројекти ће обе­ збедити заштиту површинских копова од вода, по­ плавних таласа и бујичних наноса боље него икада раније, пошто су сада насипи проширени, повишени и квалитет градње је на најсавременијем нивоу – ре­ као је Грчић и истакао да је Рударски басен „Колуба­ ра” стао на ноге, да се површински копови опорављају, као и да је остварена производња од почетка године 4,5 одсто већа од плана, што гарантује да ће током 2015. године рудари поново испунити и пребацити задате норме у производњи угља. Горан Весић се у име грађана Београда захвалио српској електропривреди и Рударском басену на томе

пројекти санирања речних корита имају за

циљ бољу заштиту површинских копова од

поплава и бујучних поплава. Укупна вредност

сва три пројекта, укључујући и процес

експропријације, износи око шест милиона

евра, а радове финансирају сопственим

средствима рударски басен „колубара”,

односно јп „електропривреда србије”

Три пројекта за заштиту копова

К

О

Л

УБ

АР

А

БР

О

Ј 1

13

1

7

што кроз ове важне пројекте штите и грађане и ин-фраструктуру Лазаревца. Он је нагласио да се од по-плава које су задесиле Србију прошле године у Бео-граду системски ради на појачавању одбране од ове врсте елементарних непогода кроз бројне пројекте. У оквиру свеобухватне акције санације последи-ца поплава, уз процес испумпавања воде из копова који су у мају прошле године били поплављени, су извођени су и радови на изградњи насипа и сређивању речних корита, који ће обезбедити додатну заштиту површинских копова. Сва три пројекта урадили су стручњаци Институ-та за водопривреду „Јарослав Черни”, а извођач радо-ва је „Хидротехника-Хидроенергетика”. Пројекти се финансирају из сопствених средстава компаније. Први објекат је конструкција трајног чепа, ура-ђеног уз привремени чеп који је направљен у окви-ру хитне акције која је изведена одмах по поплавном таласу. Сви радови на изградњи чепа су завршени, а вредност послова је око 60 милиона динара. У току су завршни радови на изградњи насипа преко чепа, који ће бити додатно обезбеђење и заштита од појаве вода које су прошле године поплавиле копове. Други пројекат који је вредан око 132 милиона ди-нара, јесте регулација реке Враничине и Скобаљског потока. Ови радови су почели 6. априла, предвиђено је да послови трају четири месеца и да све буде завр-шено почеткoм августа. Старо корито реке Враничине је током прошло-годишње поплаве потпуно деградирано, па се сада ради изградња новог корита реке, као и санација ко-рита Скобаљског потока, који је притока Враничине. Дуж оба објекта ради се насип који ће обезбеђивати тамнавске копове са јужне стране, а овај насип ће бити гаранција и додатна сигурност за одбрану копо-ва од појаве хиљадугодишњих вода. Трећи пројекат чија је реализација у току је ре-гулација реке Кладнице, а вредност посла је око 60 милиона динара. У мају прошле године вода је прели-ла преко Кпрели-ладнице, црпна станица није радипрели-ла, цео овај потез је деградиран, па се сада ради на санацији и регулацији корита ове реке. Поред изградње сипа, биће изграђен и пут који је пројектован уз на-сип – радове на пона-сипању и формирању пута ће завр-шити механизација и људство РБ „Колубара”, а за асфалтирање пута ће бити ангажован извођач радова. Н. Живковић

g

Привремени насип

као хитна реакција

Привремени насип (чеп) на реци

Колубари подигнут је 19. маја, након

више од два дана беспрекидног рада

запослених у Рударском басену

„Колубара” чиме је заустављено одливање

водене бујице у површинске копове.

На месту где је река Колубара

пробила у локалну малу реку Враничину

и променила ток, урађен је насип од

земље и камена крупне гранулације.

Привремени насип на реци је био хитна

реакција којом је заустављено одливање

реке ка коповима и вода враћена у стари

ток. Након тога, почело је ојачавање

овог насипа, а затим је урађен пројекат

и направљен трајни заштитни насип.

Грчић, Петронијевић и Весић

8

ПЕТОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА

Угља више за око пет одсто

У

Рударском басену „Колубара” за првих пет ме-сеци је, према подацима Службе производње, ископано 10.122.810 тона лигнита, што је за око пет одсто више од плана. Највећу количину угља дало је Поље „Д”, 4.695.993 тоне, што је незнатно више од плана. Другу по величини производњу остварило је Поље „Велики Црљени”, 2.911.498 тона лигнита, што представља пребачај плана за око 39 одсто. Највећи пребачај плана од око 59 одсто остварио је коп „Там-нава-Западно поље” на коме је ископано 2.227.511 тона угља. Поље „Б” је дало 287.808 тона лигнита. На површинским коповима РБ „Колубара” у мају је произведено 1.701.619 тона угља, што је за око пет одсто више од плана. Коп Поље „Д” је, са ископаних 1.023.660 тона лигнита, остварио највећу произво-дњу и највећи пребачај плана од 34 одсто. На копу „Тамнава-Западно поље” је произведено 440.470 тона угља или десет одсто више од плана. Коп „Ве-лики Црљени” је дао 185.282 тона лигнита, што је 93 одсто од планираних количина. На Пољу „Б” је ис-копано 52.207 тона угља. Петомесечна производња јаловине у Рударском басену „Колубара” износила је 14.882.541 кубик, што представља остварење плана од око 54 одсто. Посматрано по коповима, највише кубика от-кривке откопано је и одложено на Пољу „Д”, 6.305.758, 53 одсто више од плана. На копу „Тамнава-Западно поље” је произведено 6.015.028 кубика јаловине, што представља остварење плана од око 59 одсто. Поље „Б” је, са откопаних 2.485.395 кубика, план от-кривке остварило са око 47 одсто. На Пољу „Велики Црљени” је откопано 76.360 кубика прослојака са угљених етажа. У РБ „Колубара” у мају је ископано 4.111.074 куби-ка јаловине, што је 62 одсто од планом предвиђених количина. Коп „Тамнава-Западно поље” је, са иско-паних 2.063.365 кубика, имало највећу производњу на откривци и остварење плана од преко 74 одсто. Поље „Д” је дало 1.555.676 кубика јаловине, што је 58 одсто од планом предвиђених количина. Поље „Б” је произвело 492.033 кубика откривке, што представља остварење плана од 41 одсто. Д. Вуковић

Ископано преко десет милиона тона лигнита

и 14,8 милиона кубика јаловине. У мају угља

више за пет одсто у односу на план

g

За 20 дана јуна ископано око

1,4 милиона тона лигнита

На површинским коповима Рударског

басена „Колубара”, према процени Службе

производње, за првих 20 дана јуна је

ископано 1.369.155 тона лигнита и 2.764.894

кубика откривке. План угља је пребачен за

око три одсто, док је јаловина у подбачају за

око 40 одсто.

Попуњеност депонија ТЕ „Никола

Тесла” угљем 20. јуна је била за 105 одсто

већа од биланса. Попуњеност депонија

ТЕ „Колубара А” је била 83 одсто од

планираних количина, а ТЕ „Морава” за 20

одсто већа од плана.

К

О

Л

УБ

АР

А

БР

О

Ј 1

13

1

9

РУДАРСКИ БАСЕН НАСТАВЉА ТРАДИЦИЈУ НАГРАЂИВАЊА НАЈУСПЕШНИЈИХ УЧЕНИКА

Награде ђацима генерације

У

Дирекцији Рударског басена „Колубара” у Ла­ заревцу 24. јуна одржана је свечана додела награда „Ученик генерације” најуспешнијим ђацима основних и средњих школа са територија оп­ штина на којима се експлоатише колубарски лигнит. РБ „Колубара”, као привредно друштво са високим нивоом корпоративне одговорности, традиционално новчано награђује најбоље ученике школа из Лаза­ ревца, Лајковца и Уба. Награде су додељене 21 ђаку, а добитници су најуспешнији ученици шест средњих и 15 основних школа. Обраћајући се најуспешнијим ученицима, Мило­ рад Грчић, директор РБ „Колубара”, истакао је: – „Колубара”, као привредни гигант и друштвено одговорно предузеће, има част да учествује у вашем најлепшем тренутку у школовању. Желим да упу­ тим искрене честитке свим ђацима који су поста­ ли ученици генерације ове године, уз жеље да буду успешни људи и узори својим вршњацима. Основ­ цима желим да исте резултате постижу и у наставку школовања и да се за четири године поново видимо оваквим поводом. Грчић је нагласио да се ова награда додељује већ традиционално протеклих неколико година, и изви­ нио се што прошле године због поплава и веома тешке ситуације није било награђивања. Најбољи ученик Гимназије у Лазаревцу је Ми­ лош Ђукнић, а Техничке школе „Колубара” Ми­ лан Томић. Ђак генерације Средње музичке школе „Марко Тајчевић” је Ивана Ђурица, док је титула најуспешнијег матуранта у лајковачкој Средњој шко­ ли „17. септембар” припала Јовану Јокићу. Најбољи међу „великим” матурантима на Убу су Немања Нешић из Техничке школе „Уб” и Стефан Бабић из Гимназије „Бранислав Петронијевић”. Новчане награде добили су и „мали” матуран­ ти. Ђак генерације Основне школе „Кнез Лазар” је Бојана Пејовић, ОШ „Војислав Вока Савић” Ми­ лош Добросављевић, ОШ „Дуле Караклајић” Урош Бојанић, а Основне музичке школе „Марко Тајчевић” Марија Радовић. Ученик генерације ОШ „Михаило Младеновић Сеља” из Дудовице је Мирјана Димитријевић, вре­ очке ОШ „Диша Ђурђевић” Анђела Милинковић, а јунковачке ОШ „Слободан Пенезић Крцун” Никола Јовановић. Међу основцима Основне школе „Рудовци” у Ру­ довцима најуспешнија је Ана Мирковић, а у ОШ „Вук Караџић” из Степојевца Тања Петровић. У убској ОШ „Милан Муњас” најистакнутија је Алек­ сандра Филиповић. Професори радљевске ОШ „Ду­ шан Даниловић” најбољим сматрају Младена Бла­ гојевића, ОШ „Свети Сава” у Памбуковици Анђелу Васиљевић, а у Бањанима, у ОШ „Рајко Михаиловић”, Николу Митровића. Најбољи ученик ОШ „Миле Ду­ бљевић” из Лајковца је Невена Жујовић, а Даница Ракић је најбољи ђак генерације школе „Димитрије Туцовић” из Јабучја. Свечаној додели награда најуспешнијим учени­ цима присуствовали су Дарко Глишић, председник општине Уб и Бојан Стевић, заменик председни­ ка Градске општине Лазаревац, професори школа и родитељи награђених ученика. Н. Живковић

Директор „Колубаре” честитао најбољим

ученицима и пожелео им да наставе са

вредним радом и остваривањем успеха.

Награде додељене 21 ђаку са територија

општина Лазаревац, Лајковац и Уб

10

РУШЕЊЕ ОБЈЕКАТА НА ДЕЛУ ПУТА ОД ШОПИЋА ДО ВЕЛИКИХ ЦРЉЕНА

Припреме за измештање

дела Ибарске магистрале

Т

оком протеклих неколико недеља Рударски басен „Колубара” интензивирао је активности на припреми терена и рашчишћавању објеката који се налазе на деоници Ибарске магистрале на територији општине Лазаревац, између места Шопић и Велики Црљени. Део пута, који је дугачак око се-дам километара, биће измештен због отварања новог угљенокопа – Поља „Г”, а планирано је да овај захтев-ни инфраструктурзахтев-ни пројекат буде реализован током наредне године. Током првих дана јуна радници ангажовани у Служби припремних радова имали су задатак да сруше шездесетак стамбених и других објеката чија експропријација је успешно завршена. Део тих непо-кретности и земљишта експроприсан је раније, у ок-виру стварања услова за ширење површинског копа „Велики Црљени”, док је власништво над остатком правно регулисано управо поводом измештања маги-стралног пута које се очекује. Радници су, као и увек када је ова врста активности у питању, имали зада-так да што је могуће више грађевинског материјала, делова столарије и остале половне опреме сачувају, јер ће она касније бити продата на јавној лицитацији. Последња од ових домаћинстава напуштена су пре две године, а нека су исељена и пре више од деценије. Када је реч о измештању магистрале, која ће бити померена ближе прузи Београд-Бар, планира-но је да током ове године буде завршена тендерска документација за избор извођача радова. Према речима надлежних, поменути део маги-стралног пута, који има велики значај за функци-онисање саобраћаја у овом делу Србије, измешта се према пројекту који је урађен и ревидиран, а тренут-но су у изради и његове допуне, неопходне да би био усклађен са новим законским одредбама, које су сту-пиле на снагу у међувремену. Поред интензивних радова на припреми пројектне документације, ради се на припреми потребне доку-ментације за издавање грађевинске дозволе. Плани-рано је да до краја текуће године буду завршене све припреме и буде покренута процедура за радове. Иначе, према пројекцијама, на простору на којем ће бити отворен нови коп, налази се око 35 милиона тона лигнита. А. П. Н. Ж.

Радови се спроводе у оквиру припрема за

отварање новог површинског копа, Поља

„Г”. На овом простору се, према проценама,

налази око 35 милиона тона лигнита

К

О

Л

УБ

АР

А

БР

О

Ј 1

13

1

11

„ТАМНАВА-ЗАПАДНО ПОЉЕ”

Планови производње

на нивоу пре поплава

П

овршински коп „Тамнава-Западно поље” је ових дана велико радилиште и градилиште. Тринаест месеци након поплаве два јало-винска система раде добро, а очекује се да од следећег месеца њихова производња буде на нивоу од пре не-што више од годину дана. – На Првом јаловинском систему 10. јула почеће инвестициона оправка која ће трајати 25 дана. За то време мајстори ће багер детаљно прегледати и попра-вити, да би био спреман за зимске услове рада. Након тога, систем ће бити враћен на позицију на којој је био пре поплаве, што је већ и учињено у дужини од 1,3 од укупно три километра – каже Небојша Симић, тех-нички директор „Тамнава-Западног поља”. Други јаловински систем је систем који је произ-водио највише откривке у Рударском басену „Ко-лубара”. До средине јула на њему ће бити спроведен низ технолошких захвата који ће омогућити да буде враћен на позицију из прве половине маја прошле го-дине. Радиће на две траке у источном делу лежишта, а кровину угља ће чистити Трећи БТО систем. Багер са овог система, „глодар 900”, биће спреман да се укључи у рад копа 1. августа. У току је израда траса за ову ма-шину, а на том послу ангажоване су све службе „Там-нава-Источног поља” и ЕШ са „Западног поља”. Подсећамо, производња угља после поплаве по-чела је 26. децембра прошле године. То је била прва линија, која ради са „глодаром 5”. Када је заврше-на сазаврше-нација „глодара 1”, 25. јузаврше-на, са радом је поче-ла друга линија, а крајем истог месеца и линија за међуслојну јаловину. Трећа угљена линија и „глодар 4” придружиће се копању лигнита 10. јула. На ба-геру „ведричару” који је најдуже био у води процес санације почео је 25. јуна. Очекивања свих запосле-них су да до зиме и он буде спреман и у најважнијем периоду постане значајна карика у ланцу производње. Током санације система, електроопрема је у по-тпуности мењана, али машинска није. Током из-вођења послова радници су наилазили на бројне потешкоће, међу којима је најизраженија била такоз-вано „отказивање ролни”. У складу са потребама, оне се сукцесивно мењају, а посебан надзор и пажња свих који пролазе дуж система усмерени су на уочавање проблема. Током смена се проблематичне ролне рас-каче, а у првој смени мењају. Ово су проблеми који изазивају највише застоја у раду. Говорећи о потешкоћама на које наилазе, директор Симић је објаснио и да су, као последица разних врста ерозије током годину дана, јаловински блокови на копу сада неправилни. Рад на њима у почетку је отежан, али очекује се да временом ти проблеми нестану. Почетак производње на једним и припрема за рад других система донели су и повратак запослених на своја радна места и у смене. Више од годину дана већина њих је била ангажована на одводњавању копа и санацији машина. Како време буде пролазило и производња се нормализовала, биће све мање радне снаге за постављање нових траса. Повољни временски услови омогућили су да доста тога буде урађено на путевима, чиме је обезбеђена њихова већа функционалност. Планирано је да до зиме буде постављена подлога, а затим и да они буду асфалтирани. Одговорни напомињу да су у протеклих годину дана пред „Западно поље” постављани високи захте-ви, али их је пратио и одличан третман и подршка. „Помоћна механизација” је пратила све потребе копа у обнови и омогућила му да се што пре подигне на ноге. М. Димитријевић

У другој половини године „Западно поље”

требало би да заузме стару „позицију”.

Очекује се да до почетка августа сви системи,

јаловински и угљени, поново буду у раду

g

Откопано 3,5 милиона тона

У наредна три месеца, до поновног

почетка рада копа „Велики Црљени”, од

„Тамнава-Западног поља” се очекује велика

производња. Тако ће задатак „Запада” у јулу

бити да од планираних 2,9 милиона тона

лигнита ископа половину.

Од 26. децембра прошле године, када је

обновљена производња угља, до краја јуна,

на „Западном пољу” откопано је око 3,5

милиона тона.

– У другој половини године и месечни

планови за јаловинске системе се враћају на

уобичајени ниво, што значи да ће износити

око 1,1 милион кубика откривке за систем –

рекао је Небојша Симић.

12

НАЈБОЉИ БАГЕР НА ПОЉУ „Д” ОВИХ ДАНА У РЕМОНТУ

На крилима „плаве птице”

Р

оторни багер „глодар 7”, који ће заувек, као најбољи, остати уписан у рударским аналима Поља „Д”, тренутно је у ремонту. Да је млад и није, баш ових дана пуни 38 година. Давног јула 1977. године у радничком листу „Колуба­ ра” пером новинара др Милорада Ђоковића је забе­ лежено: „Плава птица” је 12. јула, крећући се брзином од 200 метара на час, кренула у правцу БТУ система”. Био је то изузетан догађај. На летњем сунцу покре­ нула се челична грдосија висока 34 метра, тешка око 1.350 тона, са предвиђеним капацитетом од 4.100 куб­ них метара растресите масе на час. Надимак „плава птица” који му је тада дат, остао је до данас. За 30 година рада откопао је близу 160 мили­ она тона угља. Његова највећа производња забележе­ на је 2004. године, када је ископано око 7,5 милиона тона угља. Међутим, права снага „глодара 7” пока­ зала се током прошле године, када је Србија „свет­ лела” управо захваљујући њему. Зато је овогодишњи ремонт очекиван са великим нестрпљењем. Наиме, у периоду после поплаве, на њему је урађен само про­ дужен сервис од десетак дана, тако да се на обимнију инвестициону оправку фактички чекало две године. Према речима Радојка Ћировића Ћире, дипл. машинског инжењера на БТУ систему, биће замењен радни точак, редуктор копања, редуктор кружног кретања, док се за замену ужади још увек не зна. – „Седмица” је „са машинске стране” специфичан багер, каквог нема на овом копу. Све је надохват руке, приступачно за одржавање. Са друге стране, захвалан је у експлоатацији, за њега нема препрека што се тиче транспорта, али и копања. Једина мана му је кабина багеристе, где услед проблема са причвршћивањем долази до вибрација и са тим проблемом се већ годи­ нама безуспешно боримо – објашњава Ћировић. Бравар на „глодару 7” Владан Гаврић истиче да се управо замена радног точка најнестрпљивије очеки­ вала, јер су само на његово варење на годишњем ни­ воу изгубили око 60 сати. Такође каже да су заменили око 40 кашика. Још једна предност овог багера дошла је до из­ ражаја током прошле године – његова способност транспорта. Наиме, са првобитне позиције најпре је транспортован око три километра даље до Старе мон­ таже, а затим је (након месец дана) „отпутовао” чак до Волујка и то за три дана. Још се препричава изне­ нађење које их је дочекало, јер је пут требало да траје недељу дана. – Није ни чудо да овај багер доживљавам као жи­ вог човека. Лепо се види шта га боли, осећамо сваку промену на њему сви овде. Он је нама не оруђе, већ садруг – са поносом каже Ћировић. На његове речи надовезује се Зоран Марковић, већ 20 година електричар на „глодару 7”: – Када би требало поново да се запослим и могао да бирам посао, поново бих изабрао да радим на „плавој птици”. Радити на њему значи сигурност у свему, јер је ово багер који може да уради сваку манипулаци­ ју, перфектних је перформанси. Стога и нема неких специјалних захвата током овог ремонта. На њега се иначе, уграђују само оргинални делови, док их на­ равно буде имало у резерви. Почело се и са уградњом нове опреме и она ради добро – наглашава Марковић. Раде Ерић, електроинжењер на БТУ систему, такође нам је скренуо пажњу на електроопрему на багеру, за коју каже да је стара па је тешко наћи резервне дело­ ве, али да је ипак поуздана и да се не квари често. Ипак, није све „ружичасто” у личној карти овог багера. Наиме, он је 1993. године прошао кроз тешку хаварију. После замене виталних делова конструкције и поправке деформисаних, потпуно је ревитализован, а на БТУ систем се вратио 7. фебруара 1995. године. Још једну интересантну чињеницу о „глодару 7” сазнали смо од његовог багеристе, који, додуше, није желео да му помињемо име, али је за разговор био рас­ положен. Испричао нам је да је овај багер био прото­ тип, што значи да су се касније серијски производиле машине овог типа. За свој посао каже да он не може да се научи у школи, већ да се учи искуством и „дебелим радом”. Технологија откопавања је по његовим ре­

Није ни чудо да овај багер доживљавам

као живог човека. Лепо се види шта га

боли, осећамо сваку промену на њему

сви овде. Он је нама не оруђе, већ садруг

– каже један од чланова посаде

g

Оркестар „Плава птица”

Радојко Ћировић Ћира, иначе, најстарији

дипломирани инжењер Поља „Д”, испричао

нам је и мање познату причу о настанку

имена познатог лазаревачког оркестра

„Плава птица”. Хидрауличар на багеру

звани Буца и мазач Рајко Пановић, иначе

врстан хармоникаш, оформили су оркестар

и наравно, дали му име по свом вољеном

багеру. Тако испада да овај багер не

само да може да „лети”, већ и да пева.

К

О

Л

УБ

АР

А

БР

О

Ј 1

13

1

13

На крилима „плаве птице”

чима, савршена, али је сам посао багеристе тежак. Прошла година је можда једна од оних са највећим изазовима, јер је директно од овог багера зависила производња угља неопходна за „Електропривреду” и читаву Србију. Тако је за смену „плава птица” производила више од 10.000 тона угља. Прича о „глодару 7” је прича о заједничком за лагању људи и ма-шине да буде „освојено” што више угља. Не чуди, стога, чињеница да је ово један од најсликанијих и најпосећенијих багера, који су то-ком деценија рада посетили бројни државни званичници. Посада „плаве птице” још нам је нешто рекла за крај – не може, нити је могао, свако да ради на овој „грдосији”, на којој влада рад и ред. И, најважније – „плава пти-ца” се воли и чува као најрођенији. Д. Весковић

g

„Осећају” багер

Говорећи о повезаности

људи и багера на коме раде,

Радојко Ћировић Ћира

пренео нам је једно искуство.

– Пре пар година стајао

сам на резу са главним

пословођом и одједном се

променио звук редуктора

копања. Ја тражим од

њега моторолу да јавим

багеристи да заустави

багер а он га управо у том

тренутку зауставља јер

је чуо промењени звук.

Секунду након тога пукао је

редуктор копања. Не смем

ни да замислим шта би се

догодило да је багер био у

раду. Зато и говоримо да

ми „осећамо” нашу „плаву

птицу” – прича Ћировић.

14

у посети пРВом Бто систему поЉА „Б”

преплетена судбина рудника и људи

П

итање је да ли су први визионари површин­ ске експлоатације угља могли да предвиде данашњи изглед и рад површинских копова „Колубаре”, а камоли њихов утицај на животе ста­ новника овог региона. Од првоотвореног Поља „А” па надаље, преплитала се судбина рудника и људи. Чињеница је – копови су живи, стално напредују, ме­ њају се и мењају све око себе. Посетивши Поље „Б” по ловином јуна, желели смо да посведочимо припре­ мама које се врше на Првом БТО систему за почетак радова на копању старог барошевачког гробља. Уз саму његову обалу „раскрилио” се „глодар 6”, који је у том тренутку стајао, услед краткотрајног искључења електричне енергије. Савршено време да поразговарамо са главним пословођом овог система Славком Ћирићем. – Багер сада копа са продужецима траке, тако да ускоро излазимо до границе копа и почињемо са копањем гробља. Овај посао је од изузетне важности за Поље „Б”, јер ми „отварамо” угаљ, па се може рећи да ће, што се производње угља тиче, следећа зима овде бити дочекана сигурно – каже Ћирић и додаје да је почетком месеца урађена обимна реконструкција на систему, током које му је прикључен „одлагач 3” који је до сада радио на Другом БТО систему. Са девет погонских станица Први БТО систем простире се од Барошевца па скоро до Волујка. Застој услед нестанка струје овде никада не про лази у доколици, тако је било и овога пута. Зоран Недељковић, бравар на „глодару 6”, помно испи­ тује похабане зубе кашике багера. Каже да је ова „операција” за њих рутинска. – Све зависи од материјала, овде има и шљунка и камена тако да се зуби троше, што и није толико често као на претходној позицији на којој је багер радио. Сам поступак је, додуше, нешто компликованији, јер сада имамо други тип зуба, што изискује рад вари­ лаца, али временом и то уђе у рутину – објашњава Недељковић. Маљ тежак око осам килограма изнова и изнова се подиже, један по један зуб излеће из лежишта. Много нам је јаснији израз који рудари често користе ­ да се „овде губи снага”. Мада су сви у послу, „откидамо” понеку реч. Кажу нам да је сам терен на коме багер ради нестабилан, траса мекана, па транспорти утањају. Стога и не чуди да често долази до кварова машинских делова. Материјал је дотрајао, што не изненађује када се зна да је багер из ’76. године и да резервних делова нема. Момчило Рацковић, багериста на „глодару 6”, го­ вори са пуно љубави о свом послу. – Увек се коментарише како су нам плате велике, али ово није посао који се завршава са крајем смене. Мислим о њему и када одем кући, да ли сам колеги Поправљање „зуба” кашике багера