SADRŽAJ
Uvodna reč (Master Yoda) ... 5
Zanimljiva nauka Kosmički turizam (Dan555) ... 7
Kratke zanimljivosti iz nauke (SuzanKalvin) ... 23
Likovna umetnost Željko Pahek (Kaa) ... 25
Majkl Velan (Sal) ... 35
Film Moji zvezdani brodovi (Sal) ... 41
Interakcija ljudi i računara u filmu (Master Yoda) ... 57
Muzika Džon Vilijams (Miki 13991) ... 89
Književnost SF književnost Japana (Master Yoda)... 95
Klut-Nikols-ova SF enciklopedija u nastavcima SF Enciklopedija (Ender71) ... 107
Priče Okačen u prostoru – Hori Akira (prevod MasterYoda) ... 123
Brodolomnik - Džin Volf (prevod Kaa) ... 129
Dan njihovog dolaska – G. Dejvid Nordli (prevod Master Yoda) ... 135
Sada živimo punim životom – Siril M. Gupta (prevod MasterYoda) ... 144
sf vektor, fanzin SF tima, broj 6, januar 2008. Urednik broja: SF tim
Priloge pripremili: MasterYoda, Kaa, SuzanKalvin, Sal, Ender71, Miki 13991, Dan555
Prevod: Master Yoda, Kaa, Ender71 Tehnička priprema: Dan555
Podrška: SF team & SF friend.
Ovaj fanzin i prilozi u njemu mogu se slobodno dalje distribuirati, ali obavezno naznačite da je SF tim autor i dodajte link ka našem sajtu www.sftim.com . Nije dozvoljena bilo kakva prodaja ovog fanzina niti prisvajanje autorstva.
UVODNA REČ
Prvi rođendan ...
Kada smo počeli pripremu za objavljivanje prvog broja našeg (i vašeg) e-zina “SF Vektor”, nismo bili u potpunosti svjesni u šta se upuštamo. Mala grupa entuzijasta, oko zajedničke ljubavi prema naučnoj fantastici okupljena u neformalnu organizaciju “SF tim”, gotovo da nije imala nikakvo iskustvo u moru stvari koje treba znati ako se želite baviti izda-valaštvom. Ali, imali smo nešto drugo – mnogo volje i želje. Na pitanje ‘Koliko često će izlaziti Vektor?’ odgovarali bismo: ‘Kad bude dovoljno materijala za naredni broj,’ potajno se nadajući da ćemo uspjeti objaviti dva-tri broja za godinu dana. Tačno godinu dana od izlaska prvog, predstavljajući vam ovaj, šesti broj. Početni plan prebacili smo za 100%. Tako je naš “SF Vektor” postao je, efektivno, dvomjesečnik.
Osvrnimo se malo na sadržaj ovih šest brojeva.
Objavili smo 33 SF priče, od kojih čak 29 do sada nisu objavljivane na ovim prostorima. I to ne bilo kakve priče. Većina je iz pera velikih imena naučne fantastike: Legvin, Simak, Gejmen, Bredberi, Dik, Silverberg, Vels, Niven, Njumen, Šekli samo su neka od imena. Ima tu i priča koje su napisali kod nas nepoznati autori, što ne znači da su same priče manje kvalitetne.
Nastojali smo, kroz niz teorijskih članaka, obuhvatiti što više oblasti SF stvaralaštva: književnost, film, strip, muziku, ilustraciju, igre. Tako, u Vektoru možete pronaći biografije šest SF autora, sedam likovnih stvaralaca, prikaze prvog SF filma, prvog SF stripa, jedne od najznačajnijih igara s SF tematikom...
Naučna fantastika uvijek je bila usko vezana sa samom naukom. Autori su nalazili inspiraciju u najnovijim naučnim istraživanjima svog vremena, naučnici su često slijedili i realizovali ideje koje su se prvi put pojavile u SF djelima. U cijelom nizu prilično obimnih članaka prikazali smo tekuća dešavanja savremene nauke, istraživanja koja često graniče s fantastikom. Tako smo vas upoznali s Fermijevim paradoksom, orbitalnim transportom pomoću lifta, biološkim istraživanjima, problemima globalnog zagrijavanja, kosmičkim turizmom, naučnim zanimljivostima...
Neki članci bave se temama koje je teže klasifikovati: prikaz podžanra ‘Splaterpunk’, ‘Predistorija SF književnosti’, ‘Automobili u naučnoj fantastici’, ‘Interakcija ljudi i računara u SF filmu’, ‘Moji zvezdani brodovi’ neki su od priloga koje svakako treba pročitati.
Pokrenuli smo i neke naše male projekte:
U svakom broju objavljujemo po dvadesetak odrednica prevoda kapitalnog djela - Klut-Nikols-ove SF enciklopedije.
Iz broja u broj upoznajemo vas s malo poznatim SF književnostima. Do sada su objavljeni prilozi o stvaralaštvu Argentine, Bangladeša, Japana. Počeli smo i prikaz kratkih naučnih zanimljivosti.
Još od prvog broja usvojili smo sledeću politiku objavljivanja: Najnoviji broj postavljamo na portal SF tima. Tom prilikom prethodni broj prebacujemo u PDF format i postavljamo u download sekciju. Svi materijali mogu se slobodno koristiti uz navođenje izvora.
Do sada nismo obraćali mnogo pažnje na grafičko uređenje Vektora. Znamo da dosadašnji brojevi nisu baš uzor ljepote, ali se nadamo da ćemo uskoro i to promijeniti. Konačno smo u ekipi dobili profesionalca za tu oblast.
A sada malo statistike:
Zavisno od vremena koje neki broj provede na portalu, pročita ga između 20 i više od 50 čitalaca. Na portalu se najviše čitaju teorijski članci.
PDF verzije preuzete su do sada: Vektor 1 – 384 puta
Vektor 2 – 107 puta Vektor 3 – 82 puta Vektor 4 – 103 puta
Nakon ovog, prilično dugog uvoda, sasvim kratak osvrt na sadržaj šestog broja. Upoznajemo vas s malo poznatom SF kniževnošću Japana, ilustratorima i strip autorima Michael Whelanom i Željkom Pahekom, bavimo se muzikom u SF-u, ličnim viđenjem najznačajnijih svemirskih brodova u SF filmovima i serijama, kako su filmski autori osmislili i prikazali interakciju ljudi i računara, bavimo se kosmičkim turizmom. Tu je, naravno, i naš izbor od pet novih priča, i novi nastavak K&N enciklopedije.
Uživajte.
Kosmički turizam
4.oktobra 1957. godine, uspešnim lansiranjem prvog veštačkog satelita, SSSR je započeo kosmičku eru u istoriji ljudskog roda. 12. aprila 1961. i prvi čovek je stigao na orbitu.
Koliko je, pola veka kasnije kosmos bliži nama, običnim ljudima?
Svi već dugo u svakodnevnom životu koristimo tehnologije i materijale razvijene za kosmičke letove. Gledamo TV programe i komuniciramo međusobno zahvaljujući geostacionarnim telekomunikacionim satelitima, a možemo i tačno da se orijentišemo u prostoru GPS uređajima. Koristi od znanja stečenog u kosmičkim programima nesumnjivo imamo ali možemo li da pošaljemo neki svoj predmet "gore" ili čak da sami tamo odemo, makar na kratko, da bacimo pogled na naš kosmički dom? Danas su šanse za to vrlo, vrlo male, ali stvari se menjaju na bolje.
Lansiranje korisnog tereta i ljudi u kosmos od početka je rezervisano za velike i tehnološki dovoljno napredne države. Tek 1965. godine NASA je lansirala prvi satelit koji nije u vlasništvu države. Time se otvorila mogućnost da velike (američke) firme naprave ili kupe satelit i plate NASA-i da ga postavi na orbitu.
Za potrebe Evropske svemirske agencije (ESA) osnovana je francuska "Arianespace", prva firma za prevashodno komercijalna lansiranja, što je olakšalo privatnim firmama slanje satelita na orbitu. Počela je sa radom 1980. godine, kada je obavljeno prvo uspešno lansiranje. Na raspolaganju su 5 generacija raketa Arijana, od početnih malih, razvijenih na osnovu raketnih balističkih projektila, do najnovije Arijane 5 za terete do 9,6 t za geostacionarnu orbitu (GSO). Po dosadašnjim rezultatima Arijana ima najbolji odnos uspešnih/neuspešnih komercijalnih lansiranja. Sada drži čak 50% tržišta za postavljanje satelita na GSO. Lansiranja se vrše iz Francuske Gajane sa Gajana svemirskog centra u Kuruu, koji je zbog blizine ekvatora pogodan za ovu namenu. Cena po kg tereta je 8.600 US$ (neprovereno).
Raspad Sovjetskog Saveza i komercijalizacija ruskog kosmičkog programa donela je mogućnost svim zainteresovanim firmama da svoje satelite šalju ruskim raketama, po povoljnijim cenama od drugih. Ruska kosmička agencija (RKA) iliti "Roskosmos" drži skoro 50% od svih komercijalnih lansiranja.
I ostale države su otvorile svoje programe za ovu namenu tako da sada SAD, Rusija, Ukrajina (nema svoj kosmodrom), ESA, a od ove godine (2007) i Kina i Indija (lansiran prvi strani satelit) pružaju ove usluge, svaka u skladu sa svojim mogućnostima.
Indija, recimo, nudi lansiranje tereta samo do 1.500 kg na polarnu orbitu
raketom PSLV (kažu da je cena oko 11 miliona US$), iako raspolaže i moćnijim raketama (do 2.200 kg na GSO).
Za Japansku JAXA (Japan Aerospace Exploration Agency) nisam našao podatke da imaju komercijalni program, iako raspolažu raketama H-IIA koje mogu da postave teret do 11.730 kg na nisku orbitu ili do 5 t na GSO. Izraelska raketa "Kometa" (Shavit), razvijena u saradnji sa Južnoafričkom republikom, još uvek nije dovoljno ni jaka ni uspešna ni za sopstvene potrebe ISA (Israeli Space Agency), tako da će u buduće koristiti Indijske rakete.
Ako ne volite da poslujete sa stranim državama, od 1999. moguće je angažovati privatnu firmu "Morsko lansiranje" (Sea Launch), koja lansira rakete sa prerađene naftne platforme sa ekvatora. Uticaj Zemljinog obrtnog momenta je ovde najveći, pa je moguće istom raketom poslati više tereta nego sa bilo kog drugog uporednika, što znači i nižu cenu. Komandni centar se nalazi na, u tu svrhu građenom, pratećem brodu.
Indijski PSLV Izraelski Shavit
Delovi rakete i korisni teret se kompletiraju u matičnoj luci u Long Biču u Kaliforniji (Long Beach, California). Zatim se stavljaju na lansirnu platformu u hangar sa kontrolisanim klimatskim uslovima. Platforma i prateći brod odlaze na
mesto lansiranja, gde se raketa vadi iz hangara i automatski diže na lansirnu rampu. Koriste se rakete Zenit-3SL koje mogu da podignu do 6 t na GSO.
U planu su i lansiranja sa kopna, iz Bajkonura, u saradnji sa Rusijom. Koristiće se iste, malo modifikovane, rakete za podizanje do 3.6 t na GSO (uočite razliku u težini, to je posledica više
geografske širine). Ova opcija je predviđena za 2009. godinu, a već mogu da se ugovaraju lansiranja.
Od prvih 24 lansiranja, 2 su završila neuspešno a jedno delimično uspešno. Iako je ovo privatna firma u koju je uloženo oko pola milijarde dolara ipak su članovi konzorcijuma velike firme koje već rade za državne kosmičke agencije.
Američki Boing (Boeing Commercial Space) ima 40% vlasništva i učestvuje sa kompletiranjem rakete i tereta, i vršnim delom rakete sa prostorom za koristan teret.
Ruska Energija ima 25% i daje treći stepen rakete nosača. Norveški Aker Kvarner (Aker Kværner) ima 20% i njegovi su prateći brod (Sea Launch Commander) i lansirna platforma (Ocean Odyssey). Ukrajinski Južnoje (SDO Yuzhnoye / PO Yuzhmash) ima 15% i daje prva dva stepena rakete.
Civili na orbiti
SSSR je, sledeći svoju politiku "širenja prijateljstva među narodima" slao kosmonaute iz drugih zemalja na orbitu. Prvo su to bili državljani prijateljskih država a zatim i oni van Varšavskog pakta. Tako je i Francuska 1982. dobila svog prvog astronauta Žan-Lup Kretjena (Jean-Loup Chrétien), koji je leteo sa Aleksandrom Ivančenkovim i Vladimirom Đanibekovim.
NASA je šatlovima slala i stručnjake firmi koje su pravile opremu za taj let. Ti civili su, na neki način, bili na službenom putu na orbiti kao specijalisti potrebni za tu misiju.
U programu "Učitelji u svemiru" NASA je iz drugog pokušaja poslala na orbitu i učiteljicu Barbaru Morgan (Barbara Morgan), koja je prošla ceo trening i letela kao punopravan član posade. Prvi pokušaj je završio katastrofom "Čelindžera" kada je sa svim članovima posade poginula i učiteljica Krista Mekolajf (Christa McAuliffe).
Prvi novinar u orbiti bio je Japanac t. Akijama (Toyohiro Akiyama) iz TBS-a (Tokyo Broadcasting System, Inc). Zahvaljujući Gorbačovu i perestrojci, proveo je nedelju dana na Mir-u decembra 1990. i odatle izveštavao. Sve to je TBS koštalo 14 miliona dolara (po drugom izvoru 28 miliona dolara).
Sve do raspada SSSR-a ovo su bile jedine prilike da neko ko nije kosmonaut ode na orbitu.
obuku i 2001. proveo sedam dana na U cilju popravljanja smanjenog
budžeta za kosmologiju, RKA je počela da šalje turiste sa svojim kosmonautima. Prvi pravi turista u kosmosu bio je Denis Tito, američki multimilioner. ZA 20 miliona dolara dobio je potrebnu
Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). Iako su se Amerikanci bunili protiv njegovog boravka na MKS, tvrdeći da će ometati posadu u radu, sve je prošlo u najboljem redu i usledili su novi letovi sa turistima, koji su proveli po 10 dana na MKS. Do sada ih je bilo petorica. Iako je cena narasla na 35 miliona dolara sva mesta su popunjena do 2009. Ovo je ipak jevtinije od leta američkim šatlom, na kome svaki astronaut NASA-u košta 50 miliona dolara. Ove letove organizuje firma Svemirske avanture (Space Adventures, Ltd), a izvodi ih, naravno, Ruska kosmička agencija.
Dakle, ako u slamarici imate koju stotinu miliona dolara, možete kupiti satelit i poslati ga "gore", a za mnogo manje para možete već 2010. da se baškarite na MKS deset dana (do tada možda uvedu i domaćice leta i besplatno pivo na cevčicu.)
***
Ako, pak, niste parajlija ili ste emotivno vezani za svoju slamaricu punjenu dolarčićima, a ipak želite da skoknete do "gore", šta vam preostaje? Za sada ništa, ali već kroz kojih 4-5 godina to može da se promeni.
Osnovni uslov za razvoj kosmičkog turizama je niska cena leta-aranžmana. Državne agencije se trude da svojim novim projektima obezbede što nižu cenu lansiranja. Svaka ima svoje planove...
Američki proizvođači raketa su se udružili u cilju smanjenja troškova proizvodnje.
NASA je odvojila oko 500 miliona dolara za pomoć pojedinim firmama koje pokušavaju da naprave nove, jevtinije, letelice.
I same agencije imaju takve projekte.
gija
dostavljanje tereta do 20 t na nisku orbitu, sigurnije (pouzdanost 0.997 ili 3 neuspeha u 1000 letova), jednostavnije i jevtinije (1/10 današnje cene). NASA je odabrala Lokid Martin (Lockheed Martin) da izgradi letelicu koja bi poletala vertikalno a sletala kao avion, bez potrošnih delova, odbacivanja rezervoara i motora.
Ovakve letelice su poznate kao "Jednim stepenom do orbite" (single-stage-to-orbit, SSTO). Tehnolo za ovaj projekat bespilotne SSTO nazvana je "Venture Star" a prototip same letelice X-33. Trebalo je da služi za
or sa "vazdušnim klinom" (aerospike engine). Prvi probni modeli su napravljeni još 1960-te, ali do danas ni jedan nije motorima pogonski gasovi usmeravaju izlaznim "zvonom", u "aerospike" motoru idu po površini Za ovaj projekat su pripremana nova rešenja:
- Najvažniji je mot
zaživeo u praksi. Dok se u današnjim
unutrašnjeg klina a spoljni zid predstavlja otpor koji pravi okolni vazduh. Zahvaljujući ovome u nižim slojevima atmosfere je 25-30% efikasniji od klasičnog raketnog motora. Problem je veća težina zbog klina i sistema za hlađenje, a i nije naročito efikasan na brzinama između 1-3 Maha. Za X-33 napravljena su 3 motora u linearnoj verziji i uspešno su isprobani.
- Metalna toplotna zaštita koja bi trebalo da bude bolja od sadašnje keramičke na Šatlovima, zbog toga što neće trebati posle svakog leta detaljno pregledati oplatu i zameniti mnoštvo malih zaštitnih keramičkih pločica. Biće potrebno manje vremena za pripremu sledećeg leta. U ovom pogledu Šatl je pravi promašaj, potrebno je mnogo rada između dva leta.
-
- Autonomna (automatska) kontrola leta, što su Rusi odavno doktorirali,
- alo
propadao tokom testiranja.
ljen zbog serije tehničkih problema, nestabilnosti u letu i premašene planirane težine letelice.
en 85%. Trebalo je da leti brzinom do 15 Maha.
Za oda Cor
je n 34. Trebalo je da posluži za
ispitivanje novih, jevtinijih, tehnologija
Rađen je po modularnom sistemu, pa je la eksperimentisanje sa raznim tehnološkim
miliona dolara i ovaj projekat je ugašen, zbog rasta troškova. Napravljen je samo model letelice koji je isproban tako što ga je vukao avion.
Aerodinamičko telo letelice koje preuzima ulogu krila - "letelica-krilo" (lifting body aerodynamics) nije novo rešenje ali tek od skora se više radi na avionima sa ovakvim oblicima, za ratne avijacije uglavnom.
Amerikanci tek sada treba da diplomiraju.
Kompozitni rashladni rezervoar za tečni vodonik, koji je učest
2001. godine ovaj projekat je obustav
NASA je bila uložila 912 miliona dolara a Lokid Martin 357 miliona dolara. Prototip je bio dovrš
pravljenje manje test SSTO letelice brana je "Orbital Sciences poration of Dulles", a sam prototip azvan
x-i da letx-i 25 puta godx-išnje. Manjx-i je od X-33, dug 17,77 m visok 3,5 m, brzine
odleteo do orbite. U konačnoj verziji bi poletao kao Šatl, pomoću spoljnjeg rezervoara sa gorivom.
ko menjati elemente, što olakšava rešenjima. Posle utrošenih 205 do 8 Maha. Bio bi lansiran kao i rani X- modeli aviona, iz vazduha, sa aviona-nosača (Orbital Science's L-1011), zatim bi pogonjen svojim motorom
*** Rusi planiraju da povećaju
kosmonauta i jednog putnika a u planu je još
je Kliper (uvećani Sojuz će služiti dok Kliper alik Šatlu i Buranu, ali manja. Može prevesti na 400 km visoku orbitu. U povratku može 00 kg. Poletaće na vrhu rakete, pri čemu
o avion. Za razliku od dosadašnje ruske prakse, u Kliperu će mogućnosti sadašnjeg
Sojuz TMA broda za prevoz putnika. Sada je moguće povesti dva
jedno sedište za turiste. S obzirom da Kinezi lete upravo uvećanom verzijom Sojuza, Rusima n naprave.
Letelica za budućnost RKA ne proradi). To je letelica n šestoro ljudi i 700 kg tereta poneti manje tereta, do 5
opterećenje neće preći 2 G što će omogućiti skoro svim ljudima da lete, a sletaće ka
anje milijardu dolara, a trebalo je
dva reda sa po tri sedišta, sedi u tri puta dva sed
om' bi bio stalno u upotrebi i mogao bi da se dopunjava gorivom od letelica i od MKS, kada
Namena Klipera je mnogostruka: prevoz ljudi i tereta na MKS, (ista raketa risnog tereta), vraćanje korisnog tereta i otpada sa stanice; prikačen za MKS biće sredstvo za hitnu
Ovi napori državnih agencija, Ruske pre svega, će uvećati broj turista na orbiti ali ta razonoda ostaće privile ultimilionera. Na nas ostale misle posada imati mnogo više prostora i vodiće se računa o udobnosti. Dimenzije su 10x3,06 m. Resursi svakog Klipera su 25 letova tokom 15 godina.
Predviđa se da će cena projekta biti najm
da sufinansijer bude ESA, ali izgleda da je odustala. Prvi probni let je bio najavljen za 2011, ali je pomeren za 2013, pilotiran za 2014, a uvođenje u redovnu upotrebu za 2015-6.
sada umesto da posada sedi u išta.
Prvobitni nacrt je menjan tokom vremena, pa
Takođe, predloženo je da Kliper leti do niže orbite, gde će ga sačekati 'Parom', orbitalni tegljač, i podići ga do MKS. 'Par
god se priključi na njih. Još uvek je u fazi razvoja, prvi let je najavljen za 2009.
Predloženo je i smanjenje težine Klipera.
može umesto Klipera poneti oko 15 t ko
evakuaciju; samostalan let na orbiti do 5 dana sa punim teretom i posadom. Velika zapremina omogućiće i let do Meseca, pa čak, možda, i do Marsa, kao pilotska kabina.
***
ne godine aeronautike, kada su bogati entuzijasti pokušavali da svojeručno
a ostvari let na 100 km.
mposites", to je uradio u tri navrata tokom 2004. godine, pošto ga je na visinu od oko 15 male privatne kompanije koje obećavaju podorbitalne letove do visina 100-160 km. Neke baš optimistički planiraju i orbitalne letove, pa čak i dalje.
Tih malih firmi ima toliko da me sadašnjica pomalo podseća na počet
napravljenim laganim avionima što više minuta ostanu u vazduhu i što više kilometara prelete. Nauka je, izgleda, spustila u "narod" nekadašnja vrhunska rešenja u raketnoj tehnici.
Do sada je samo jedna firma uspela d
Raketoplan "SpaceShipOne", američke kompanije "Scaled Co
km izneo, za tu svrhu napravljen, mlazni avion "White Knight One".
Ovim uspehom je Bert Ratan (Burt Rutan), vlasnik ove aeronautičk kompanije osvojio 10
da se "SpaceShipOne" nalazi u muzeju Smitsonijan.
e
miliona dolara vrednu "Ansari X Prize". Projekat je sa 20 miliona dolara finansirao Pol Alen (Paul Allen), jedan od osnivača Majkrosofta. Po drugom izvoru, ukupno je potrošeno 100 miliona dolara.
Iako je planirano da letelica m piloti. Sa
u "SpaceShip One", napravi veću letelicu koja bi mogla da ponese dva pilota i šest
goriva na motoru za "SpaceShipTwo", desila se eksplozija u
za planirane turističke podorbitalne letove, čak i karte mogu da
Britanska kompanija "Virgin Galactic" sa "Scaled Composites" osnovala je novu firmu "The Spaceship Company" sa ciljem da, na osnov
putnika na 100 km visine - "SpaceShipTwo". Za te potrebe razvija se i novi mlaznjak-nosač "White Knight Two", koji bi imao dvostruku ulogu. Osnovno bi bilo da nosi raketoplan do potrebne visine a imao bi i kapacitet za šestoro putnika i istu kabinu kao raketoplan pa bi služio za trodnevnu obuku putnika. U ponudi "Virgin Galactic" biće i "panoramski" letovi ovim avionom na visini od 18 km, što je oko 8 km više od putničkih aviona, tako da će pogled i na Zemlju i na nebo biti mnogo bolji.
Planirano je da prvi let bude sredinom 2008.
Jula 2007. tokom provere testiranja protoka
kojoj su poginula tri radnika a troje je teško povređeno. Ni razvoj privatnih kosmičkih letelica ne može da prođe bez žrtava, na žalost.
"Virgin Galactic" je već sada počeo reklamnu kampanju
se rezervišu po ceni višoj od 200.000 US$. Putovanje bi počelo 45-ominutnim krstarenjem na 15 km, zatim bi se do 60 km odakle bi ga inercija iznela na više od 100 km. Tu bi putnici oko 3 minuta uživali u uslovima mikro gravitacije a potom se vratili na zemlju. raketoplan odvojio od aviona i pomoću svog motora dospeo
istaje na MKS.
reba vam hotel?
elow Aerospace", firmi koja već ima na orbiti dva
eobična objekta "Genesis I" i "Genesis II". To su umanjeni (1/3), funkcionalni modeli elemenata budućeg hotela na aduvavanje. Lansirani su ruskim raketama u sklopljenom stanju (1,6x4,4 Prvi letovi su najavljeni već za kraj 2009. a trebalo bi da u floti bude pet letelica. Ako projekat ove letelice uspe, praviće se i mnogo jači "SpaceShipThree",
koji bi trebalo da dosegne nisku orbitu i da pr
A šta raditi na orbiti?
T
Za to se obratite "Big n
eksperimentalni, n
m), a na orbiti se naduvaju i postignu punu veličinu (2,54x4,4 m).
Prvi je lansiran jula 2006. ima šestoslojni omotač, i pokazao se kao pouzdan, neki elementi čak i bolje od planiranog. Na osnovu dosadašnjeg
da procenjuje se da će ostati na orbiti sledećih 10 godina, baterije će raditi
o platili oko 300US$ po komadu. ra
najmanje 7 god. nije bilo većeg gubitka vazduha, a problema je bilo samo sa računarima koji upravljaju kamerama. Stanica je bez kvarova preživela radijaciju uzrokovanu sunčanim vetrom. Posle 30 minuta rada na rezervnom sistemu, glavni je uspešno resetovan.
Broj dva je iste veličine, lansiran je juna ove godine, ima dva dodatna sloja za bolju zaštitu od mikrometeora i zračenja. Ovaj modul je poneo i lične predmete, slike, ljudi koji su za t
Unapređen je računarski sistem, komunikaciona mreža, kao i upravljanje kamerama u unutrašnjosti i na oplati, ukupno ih je 22. Moguće je platiti i da se na oplatu, spolja, projektuje vaša slika ili logo vaše kompanije. Te slike možete videti pomoću kamera na stanici.
Bilo je planirano da se napravi i malo veći eksperimentalni modul,
počeće proizvodnja modela BA-330. Trebalo žak 23 t, dug 13,7 m i širok 6,7 m. Više ovih modula biće
C. Clarke Foundation" za doprinos u
izjavio je da je spreman da ukupno do 2015. potroši 500 miliona dolara. "Galaxy", ali zbog
uve-ćanih troškova lansiranja i dobrih rezultata GenezeI i II, odlučeno je da se odmah ide na pravljenje "Sundancer"-a, ekperi-mentalnog modula za boravak ljudi. Trebalo bi da o
Ako svi testovi prođu dobro,
bi da bude te de u kosmos 2010-12.
spojeni u orbitalni hotel. Plan je da se do 2012. ponudi četvoronedeljni boravak na orbiti za 15 miliona dolara a za još 3 mil. dodatne 4 nedelje. Kompleks će biti ponuđen i na rentiranje za 88M US$ za godinu dana. Moduli će biti prodavani za 100 miliona dolara po komadu.
Kompanija je 2006. dobila nagradu "Innovator Award" od "Arthur
kosmičkim letovima.
u ovaj projekat 75 miliona dolara a Od 2002. do 2006. Bigelou je uložio
oz putnika do svog hotela Robert Bigelou (Robert t. Bigelow) je raspisao nagradu "America's Space Prize" vrednu 50 miliona
do 10.01.2010-te, kada bi modul "Sundancer" već trebalo da bude na orbiti.
Ad Astra Rocket Company ERA Corporation rianespace defunct) mpany ace tSpace Services ystems
(merged with Rocketplane)
(merged with Rocketplane) imited, Inc.
ave Aerospace Ventures/The Spaceship Company Da bi obezbedio prev
dolara za onog ko omogući jevtin i pouzdan prevoz najmanje petoro ljudi na orbitu, pristajanje uz stanicu i siguran povratak. Let treba obaviti
Osim novca, pobednik će dobiti mogućnost da sklopi ugovor za prevoz putnika na hotel.
***
Mnogo je firmi koje se trude da naprave letelice za podorbitalne i/ili orbitalne visine: A Andrews Space ARCASPACE A Armadillo Aerospace Beal Aerospace (now Benson Space Co Bigelow Aerosp Blue Origin Canadian Arrow/Plane Da Vinci Project Frontier Astronautics International Launch Interorbital S JP Aerospace Kistler Aerospace Masten Space Systems Orion Propulsion Incorporated Pioneer Rocketplane
Rocketplane L
Rotary Rocket (defunct) Scaled Composites/Moj
th SpaceDev)
aboratories, Inc.
laniranja i nacrta, neke su napravile modele, ali što znači da još uvek nije uloženo mnogo novca, pa je ustati od projekta.
islim da treba biti optimista, trka je počela i sledećih godina ožemo očekivati više privatnih letova, barem na 100 km.
Space Adventures SpaceDev SpaceQuest, Ltd. SpaceX Starchaser Industries Starsys (merged wi t/Space UP Aerospace Thortek L Venturer Aerospace Virgin Galactic XCOR
Većina nije otišla dalje od p nema probnih letova, relativno lako od Ipak, m m Zanimljivi linkovi: http://www.sea-launch.com/ http://en.wikipedia.org/wiki/Space_tourism http://www.isro.org/ http://www.cnsa.gov.cn/n615709/cindex.html wiki/Scaled_Composites_SpaceShipOne http://en.wikipedia.org/ ttp://www.thespacereview.com/article/943/1 h raft/kliper.htm http://www.astronautix.com/c http://grani.ru/Techno/m.66846.html http://science.compulenta.ru/52268/ http://www.russianspaceweb.com/kliper.html http://www.gizmag.com.au/go/7819/ http://www.bigelowaerospace.com/ Priredio Dan555
Kratke zanimljivosti iz nauke
Iznervirani pisac
čne fantastike m oficijalnom sajtu obaveštava svoje nestrpljive
i dalje radi na nastavku knjige iz serijala "Pesma leda i vatre" koja
njegovom oficijalnom sajtu (http
Sjajni pisac epske i nau George R. R. Martin, na svo
obožavaoce da
kasni sa izdavanjem više od pola godine i treba da nosi naslov "Ples sa zmajevima" ji je ostavio 29.avgusta 2007. godine na ://grrm.livejournal.com
(Dance with dragons). Unos ko
) izgleda ovako:
gust 2007 5:14pm: e With Dragons
Yes, yes, I'm still working on A DANCE WITH DRAGONS." "....29th Au
A Danc
Zemljina težina
Svakog dana ukupna Z uveća
ilijarde meteorita koji padnu svakog dana na Zemlju i kosmičke prašine koja je veoma sitna i nevidl
Niti jedan ko presaviti na
pri tom papir ne ošteti ili pocepa. emljina težina se
za 25 tona. To uvećanje nastaje od 4 m
jiva golim okom.
Neobične osobine običnog papira
mad papira ne može se polovinu više od 7 puta a da se
erčula
Za vreme vedrih noći moguće je uočiti upaljenu sveću na udaljenost većoj od 48 kilometara i osetiti mahanje krila ose na obrazu ako je osa samo jedan centimeta
d našeg lica. Gotovo svaki čovek pri
jedno i stalno biti budni i aktivni. Kod njih je naizmenično jedna polovina mozga aktivna, dok se druga se odmara tj spava. Zahvaljujuć sti mogu
neprestano kretati.
poslati na površinu Marsa, 2004. godi prikupljaju podatke koji su vezani za ovu planetu, uspevaju da funkcionišu mnogo duže nego što se od njih prvobitno očekivalo svega tri meseca.
Obična sup
i
r udaljena o
dobroj svetlosti može da razlikuje 10 miliona nijansi boja i još nije stvorena mašina koja bi mu tome bila ravna.
a u
Polubudni
Kitovi i delfini mogu stalno spavati,
i toj sposobno se
su ne,
Izdržljivi roboti
Dva robota Spirit i Oportjuniti koji
da normalno rade
Željko Pahek
Željko Pahek (1954, Županja) je zavoleo strip i naučnu fantastiku još od malih nogu. U Beograd dolazi 1978. godine, a profesionalnu karijeru započinje 1979. kada mu se objavljuje prva strip
ajzaslužnijim za svoj “pra matra strip magazin
er zabavniku” (1979-84), bibliotekom "Kentaur", i žanra - SF-a.
tabla u časopisu “Vidici”. N vilan razvoj”, Željko s
“YU Strip”. Realizam u crtezu i boji glavna su mu orjentacija, ali se rado okušava i u crnohumornoj grotesci (uspešno se bavi i karikaturom). u ilustratora, Željko započinje u “Politikinom te ostvarujući plodnu saradnju sa "Alef-om" i lustrujući naslovnice za knjige svog najomiljenijeg Bogatu uporedu karij
Strip u nekadašnjoj Jugoslaviji je, uprkos raznovrsnoti i brojnim autorima, uvek nekako kuburio sa serijalima. Iako ih je bilo dosta, od "Mirka i Slavka" pa do Kerčevog i Obradovićevog "Kobre" te potonje superherojske
parodije "Cat Claw" kojom legendarni Kerac održava svoju posustalu karijeru, malo je serijala koji su do kraja ostali zaokruženi i koherentni. To isto, nažalost važi i za "Astroiđane", neponovljivo ostvarenje Željka Paheka.
Ovaj strip autor, jedan od najpopularnijih i najzanimljivijih na našem podneblju, rano je skrenuo pažnju na sebe svojim otkačenim i specifičnim viđenjem budućnosti. Njegova opsesija robotima i njihovim odnosom prema ljudskoj civilizaciji (koja je iz godine u godinu sve više dehumanizovana) nešto je unikatno u svetu ne samo domaćeg već i svetskog stripa. Deo Pahekovih maštovitih priča sabran je svojevremeno u album-zbirku "Badi Kukavica i druge priče" (System Comics, 2001) a ostalo je rasuto po magazinima i revijama: "Yu Strip", "Spunk", "Politikin Zabavnik", "Stripoteka", "Naš strip", "Vidici"...
Pahek je jedan od prvih autora iz stare Jugoslavije koji su uspeli da se probiju na zapadu, njegovi stripovi objavljivani su u Španiji, Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Grčkoj, Francuskoj... A svetski poznati strip časopis "Heavy Metal" uvrstio je Pahekov strip "Zečja šapa" ("The Rabbit's Paw") u zbirku najboljih radova objavljenih u prvih petnaest godina izlaženja.
Astroiđani 1986: Za sve je kriv galaktički seronja
Prvi susret sa Pahekovim uvrnutim svetom budućnosti desio se, kao što to uvek biva, slučajno. Sa nepunih deset godina sam tog hladnog februarskog dana 1986. u izlogu trafike ugledao zelenu koricu strip albuma "Astro-Iđani: Oživljeni metuzalemen", u pitanju je bio peti broj u ediciji "Profil" specijalizova-nom izdanju revije jugo-slovenskih strip autora "YU strip" koju je pokrenuo tadašnji izdavački gigant "Dečje novine".
Zanimljivost vezana za strip izdanja "Dečjih novina" tiče se činjenice da su sva ona bila štampana u Nišu, u štampariji sada već privatizovane izdavačke kuće "Prosveta". Koliko se štamparski posao tih godina radio ozbiljno, govori činjenica da moje izdanje "Astroiđana", rađeno u formi meko uvezanog albuma i dan-danas, posle bezbrojnih čitanja izgleda prilično dobro očuvano, lepenka na korici nije popustila, štampa je 100% crna i nije otpala nijedna strana. To ne može da se kaže za Željkove albume izdavane kasnije od privatnih izdavača (pomenuti "Badi Kukavica" i "Legija nepromočivih" izdata 1997. kao prvi broj povampirenog "Megatrona") koji su se bukvalno raspali nakon dva-tri čitanja.
obzirom na činjenicu da je od izdavanja albuma u ediciji "Profil" prošlo tačno dvadeset godina a da u međuvremenu Astroiđani nisu ni parcijalno ni celosti bilo gde objavljivani na ovim porstorima, dobar deo publike, naročito one mlađe, malo je ili nimalo upoznat sa ovim serijalom. Zato nije
aodmet podsetiti se sadržaja stripa. S
u
Legija Nepromočivih
Astro-Id je velika svemirska baza/brod čiju posadu čine "hrabri momci koji hrle vasionom u susret Sunčevom sistemu" i usput pomalo ratuju sa iščašenim i prilično ružnim vanzemaljcima koje je Pahek krstio
Skrapulonci. Njihova osnovna misija je povratak na Zemlju, što zaplet čini sličnim onim u tada popularnoj televizijskoj seriji "Galaktika". Nema sumnje da su u to vreme popularni SF filmovi, potonji klasici kao što su "Osmi putnik" Ridlija Skota ili Kjubrikova "Odiseja u svemiru 2001" veoma uticali na Paheka kako u crtačkom tako i u scenarističkom smislu. Ipak, očigledno je da je Karpenterova SF parodija "Tamna zvezda" ostavila nejdublji pečat, to se najbolje raraznaje kroz lik narednika Bada-Buma koji je maltene preuzet iz ovog filma.
Sam strip počinje na divljoj planeti Rigbadalu gde kapetan Stark traži svoju posadu koja je pobegla u petu dimenziju jer više nije mogla da sluša njegova naklapanju o Tibetu i Zen Budizmu. Sasvim nenadano, Stark biva pojeden od strane grozne biljke ljudoždera koju potom spaljuje njegov robot. Scena koja sledi svojevrstan je omaž Šekspirovom "Hamletu" i nešto što zavređuje da uđe u antologije svetskog stripa. Mnogo godina kasnije, dvojica ortaka, debeloguzi poručnik Pimbek i bradati manijak Bada-Bum dolaze na Rigbadal kako bi na Astro-Id doneli nazad kapetanovu lobanju i ostatke nesrećnog robota.
Tu nam Pahek objašnjava neke bitne stvari vezane za priču. Problem je nastao kada je matori admiral, jedini koji je znao tačan put do Zemlje, ispucan u svemir kada je u torpednoj cevi Astro-Ida vršio veliku nuždu.
Poručnik Pimbek: Ti nemaš šta da misliš! Imbecile nedorasli!!! Da nisi u sred "noći" ispucavao smeće iz torpedne cevi ne bi smo morali da se bakćemo sa ovim...
Sokrat Mislilac: Aj! Aj! Pa i drugi to rade... Tako je brže...
Poručnik Pimbek: Ali ti si zajedno sa smećem ispalio i matorog admirala! Sokrat Mislilac: A ko mu je kriv? Kad je našao da vrši veliku nuždu baš u t... t... torpednoj cevi...
Narednik Bada-Bum: Ha! Ha! Ha! Sigurno se do sad sav "iznuždio" kroz celu galaksiju...
...Sada je kapetan Stark jedini preostali čovek koji zna put do Zemlje na koju su se Astroiđani uputili. Kroz komplikovani proces "mazgotroniranja" on se vraća u život ali kao totalni idiot, dok njegov verni robot umišlja kako je reinkarnacija tibetanskog sveštenika Govinde.
Sokrat Mislilac: N... Nara a, a nema ni žig... A n... iti inicijala... Rezime: usrali ste m... motku. Ovo može da bude i Rip Kirbi i
vno... Skinuta nalepnic n
Flaš Gordon.
Narednik Bada-Bum: Evo! Ukopčao sam na program SC3-E5! Tačno kako stoji u prospektu... Nema da omane...
obne tuče upali u bazen sa piranama udožderima. On naređuje Pimbeku i Bada-Bumu da siđu u podrum i reše
n stvor, nije čak ni podrignuo. Samo je zevnuo...
rip ostvarenja u istoriji ove umetnosti na našim prostorima i klasik koji i
okreta kao i uvrnuta "arhitektura" svemirskih brodova i i ispred svog
javaju svakog čitaoca.
Dadilje za zeleno kopile
kao posebno izdanje, tako da do nje mogu doći samo retki srećnici koji uspeju da sakupe pomenute
Poručnik Pimbek: Tupane jedan! To je prospekt od veš-mašine!!!
Da nevolja bude veća, Bada-Bum je na brod doneo semenje biljke ljudoždera koja došla glave (bukvalno!) kapetanu Starku i ona veoma brzo zaposeda podrum Astro-Ida. Tu već na scenu stupa Profesor kiks-maler, glavnokomandujući broda, pola čovek, pola robot, skrpljen od šrafova, žica i preostalih delova dvojice naučnika - Ota Fon Kiksa i profesora Malera koji su svojevremeno prilikom međus
lj
se čudovišta. Ono što sledi jedna je od najurnebesnijih scena ikad viđenih u domaćem stripu i nešto od čega čoveka bukvalno zaboli želudac od smeha.
Narednik Bada-Bum: Čekajte... Pogrešili ste tunel... Ovde si izlegao onaj... Onaj... JOCA IZJELICA! Čuli ste za njega? Joca je bio iz porodice godzila... Bio je visok jedan metar a dug 50. Ali je imao troja usta... Nemoguće da se povampirio... Grozni Joca je pojeo tri kompletne posade Astro-Ida zajedno sa pomoćnim osobljem i svim putnicima... Naravno, nije izostavio ni sedišta... Užasa
Pahek je prvobitno ovu epizodu Astro-Iđana objavljivao u delovima i to u "Yu stripu" br. 32, 35, 39, 42, 44, 48 i 53 u periodu 1981-1983. Integralna verzija, malčice doterana, predstavlja verovatno jedan od najboljih yu st
decenijama kasnije deluje sveže i neodoljivo. Pahekov "zamašćeni" crtež i vešto oslikavanje emocija na licima protagonista jeste nešto upečatljivo i unikatno, dinamika p
njihovih unutrašnjosti nešto je neverovatno maštovito
vremena. Ipak, "Astro-Iđani" ne bi bili toliko dobri da nema izuzetnog smisla za humor koji je manifestovan kroz "akciju" a najviše kroz otkačene dijaloge koji prosto oduševl
Željko Pahek se "Astroiđanima" vratio veoma brzo. Na stranicama "Yu stripa" br. 59. 61-62 i 70. u periodu 1983-1984 u nastavcima je izlazila epizoda "Skrapulonska bebica ili: Dosje o zelenom kopiletu." Ova epizoda, nažalost, nije nikada izašla u integralnom obliku
brojeve "Yu stripa". Kao neko ko je upućen u kolekcionarske vode, moram vam reći da je lakše pronaći Zavetni kovčeg ili Člansku kartu Aleksandrijske biblioteke nego ove brojeve pokojne strip revije.
Narednik Bada-Bum: Beba? Shiiiiit! Da mi je neko rekao da ću u sred
nego su šljakali na Kliberijusu da zarade novac i kupe na otpadu svemirski
NA birokratije kroz koju je prošao gotovo svaki muški žitelj bivše nam domovine ovde je više nego vidljiv. Sve se, na a-broumom":
adio seriju kratkih stripova i neko vreme se zadržao na jednom drugom serijalu "Legiji
epromočivih", ilustrovanim hronikama Četvrtog svetskog rata.
Prvih šest strana ove epizode u crtačkom smislu su nešto izuzetno. Na planeti Kliberijus eskadrila lovaca napada Skrapulonski razarač. Montaža, kadriranje, dinamika, nešto su do tada maltene neviđeno u jugoslovenskom stripu i na jasan način govori o sazrevanju Paheka kao crtača. Nakon ovog napada i obaranja razarača jedan deo "nečega" je preleteo preko vrhova drveća i prizemljio se na kosi obližnjeg brežuljka. Šest meseci kasnije, prilikom traženja travki za lečenje žuljeva, naši stari znalci Pimbek i Bada-Bum pronalaze zelenu bebu u snegu i odnose je nazad u bazu.
divlje planete da se strmeknem u ponor, i to na glavu jednoj bebi, koja je uz to još i zelena...
Ono što je bitno pomenuti jeste da je "Bebica" svojevrstan prequel "Metuzalemenu", dakle, cela ova priča događa se, kako Pahek kaže odmah na početku, u "mladosti" Astroiđana, dok još nisu poznavali kapetana Starka
brod. Ispostavlja se da je beba nađena u ledenoj pustari ustvari najrazornije skrapulonsko oružje čije kijanje ima snagu atomske bombe. Nakon što ovo otkriju, svi u bazi kreću da doakaju odbegloj bebici i tu nastaje prava tarapana. U sumanutoj jurnjavi Pahek nas vodi kroz unutrašnjost baze istovremeno opisujući njene žitelje. Na crtačkom planu ovo je odličan deo stripa, gde vam se čini da trka za skrapulonskim zlotvorom nema kraja, baš kao ni Pahekova želja za improvizacijom. U sve to udenuti su gegovi koji daju dodatni šmek priči, među njima svakako najsmešniji je dnevnik dežurnog oficira za koga je potera za bebicom marginalna stvar u odnosu na prokišnjavanje stropa, sakupljanje mačje mahovine (šta god ista bila) i izgled tapeta za klub penzionera. Nesumnjivi uticaj J
ravno, završava trostrukim "bad
Pimbeka smo našli poslednjeg. Čak pet kilometara od eksplozije... Njega je spasilo vlastito salo.
Ipak, Pahek je ostavio "otvoren" kraj i svojevrsnu sponu ka već urađenoj epizodi koja se nadovezuje na "zeleno kopile". Jasno je da je on, sad već tako davne 1984. na umu imao jedan duži serijal u kojem tek treba da se nanižu nove urnebesne avanture Astroiđana. To se, nažalost, nije desilo, i nove epizode nikada nisu urađene. Pahek je u međuvremenu ur
Epilog: bila jednom jedna budućnost
jeni najbolji
pi, istopilo se u tržišnoj orjentaciji Francuza, Italijana i
oristi
ve prve (i Da je kojim slučajem Željko Pahek živeo u nekoj drugoj državi, a ne u bivšoj i nikad prežaljenoj Jugi koja se nedugo nakon nastanka "Astoiđana" raspala u krvavom bratoubličakom ratu, sudbina ovog stripa bi svakako bila drugačija. Nema sumnje da bi danas kolekcionari diljem Balkana na svojim policama imali solidnu količinu strip albuma sa avanturama Pimbeka i Bada-Buma. Ovako, ostaje nam da po ko zna koji put lamentiramo nad zlom sudbinom strip scene jedne države koja više ne postoji. N
izdanci danas su uglavnom tezgaroši, crtačka radna snaga u velikim svetskim strip izdavačkim kućama i ono najvažnije što je ex-yu strip scena posedovala, autorski pečat koji ju je činio unikantom i jednom od pet najboljih u Evro
Amerikanaca i prostom kapitalističkom logikom čiji je krajnji cilj zgrtanje para. U toj trci za prestižom i lovom strip je postao sredstvo a autorski integritet i identitet žrtveno jagnje.
Strip album ONCE UPON A TIME IN THE FUTURE (1991.) objavljuje u saradnji sa izdavacem “Strip Art Features”, da bi album objavili: “Platinum” (SAD), “Arboris” (Holandija), te “Carlsen Verlag” (Nemacka), koji izdaje i album DURCHBRUCH (1990.), strip-kolekciju objavljenu u 13 zemalja sveta, u kojoj je zastupljen Željko zajedno sa 27 najeminentnijih svetskih strip autora.
Željko Pahek danas radi stripove za francuske izdavače, jedan od najnovijih jeste futurističko viđenje Melvilove besmrtne priče o Mobi Diku. Albume MOBY DICK 1 i 2 (scenarista Jean-Pierre Pecau) objavljuju mu “Delcourt” (Francuska, 2005), i “Glenat” (Španija, 2006).
Njegov crtež se od karikaturalnog okrenuo ka realističnom i s obzirom da na zapadu strip mora u većini slučajeva da bude obojen, Pahek za to k mogućnosti kompjutera i grafičkih programa što njegove najnovije radove čini pomalo sterilnim i lišenim duše.
Ostaje pitanje šta bi bilo da se saga o Astroiđanima nije završila sa dve epizode i kuda bi nas odveli sumanuti junaci na putu kroz svemirsko bespuće. Ostaje i žal za nikad do kraja iskorišćenim potencijalima ove u svakom pogledu izuzetne priče. Kako stvari stoje, male su šanse da se Pahek ponovo vrati junacima koje je stvorio pre više od dvadeset godina. Srećnici koji imaju stare brojeve "Profila", "Spunk novosti" ili "Yu stripa" uvek mogu da se podsete neponovljivih avantura Astroiđana a malobrojnim izdavačima u nas ide preporuka da pokušaju da ponovo obja
jedine) dve epizode ovog serijala. Stripofili mlađe generacije kojim je Pahekova spej upoznaju sa
vim izuzetnim ostvarenjem devete umetnosti.
s-komedija totalno nepoznata zaslužuju da se no
Možda se nakon toga, nekim čudom, crna rupa domaćeg stripa pretvori u super-novu.
Još u svojoj najranijoj mladosti
Michael Whelan je iskazivao
afinitete prema SF. Njegov sli-karski talenat zajedno sa lju-bavlju ka fantasy žanru je rezultirala karijeru najznačajni-jeg SF ilustratora poslednjih 25 godina.
Na stotine njegovih radova su krasile omote zapaženijih SF dela, magazina, kalendara i muzičkih albuma.
Prekretnica njegove karijere je objavljivanje njegove ilustracije na omotu romana "White Dragon" iz Pern serijala Sf književnice Anne McCaffry 1979. godine.
Godinu dana posle, Michael Whelan postaje dobitnik svog prvog Huga u kategoriji najboljeg profesionalnog umetnika na "Noreascon II Worldcon" u Bostonu.
Nakon toga, slede jos 15 Hugo nagrada, HOWARD (World Fantasy) nagrade i nagrada čitalaca LOCUSa kao “najboljeg profesionalnog umetnika”.
Nekoliko publikacija je imenovalo Whelana za jednog od najuticajnijeg umetnika u fantasy domenu kao rezultat mišljenja pisaca, urednika, režisera, majstora specijalnih efekata i sl...
ut dobija i priznanje od "Communication Arts Annual"-a.
98 godine, "Art Forum International Magazine" odaje priznan
Majkl Velan
(
Michael Whelan)
Takođe je dobitnik Grumbacher medalje, kao i zlatne medalje udruženja ilustratora.Usp
jegov rad, uz reči “Whelan uspeva u stvaranju mrtvih svetova, koji uspešno pokušavaju da pro
edavno, dodeljena mu je zlatna medalja "Spectrum Annual"-a, za platno
opus. rugi segment njegovog
og stvaralaštva.
kao i širom
najuspešnija je THE ART OF MICHAEL HELAN, koja sadrži ilustracije njegovih radova na 208 stranica.
a trenutno slika platna za galerije.
n
cvetaju“.
N
“The Reach”
Tokom cele njegove, nazovimo komercionalne, karijere, imao je vremena i volje da stvara dela kroz koja je izrazio svoju istinsku umetnost, tako da njegov kompletan opus mozemo podeliti u dva dela.
Prvi, sa kojim je i stekao svetsku slavu, je njegov «komercijalni»
D
rada je njegov «samoizraz», kako sam voli da nazove taj deo njegov
Njegovi radovi iz tog opusa su izloženi u galerijama celog sveta,
SAD.
Izdao je tri publikacije, a zadnja i W
Michael Whelan se od 1999. isključivo posvetio nekomercijalnim radovim i
Moji zvezdani brodovi
Pri spomenu pojma naučna fantastika, ili skraćeno SF, obavezno nam se svest proširi na celi svemir, sa njegovim bezbrojnim galaksijama.
Ogromno i nemerljivo prostranstvo istoga nam oduzima dah i dovodi funkcionisanje naših mentalnih procesa u pitanje.
Teško je zamisliti, a kamoli razumeti toliki beskraj.
Na svu sreću, u toj istoj mašti postoje ljudske ili vanzemaljske tvorevine koje se zovu svemirski ili zvezdani brodovi koji povremeno prozuje galaksijama.
Zvezdani brodovi najverovatnije imaju hiperpogon ili neku sličnu skalameriju koja gura brod, ili svemir oko broda koji stoji, brzinom svetlosti ili čak i većom od iste.
Kao što i vrapci na granama širom svetova znaju, ista brzina svetlosti ili veća je neophodna da bi brodovi prevalili enormne udaljenosti, i dale smisao bezbroj lepih SF dela.
Zato je adekvatniji naziv zvezdani brod.
Svemirske brodove isključivo smatram one koje nemaju hiperpogon ili sl, i koji su ograničeni na određeni radijus kretanja, najverovatnije unutar nekog solarnog sistema.
U kompletnom SF žanru postoji bezbroj takvih brodova, sve sa posadama ljudskim ili vanzemaljskim, kao i bez posada ili je sam brod svesno biće. Naravno, postoje i posade bez brodova, ali to nije tema ove priče.
Svako od nas ima svoje omiljene pisce i filmove.
Verujem da svako od nas ima i svoje omiljene brodove iz istih.
Najomiljeniji dakako su brodovi iz serijala zvezdanih ratova. Od onih malih borbenih komaraca X Wing i TIE Fightera, do onih ogromnih Star Destroyer-skih mrcina.
nem od komaraca. Da kre
Spomenuti Incom T-65, poznatiji kao X Wing jeste najpoznatiji jer je mlađani Skywalker u istome razneo Death Star i zabiberio dobrano imperiji supicu.
Takođe, njegov dizajn, produkt vizije 70 tih godina prošlog veka o tome kako treba da izgleda borbeni aparat galaktičkog junaka je ostavio upečatljiv trag u mom
viđenju savršene borbene letelice. 12,5 metara dug, sa četiri hiperdrive motora i sa tragovima prethodnih borbi na oplati, X Wing deluje kao stari prekaljeni ratnik koji može još štošta da odratuje. Njegova rasklapajuća krila ne služe samo kao stabilizatori
rilikom
atmosferskog leta, nego kao emiteri zaštitnog polja i nosioci naoružanja koje se sastoji od četiri ljuta lasera.
Iza pilotovog kokpita se nalazi mesto za astromech-a, ili malog droida koji služi za hiper navigaciju, kao kopilot i treniranje pilotovih živaca.
Sve u svemu, besna mašina, nema šta.
Nasuprot njemu, aparat ARC-170 starfighter je samo oličenje ružnoće. Debitovao je u makljaži iznad Coruscant-a. Zahteva tri člana posade i jednog astromech-a koji se isključivo brine o sitnim popravkama na letelici tokom boja. jegovo impozantno naoružanje od četiri laserska topa i šest protonskih torpeda ipak nisu dovoljni da raznesu slavu X Wing zveri.
IE imperijalni komarci - ima podosta različitih verzija, ali najpoznatija je IE Xl advanced starfighter.
p
N
T T
To je ona letelica u kojoj je Darth Va r odleteo u beskraj svemira kada mu je onomad Milleni i se od udarnog
lasa sudario sa o u nemilim
D fighter, TIE/fc
i bilo da
(nisam posve
meravate impresionirati vašu (novu) de
um Falcon razneo wingman-a, a drug njim i otkinuo mu jedno krilo, sve t ta
događajima vezanim za uništenje Darth'ove najnovije i omiljene igračke – zvezde smrti.
Malo više od devet metara dugački, ovi aparati su bili glavni konkurenti i protivnici ljutom X Wingu.
Ostale verzije TIE aparata su TIE avenger, TIE bomber, TIE defender, TIE fighter, TIE interceptor, TIE scout, TIE shuttle, TIE/
fighter, TIE/gt fighter i TIE/rc vanguard.
Neoprostivo od mene b
ne spomenem jednog od najlepše dizajniranih brodova u SW svemiru.
Iako u svom nazivu sadrži reč shuttle, on je to ipak delimično.
Imperial Lambda class shuttle. Višenamenska letelica dužine oko 20 metara
siguran, jer se odavno nisam vozio u istoj), sposobna za
atmosferski let. Mesta za pet osoba i tovarni
prostor, ovom letelicom se služio sam imperator, kao i njegov miljenik na lancu Darth Vader.
Deluje jako lepo i graciozno, mada se ispod haube štošta krije - pet duplih lasera i hiperpogon prave od ovog lepotana vuka u jagnjećoj koži. Moj apsolutni favorit i preporuka za ugodno turističko krstarenje po obližnjem solarnom sistemu, ili ako na
Stardestroyeri - megalomanske mrcine od brodova koje služe imperijalnoj floti da zavodi red, rad i mir u galaksiji.
1600 metara dugačko, ovo čudo je zaštitni znak Im sleću TIE aparati, razni shuttlovi, nosi troopere ostalim vozilima i tako...
Imperija se diči sa oko 25000 takvih brodova, sposobni da ukrote celu jednu neposlušnu pla narodima i narodnostima.
Naoružan sa bezbrojnim turbo laserima, jonskim traktorskog zraka, ovo megalomansko čudo udoml
lu bez premca. perije. Sa njega poleću i sa njihovim AT-AT i
koji su svako ponaosob netu sa svim njihovim
topovima i generatorom java 72 TIE fightera, kao i 2 Imperial Lambda class shuttle-a.
ada sam pomnožio sve to sa 25000, dobio sam vojnu si K
Ni u jednom sf meni poznatom delu takva ratna mašinerija ne postoji. 25000 puta samo 72 TIE fightera - i odmah vam proleti ona Borgova kroz glavu:
sada još šlag na tortu, jer šlag i . staje.
u vrh, debelo ste se prevarili. "Otpor je uzaludan!"
U odnosu na Imperijalnu silu, ova im je Njegoševa.
I dolazi na kraju - Super Stardestroyeri Zaista, megalomanija Imperiji ne nedo
Ako ste za prethodne pomislili da s
Executor klasa tih monstruma je ni manje ni više nego 19 kilometara ugačka...
arthov komandni brod koji se u žaru spejs ar i u veličanstvenom blesku eksplozije
tnjaku. d
Jedan od tih brodurina je bio i D makljaže zakucao kljunom u Deathst rastočio u atome.
Zaista, otpor je uzaludan... rebelion je imao više sreće nego pameti.
A imao je i Millenium Falcon-a...
YT-1300 freighter mu je registarska oznaka, koja proverama pokazuje da se radi o običnom Correlian-skom malom tere
ada, ovaj teretnjak je pretrpeo velike modifikacije...
ledni švercerski brod može postati ljučni element u opstanku galaksije?
Opremljen laserskim turetima, jako dobrim hiperpogonom i mestom za osam putnika, bezbrojnim bunkerima za šverc, Falcon liči na sve, a najmanje na zvezdani brod koji se suprotstavlja imperijalnoj armadi. Njegova pojava najviše podseća na veliki auto-otpad.
Ipak, smatram ga najomiljenijim brodom koji je ikada zaplovio filmskim platnom, i to je ostao do dana današnjega.
To je moje, kao i miliona sci fi fan-ova širom sveta mišljenje.
Ako ikada naiđete na neki brod koji može brže da odradi Kessel trku, 12 parsec-a dugačku, i izdrži kraći put rubom crne rupe obavezno mi javite da promenim mišljenje.
Za neupućene, Kessel trka je bila švercerska ruta u kojoj je brzina i manevarska sposobnost imperativ za provlačenje između imperijalnih krstarica, i velikoj zaradi na začinu Glitersim iz Kesselskih rudnika..
Mogao bih još da naglabam o brodovima i letelicama Star Wars univerzuma, ali neću. Izneo sam samo najomiljenije.
Sada, da se teleportujemo u univerzum zvezdanih staza i bacimo pogled na jihovu ponudu.
može da primi do 200 članova posade, iako je
oyager je najnapredniji brod zvezdane M
Ko bi ikada pomislio da jedan mali, neug k
n
Federalcima je hit U.S.S. Voyager NCC-74656. Meni takođe.
ripada Intrepid klasi i P
operativan i sa stotinjak istih.
Dugačak samo 345 metara, znači upola manji od najpopularnijeg U.S.S. nterprise NCC-1701-D, V
E
federacije.
Od svojih predhodnika je superiorniji u svakom pogledu.
Razvija brzinu worp 5, a da ne poremeti prostorni kontinuum. Šta mu to znači, nemam pojma. Samo sam ozbiljno klimao glavom i mumlao u bradu “A-ha... impresivno... nemam reči... ja sam fasciniran...” i slične gluposti, dok mi je kapetan Voyagera hvalio svoje mezimče na sva usta. Takođe se
leo da može Voyager da napiči warp-om 9.975, ali samo kratko vreme. predniji, i ovaj brod federalnih naivaca je dizajniran rvenstveno za istraživanje kosmosa, mada poseduje itekako efikasan k
Tehnološki mnogo na p
napadačko-odbrambeni sistem.
Bez sumnje ima najlepši dizajn od svih nasađenih tanjira sa natpisom nterprise.
E
Kad već spomenuh matorog i iskusnog zvezdanog putnika, red bi bio i da nešto kažem o njemu.
aslužio je itekako, vodeći nas bezbroj puta daleko iza granica poznatog
stavu zvezdane flote istog imena i ripada Galaxy klasi.
eda kao i jako dobro aštitno polje, gonjeno od 4000 nezavisnih energetskih sistema na brodu mu
ostvarivši fantastičnu brzinu od raspadati. reća, pa nisam bio tamo.
SS Akira (Akira klasa)
SS Defiant (Defiant klasa)
stale brodove nisam nabrojao, iako su to svakako zaslužili...
vam prikažem mog apsolutnog šampiona u ST kosmosu, i šire….
lingonska Bird of Prey i klase.
om tumačenju originalnog naziva) se nikada ije posebno proslavila u direktnim okršajima sa federalnim brodovima, što
e iskusni ratni oficiri koji veličanstveno vladaju svim rednostima tih ptičurina, za razliku od federalnih brodova kojima je glavni Z
svemira.
Enterprise NCC-1701-D je peti brod u sa p
Sa svoje 42 palube i duplo veći od svojih prethodnika iz Constitution klase imao je i osam puta više prostora unutar sebe, tako da je mogao ‘ladno da podnese malo preko 1000 faca na i u sebi.
Naoružanje od 10 fejzerskih topova i 250 fotonskih torp z
nisu pomogli kada ga je onako besomučno jurio onaj entitet ''Q'' po kosmosu, a oni begali glavom bez obzira
warp 9.5, pri kojoj su se motori počeli S
Evo još par ekstra brodova – klasa zvezdane flote..
U
USS Appalachia (Steamrunner klasa) USS Prometheus (Promethus klasa) USS Excelsior (Excelsior klasa) U
USS Reliant (Miranda klasa)
O
Nestrpljiv sam da a
K
“Ratna ptica” (u mom slobodn n
čini apsurdnu nelogičnost.
Prvo, same klingonske ratne ptice su dizajnirane za rat i samo rat. Samu posadu čin
p
aspekat dizajna stavljen na istraživanje kosmosa.
Drugo, u njihov default sastav opreme ulazi i čuveni kloking device, ili maskirni uređaj koji ih čini nevidljivim za federalne i ostale ptičice... Zamislite jato ratnih klingonskih predatora kako se iznenada pojave oko nekog zvezdanog broda federacije, zaskoče ga sa svake strane i uhvate ga za
gušu sa nepodignutim štitovima, oficirima naoružanja sa dnevnim novinama u ruci i nogu podignutim na kontrolni pult paljbe... A paz'te sad ovo, isto to federalno pile potamani sve te nevidljive predatore oko sebe dok trepneš okom...
Zaista bezobrazno kršenje logike koja se u star treku toliko forsira...
Sam dizajn klingonskih ratnih ptica uliva strahopoštovanje i jako asocira na pravog pravcatog grabljivica.
Šteta što su sfušerili sa enterijerom, što je posledica pristrasnosti u korist federacije.
Unutrašnjosti bi ja dodao štošta, kao naprimer baklje umesto veštačkog osvetljenja, zatim kamene fotelje-tronove prekrivene krznom ispred kontrolnih pultova, razne ratne trofeje po zidovima, kao one sekire, lobanje, federalne blastere i uniforme, koplja, mačeve i slično...
Kada sam predložio to nekom klingonskom komandantu, isti se samo nasmešio i odmahivao glavom...
Elem, da krenemo od klasa.
D7 klasa
Odakle Romulancima par takvih u epizodi The Enterprise incident, ostaje
žjem nikada neće odumreti.
odifikovana i unapređena D7-mica, bez dvojbe. ćete lako po latnim ornamentima prepoznati brod u kom se smestio Klingonski
ird of Prey klasa - moji apsolutni šampioni. koje se zna -12 scout i K'vort/B'rel varianta.
i, i obe varijacije su bile eća i snažnija braća D-12.
misterija.
Moje mišljenje je da trgovina oru
K't'inga klasa M
Rangiranja unutar klase se vrše raznim bojama oplate, tako da z
kancelar.
B
Postoje dve potklase ovih ptica za D
D-12 serija je povučena iz aktivnog sastava zbog jednog tehničkog propusta.
Elem, clocking device im je zakazivao usled emitovanja nekakvih energetskih signala od strane neprijatelja, tako da su dolazili u jako nezgodne situacije.
U B'rel i K'vort varijanti ti nedostaci su uklonjen v
Dva B'rel ptice, upravljane Ferengijima, su onomad zaskočile Enterprise-D, nanevši mu teška oštećenja, a sami pretrpela beznačajna.
Takođe je poznat slučaj da su Enterprise-D napale tri B'rel variante ratne ptice i nanele mu skoro fatalna oštećenja dok je štitio i izvlačio
Enterprise-.
rašine. anjim
iciraniji, pokazao je svoju moć i zube u
dovi iz Star Trek univerzuma su mi bez veze i neću ih opisivati, C
Minuti su falili da D bude rastočen i skuvan u oblak svemirske p edna ptica je stradala, ostale dve su se izvukle iz okršaja sa m J
oštećenjima.
Toliko o Enterprise-ovima Galaxy klase.
Vor'cha klasa
Parnjak Galaxy klasi zvezdane flote, iako je mnogo manji.. Komandni brod iz te klase kancelara K'mpec-a.
Negh'Var klasa
Najbolje u Klingonskoj armadi. ajveći, superoklopljen i najsoft N
Dominion-skom ratu.
Ostali bro sem još jednoga
Borg kocka
"We are the Borg. Lower your shields and surrender your ships. We
will add your biological and technological distinctiveness to our own. Your culture will adapt to service us. Resistance is futile."
(Mi smo Borg. Spustite vaše štitove i predajte se. Vaše biološke i tehnološke osobine dodat ćemo našima. Vaša kultura će se adaptirati u svrsi služenja našoj. Otpor je uzaludan)
Tu poruku sam primio jurcajući po svemiru isprobavajući Klingonski D-12 ku, koju mi je oljko ustupio jedan
sati svoja
a dužim od 3 km, Borg kocka predstavlja najnaprednije
pedima sličnim fotonskim, m poljem sile, kao i samoobnavljajućem nev
klingonski oficir na test vožnju.
To traumatično iskustvo nije tema ove priče, samo ću vam opi
zapažanja dok sam pod klokingom (koji srećom nije ''pukao'' kao što znaju
u 12-kama da ''puknu'') begao ko lud od ogromne zelenkaste kocke... Sa stranicam
tehnološko čudo star trek univerzuma.
Naoružana nekim nepoznatim zracima, tor traktorskim zracima i subsvemirski
oklopu, jedna jedina kocka je u stanju da asimilira kompletne flote. Njeno oružje i štit je u stanju da se momentalno adaptira na neprijateljsko. Takođe nosi na desetine hiljada dronova, kao i Borg sfere, male brodove koji otvaraju vremenski vorteks i prolaze kroz isti.
Prvi put je uočena 42761.3 po zvezdanom datumu, i to od U.S.S. Enterprise NCC-1701-D, zahvaljujući entitetu Q iz Q kontinuuma.
Unutrašnjost kocke je lišena svakog individualizma, kao i komandne sobe ili mašinskog odeljenja.
Atmosferski pritisak unutar kocke je za dva kilopaskala viši nego na brodovima zvezdane flote, a temperatura je konstantnih 39,1 celzijusa.
Ipak, naši herojski brodovi zvezdane flote su uspeli pred samom zemljom da raznesu jednu, koncentrisanom paljbom.
Da nisu uspeli, sada bi smo komšiji umesto “Dobro jutro” govorili “Vidim da ti je otpor bio uzaludan” ili “Vidi ko nam se to asimilirao”, itd. Kolektivno.
Sada da se odwarpujemo iz ST univera i materijalizujemo među naše napaćene izbeglice sa 12 svetova...
Battlestar Galactica
ao što znamo, Galac K
napada Sajlonaca na 12 kolonija, sve do pojave Pegasus-a.
stali Battlestaro
tica nije jedina krstarica, ali je ostala jedina nakon
vi su uništeni u mučkom napadu Sajlonaca. Da spomenem eke: Acropolis, Atlantia, Columbia, Pacifica, Rycon, Solaria, Triton... O
judi sa 12 kolonija raspolagali sa oko 120 takvih krstarica, ao posledica hiljadugodišnjeg rata sa Sajloncima.
etalna tabla.
su delimično skupljeni sa ostalih stradalih
ovani u Mark VII Viper-e
nat na aerodinamiku.
imaju sposobnost naglog kočenja, tj imaju e manevre. Takođe, imaju sposobnost da nakon
naglo ubrza letelicu.
simultano šibaju Sajlonsku napast, kao i lanserima raketa ispod malih krila
Kao i Viper, sposoban za hipersvemirske skokove ograničenog dometa. Govori se da su l
k
Svaka krstarica je u svom default arsenalu imala lep broj primarnih KEW dvocevnih topova (Kinetic Energy Weapon), par odbrambenih Kew-ova i nuklearne bombe i rakete.
Ni govora o nekom elektronskom štitu, oslanjala se isključivo na svoj oklop što se jasno vidi kada komandant za vreme napada naređuje da se preko glavnog panela navuče ona m
150 Vipera, kao i nemali br ostalih krstarica.
Ti isti Viperi na Galaktici krstarica.
Posle su unapređeni i modifik
Viper
Ništa posebno u dizajnu, akce
Pogonjena od tri motora, reverzibilne trustere za nagl aktiviranja turbo-dugmeta daju dodatni
oj Raptora je glavna snaga Galactice, kao i
potisak, koji omogućava pilotu da
FTL se podrazumeva, ali u malom radijusu.
Naoružani sa dva KEW topa koja
koja služe za atmosferski let, kao i sletanje-poletanje sa čvrstog tla neke planete.
kspedicije.
elektronskih zezalica.
konceptom emaljskih vazduhoplovnih
Sve u svemu, Galactica i njeni Viperi i nisu ne
dnosu na ostale zvezdane
brodove ostalih univerzuma... Trc.
Zasada, toliko... ostale brodove posetićemo kada ugovorim sa njihovim komandantima.
Priredio Sal
Dizajniran kao višenamenska letelica, prvenstveno služi za izviđačke misije, podršku Vajperima kroz elektronsko ometanje, dotur municije i spasilačke e
Posadu čine pilot i operater
Paralela sa savremenim vazdušnim z snaga je očigledna. što u o
kcija ljudi i računara u NF filmovima
izum
e mislim samo na one ‘kante’ na/u/ispod e ili korporativne sisteme. Mislim i na sve moguće i nemoguće sprave od strogo izovanih sistema i uređaja pa do mobilnih telefona i
vo.
eo i značajno mjesto u NF filmovima. Prvo ent u pripremi i snimanju filma. filmu SW2 nema ni jedne jedine scene za čiju izradu
ecima NF filma, dok su računari još uvijek bili samo jedna ideja, koju su genijalni umovi tog vremena razvijali na svojim crtaćim stolovima, filmski režiseri zavoljeli su tu spravu. Nije ni čudo
mpice koje trepere u nekom čudnom ritmu, veliki kolutovi magnetnih aka koji se brzo okreću i momentalno zaustavljaju, velike kontrolne table s
orem prekidača, sve to bilo je zahvalan element za ubacivanje u filmove u ojima su efekti važni skoro kao i radnja – naučno fantastične filmove.
aš ti prekidači i lampice, kao i sve drugo što je iz toga proisteklo, tema su vog članka. Svaki računar i slična sprava je sistem koji, manje ili više brzo, brađuje podatke i na osnovu toga daje neke rezultate – bilo da ih na neki ačin saopšti okolini ili da na osnovu toga preduzme neke akcije, koje su pet vidljive okolini. Da bi to bilo moguće, računar na neki način mora obiti podatke i, na neki drugi način, mora saopštavati rezultate. Tu olazimo do posebnih sklopova i uređaja čija je jedina svrha interakcija
među okruženja (u prvom redu čovjeka) i samog računara. A tih uređaja a veoma mnogo. Danas su svakako najpoznatiji tastatura, miš, monitor, ampač, ali ima ih mnogo više. U ovom članku baviću se načinima koje su amišljali i u svojim filmovima prikazivali režiseri NF filmova a ponegdje u povući i paralelu s danas poznatim uređajima. Ni iz daleka nije moguće u
Računari u naučnoj fantastici
Intera
ačunar, taj čarobni R
savremenog društva. Pri tome n naših stolova ili velike vojne, državn milijarde procesora ugrađenih u namjenskih automat
dvadesetog vijeka, uvukao se u sve pore
modernih uređaja za domaćinst
Nije nikakvo čudo da je zauz
samo kao akter, da bi danas bio važan elem Lukas se hvali da u
nije korišten računar.
Još u samim poč
: bezbrojne la tr m k B o o n o d d iz im št z ć
jednom tekstu ove dužine obuhvatiti sve NF filmove u kojima se računari pojavljuju, pa sam izabrao samo neke karakteristične slučajeve. Pa, da krenemo...
Važni faktori koji određuju dizajn interakcije u filmovima
NF filmovi u kojima se pojavljuju računari i računarski uređaji uglavnom su smješteni u bližu ili dalju budućnost. Zbog toga sve što je s tim spravama povezano mora izgledati ‘futuristički’, barem u vrijeme kada se film snima. To što nama neke od tih sprava izgledaju smiješne kada danas pogledamo neki stari film, to je već druga priča, priča o koncepcijskim promašajima.
Trenutna tehnološka dostignuća, kao i uređaji na čijem se razvoju radi u vrijeme snimanja filma, obogaćena raznim efektima (svjetlosnim i zvučnim), zauzimaju važno mjesto, posebno u filmovima s ograničenim budžetom. Tako dolazimo do vjerovatno najznačajnijeg elementa, a to je budžet.
Bez obzira kako autori filma zamislili neke stvari, kako će to na kraju izgledati u velikoj mjeri zavisi od količine para s kojima raspolažu. Specijalni efekti su skupi, to svi znaju, pa se često dešava da neka blistava ideja bude veoma traljavo realizovana upravo zbog nedostatka novca. Naravno, ni bogat budžet ne garantuje uspijeh ako nema pravih ideja.
Prvi pokušaji i prvi promašaji
Ovdje ću dati par primjera u kojima tvorci NF filmova nisu željeli ni malo da se potrude već su prikazivali mehanizme s potpunim odsustvom ideje kako to i zbog čega radi ili čemu služi, kao i primjere prostog ‘prepisivanja’ tada aktuelnih rješenja iz stvarnog svijeta.
Nijemi NF film „Metropolis” Frica Langa daje nam sliku jednog eličanstvenog grada budućnosti, grada koji u funkciji održavaju porobljeni
dnici. Scena prikazuje radnika koji, na nekom mehanizmu nalik gromnom satu, namiješta ‘kazaljke’ na pozicije koje mu se zadaju jetilma. Očigledno je da je ova scena našla svoje mjesto u filmu samo bog efekata. Cijela stvar nema nikakve veze s zdravim razumom – ako v
ra o sv z
