296 децембар 2013.
•
20
14.
Служба за маркетинг и информисање Шеф службеЗденка Анђелковић Главни уредник Вукосава Штромар НовинарВладислав Стојановић Београд Делиградска 28 телфакс+381 11 3 606 858+381 11 3 606 790 e-mail[email protected] Дизајн Душан Радулашки
ИЗДАЈЕ: ЈКП БЕОГРАДСКИ ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА
ИЗМЕЂУ ДВА „ВОДОВОДА”
АКТУЕЛНО
Привремени орган града Београда
В
лада Републике Србије је на седници одржаној 18. новембра 2013. године донела Одлуку о распуштању Скупштине града Београда и образовању Привременог органа града, који је 20. новембра 2013. године у Старом двору одржао конститутивну седницу. Седницом је председавао Синиша Мали, председник Привременог органа, а присуствовали су чланови: Татјана Пашић, Небојша Човић, Никола Никодијевић и Андреја Младеновић. Привремени орган града Београда је образован у циљу обављања текућих и неодложних послова из надлежности Скупштине града Београда и извршних органа града до конституисања ових органа након локалних избора. Влада Републике Србије обавезала је Привремени орган Београда да обезбеди несметано функционисање града до конституисања Скупштине. У складу са тим, а према Закону о јавним предузећима, чл. 38. и 39, Привремени орган је после тронедељне анализе рада 9. децембра 2013. године именовао и разрешио поједине директоре јавних предузећа, као и секретаре и заменике секретара у Градској управи. Дан након што је привремена управа разрешила 30 градских секретара, директора јавних предузећа и чланова градских комисија, представница Демократске странке у Привременом органу Града Татјана Пашић поднела је оставку на то место.Сајам и Форум вода 2013
С
ajaм и Форум вoдa 2013 одржани су ове године од 18. до 20. новембра у Белекспоцентру у Београду. Oвa мaнифeстaциja, пeтa пo рeду, oкупилa je прeкo 90 излaгaчa, прoизвoђaчa и дистрибутeрa oпрeмe, урeђaja и хeмикaлиja, прeдстaвникa нaучних институциja,прojeктaнтских фирми, вoдoприврeдних прeдузeћa, лoкaлних сaмoупрaвa, jaвних кoмунaлних прeдузeћa, министaрстaвa кao и финaнсиjских институциja. Сajaм је свечано oтвoриo министaр грaђeвинaрствa и урбaнизмa Вeлимир Илић у присуству прeдсeдникa Приврeднe кoмoрe Србиje Жeљкa
Сeртићa и прeдсeдника Удружeњa зa тeхнoлoгиjу вoдe и сaнитaрнo инжeњeрствo Прeдрaга Бoгдaнoвића.
Мeђунaрoдни нaучнo-стручни скуп Фoрум вoдa одржан је у хoтeлу Хoлидeј Ин. Нa њему су учeствoвaли уважени стручњaци из области снабдевања водом и одвођења отпадних вода из зeмљe и инoстрaнствa. Кoнфeрeнциja je билa пoсвeћeнa тeмaмa рeструктурирaња, мoдeрнизaциjе и изaзoва сeктoра вoдa у Србиjи, упрaвљaња инфрaструктурним срeдствима (плaнирaњe и стaндaрдизaциja), квaлитeта вoдe зa пићe (aкумулaциje и пoдзeмнe вoдe) и одвођења отпадних и кишних вода. Презентације су поред гостију из Португалије, Немачке и са Кипра и домаћих стручњака одржале и наше колеге из Центра за подршку управљању, Службе развоја канализације и Службе ГИС. Са конститутивне седнице
Промене на челу предузећа
Н
а 11. седници одржаној 10. 12. 2013. године, Надзорни одбор ЈКП „Београдски водовод и канализација“ констатовао је да је Привремени орган града Београда, на седници одржаној претходног дана, донео решење којим разрешава дужности Цвија Бабића, директора ЈКП „Београдски водовод и канализација“. У поменутом решењу, после навода чланова закона на којима Привремени орган заснива своје овлашћење, се каже:“ Тачком 3 Одлуке о распуштању Скупштине града Београда прописано је да Привремени орган обавља текуће и неодложне послове из надлежности Скупштине града Београда и извршних органа града, утврђене законом и Статутом града Београда, до конституисања Скупштине и избора извршних органа града, након одржаних избора у складу са законом. Како је у надлежности органа града Београда и стварање услова за несметано функционисање јавних предузећа и обављање делатности од јавног интереса за град, неопходно је преузети мере за успостављање редовног функционисања јавног предузећа и то у оквиру текућих и неодложних послова, за које је надлежан Привремени орган града Београда. Цвијо Бабић именован је за директора ЈКП „Београдски водовод и канализација“ 22. септембра 2010. године.Утврђено је да је у претходном периоду дошло до знатног одступања од остваривања основног циља пословања предузећа, плана пословања предузећа као и неспровођења годишњег програма пословања. На основу изнетог, донето је решење о разрешењу Цвија Бабића од дужности директора ЈКП „Београдски водовод и канализација“. На истој седници Привремени орган донео је решење о именовању Светозара Веселиновића, дипломираног грађевинског инжењера, за вршиоца дужности директора ЈКП „Београдски водовод и канализација“ на период до шест месеци.У предузећу дуже од 3 деценије
Светозар Веселиновић рођен је 1950. године у Београду, где је завршио Другу београдску гимназију и дипломирао на Грађевинском факултету, смер за хидротехнику. Радни век је започео 1976. године у предузећу „Иван Милутиновић“, а од 1980. године, са два краћа прекида, у ЈКП „Београдски водовод и канализација“ обавља низ функција. Најпре на месту шефа Службе развоја водовода и Службе техничке документације, а од 1995. године био је помоћник генералног директора за развој водовода, директор Сектора водоводне мреже, извршни директор, помоћник генералног директора за развој, припрему и инвестиције и виши саветник генералног директора.ЧЕСТИТКА
Запосленима и њиховим
породицама честитам
наступајуће празнике. У Новој
2014. години свима желим
добро здравље, пуно успеха
и среће, уверен да ћемо у
наредном периоду заједничким
напором, упркос тешкоћама,
успети да унапредимо ниво
услуга за све наше кориснике.
Светозар Веселиновић
Светозар Веселиновић (лево) и Цвијо Бабић на седници Надзорног одбораПРОИЗВОДЊА
Изградња највећег постројења за прераду воде у систему Београдског водовода започела је на Макишу
крајем септембра 1984. године, а последњих дана 1986. кренула је пробна производња, да би 10. јуна
1987. године Погон „Макиш 1“ капацитета 2000 литара у секунди био свечано пуштен у рад. У то време
планирано је да се Макиш поступно шири , пратећи потребе града за новим количинама питке воде, да
би коначно достигао капацитет од пројектованих 6000 l/s. С тим циљем, у склопу „Макиша1“ саграђени
су заједнички објекти: усисна грађевина, црпне станице сирове и чисте воде, разделно окно, хемијска
зграда, пећ за регенерацију активног угља и постројење за третман муља.У међувремену, на комплексу
Макиш саграђено је постројење „Језеро“ капацитета 1000 l/s, које је пуштено у погон 1997. године, а Погон
„Макиш 2“, чија је изградња започела 2003. до завршетка и пуштања у рад дели 7 милиона евра.
У највећој фабрици воде
Ш
еф Погона „Макиш 1“ Зоран Цветковић заокружио је ове године прву деценију у нашем предузећу. Најпре је радио на „Бежанији“, а после петогодишњег искуства инжењера Погона од 2009. године је шеф „Макиша“ о коме каже: “Ово је највећи, најмодернији и најсложенији производни погон у систему Београдског водовода, на коме се прерађује више од 40 посто укупне производње питке воде. То је заправо процесна фабрика, која ради непрестано од 1987. године. За то време, због ограничених капацитета преосталих постројења, није било прилике за темељну реконструкцију. Међутим, захваљујући пожртвованости људи из производње и одржавања, овај објекат је ових 26 година експлоатације давао максимум, када је у питању количина и квалитет воде. То значи да ниједног тренутка није било опуштања, јер третман површинске воде променљивог квалитета захтева будно праћење и благовраемено прилагођавање свих процеса.“Савремена технологија
О поступку прераде воде на погону „Макиш“ технолог Сања Пековић, каже:„На почетку процеса пречишћавања врши се предозонизација сирове воде применом мале дозе озона, која врло ефикасно уклања гвожђе, манган, алге, боју, материје које води дају мирис и укус и значајно смањује утрошак коагуланта. Затим следи процес бистрења, који се састоји од коагулације, флокулације и таложења у ламеларном таложнику. Као коагулант се користи хидратисани алуминијум сулфат, који се дозира у комори за брзо мешање, док се флокулација подстиче полиелектролитом. На ламеларном таложнику вода се креће тако да избистрена вода прелива у канал и одлази у комору за главну озонизацију, а муљ се низ ламеле таложи у комору угушћивача муља и одводи у Постројење за третман муља. У процесу бистрења уклањају се суспендоване материје и део растворених органских материја. Између бистрења и филтрације на двослојним филтерима примењује се главна озонизација. Избистрена вода се у коморама за главну озонизацију третира смешом озона и кисеоника, системом дифузије. Вода се затим филтрира на двослојним филтерима, чију испуну чини комбинација песка и туфа, односно антрацита различите гранулације. Затим следи третман воде на филтерима са испуном од гранулисаног активног угља, чија је превасходна улога уклањање органских материја. Завршну фазу процеса прераде чини хлорисање, односно дезинфекција прерађене воде гасовитим хлором, која се одвија у две фазе. Примарно хлорисање се врши после ГАУ филтрирања, а пре резервоара чисте воде. Вода се секундарно хлорише по изласку из резервоара у циљу одржавања резидуалног хлора у дистрибутивној мрежи.“ Као што се из прегледа технолошких процеса види, на „Макишу“ постоје објекти и опрема којих нема на преостала четири производна погона Београдског водовода. То су постројења за озонизацију и деструкцију озона; филтери са гранулисаним активним угљем; постројење за деферизацију бунарске воде којом се лети хладе генератори озона, а ту су две засебне „фабрике“ у којима се третира муљ настао у процесу бистрења и регенерише активни угаљ. Припрема и дозирање свих потребних хемикалија на Погону се обавља у хемијској згради. Што се квалитета воде тиче, као што је познато, вода из система Београдског водовода у свим фазама прераде и дистрибуције подвргнута је непрекидној вишестепеној контроли, коју спроводе погонске лабораторије, Служба санитарне контроле, Градски завод за јавно здравље и Републичка санитарна инспекција. У погонским лабораторијама квалитет воде прати се 24 сата, а због чињенице да се на „Макишу“ третира површинска сирова вода, у локалној погонској лабораторији обави се три пута више анализа, него што је то случај у другим погонима. Ивана Мијатовић, руководилац Погонске лабораторије о свакодневном ангажману својих колега каже: „Квалитет сирове воде се прати на свака два сата, а на сваких сат времена ради се анализа воде после фазе бистрења, као и мутноћа и садржај резидуалног хлора из резервоара чисте воде. На свака 4 сата одређујемо садржај резидуалног озона и мутноћу свих двослојних филтера, а у току дана обавимо и такозвану „малу хемијску анализу“ свих фаза из процеса на прописан број параметара. У склопу лабораторије је и биолошко одељење, у коме се анализира присуство живих организама и индикатора органских загађења. Све у свему, дневно урадимо око 400 анализа по свим фазама процеса. Овај број зна да буде и већи у периодима када се допуњује, мења и третира испуна у пешчаним и филтерима са гранулисаним активним угљем, као и у периодима екстремно ниских и високих температура”.ФАЗЕ ПРЕРАДЕ
Савремена технологија
прераде површинске
сирове воде на
Постројењу „Макиш
1“ обухвата следеће
процесе:
•предозонизација
•коагулација и
флокулација
•дозирање хемикалија
•таложење
•филтрација на
двослојним филтерима
•филтрација на
филтерима са
гранулисаним активним
угљем
•завршна дезинфекција
хлором
На постројењу ради 67 стално запослених и шесторо ангажованих преко услужних предузећа „Макиш“ снимљен из ваздуха 1992. када још није било објеката „Језеро“ и „Макиш 2“ОДРЖАВАЊЕ
Погон машинског одржавања
Одржавање аутоматике и електро опреме
П
огон одржавања аутоматике и електро опреме уско је везан са Погоном машинског одржавања и заједнички чине једну целину. Заменица Шефа погона Весна Лаптошевић о делокругу њиховог посла каже: „Одговорност нашег Погона је квалитетно и правовремено одржавање електро опреме, у циљу поузданог и стабилног снабдевања елекричном енергијом свих објеката система Београдског водовода и канализације, који су значајни како у процесу производње и дистрибуције воде, тако и у процесу одвођења употребљених и атмосферских вода.“ Људи из овог Погона брину о електро опреми на свим производним погонима, Рени и цевастим бунарима, водоводним и канализационим црпним станицама, резервоарима и водоторњевима. На Погону чије се седиште и радионице налазе на Белим водама запослено је око 40 људи, који раде у три организационе јединице. Одељење електро ремонта бави се одржавањем и поправкама разводних постројења, ремонтом класичних средњенапонских и нисконапонских електро мотора, премотавањем електро мотора, одржавањем и поправкама спољње и унутрашње расвете, превентивним одржавањем паник расвете, демонтажом и монтажом електроцрпних агрегата, одржавањем електро опреме градских фонтана, одржавањем кранова, испитивањем електроцрпних агрегата и уградњом хидрофорских постројења. Одељење високонапонске опреме, бави се одржавањем и манипулацијама на 10 kV разводним постројењима, демонтажом и монтажом трансформатора, планским ревизијама високонапонских постројења и трафо станица, као и дијагностиком и отклањањем кварова по објектима према позиву Командно-контролног центра. Ово одељење ради непрекидно 24 часа дневно. Одељење мерне групе бави се испитивањем електро мотора, превентивним и корективним прегледима громобранске инсталације, испитивањем отпора заштитног уземљења и испитивањем диелектричне чврстоће трафо уља. О величини система Београдског водовода и канализације, који овај погон одржава, сведочи податак да у оквиру Предузећа има више од 200 трансформатора различитих јачина.П
огон одржавања машинске опреме један је од виталних у систему Београдског водовода и канализације. Тешко је и замислити како би без њега функционисали производни погони, дистрибутивни систем, као и систем за одвођење отпадних и атмосферских вода. Упоредо са комплетном машинском опремом система водовода и канализације, овај погон задужен је и за одржавање београдских фонтана. Шеф погона Владимир Павловић са поносом истиче да његова „војска“ од 80 стругара, глодача, бушача, металоглодача, машинбравара, бравара, лимара, заваривача, машинских техничара и инжењера успева да обезбеди подршку стабилном функционисању целокупног система Предузећа током целе године. Нарочито су ефикасни у ванредним ситуацијама, које захтевају брзину и искуство. Радионице Погона налазе се на Белим водама, док је једно одељење стационирано на Макишу и брине о овом погону, а још једно „истурено“ одељење налази на КЦС „Рева“ и задужено је за одржавање канализационих црпних станица. Екипе са Белих вода одржавају опрему на преостала четири производна погона. Павловић објашњава широк делокруг рада Погона: „Наша основна делатност је ремонт пумпи до 1500kw, затварача, клапни, редуктора и остале машинске опреме. Поред тога на производним погонима и црпним станицама одржавамо цевоводе и цевоводну арматуру до 20 bara. Такође обављамо браварске и лимарске радове, израђујемо фазонске комаде, као и разне делове за потребе БВК, попут чаура, навојних вретена и других машинских елемената и склопова. Одељење које се бави регенерацијом Рени бунара и утискивањем дренова је такође део нашег Погона. Осим наведених послова одржавамо и машинску опрему на свих 39 градских фонтана.“Разнолике струке
У оквиру Погона на Белим водама налазе се стругарске, браварске, заваривачке радионице, као и испитивачница за испитивање бунарских пумпи. У овим радионицама израђују се делови и обављају разне поправке као и комплексно репараторно заваривање за спајање најразличитијих материјала. Тако на пример раде репарацију стабилизатора и кашика за ровокопаче и утовариваче. Павловић наглашава да је заваривачко одељење изузетно обучено и опремљено, како би могло да одговори на многобројне задатке и изазове у различитим ситуацијама. Од браварских радова најчешће праве поклопце, гелендере, пењалице и мердевине. Такође се обављају најкомпликованија украјања за потребе водоводне и канализационе мреже. Посао често обављају на терену, а најчешће комбинују рад у радионицама са демонтажом и монтажом на терену. Шеф погона Владимир Павловић жели посебно да нагласи да је овај погон у потпуности фокусиран на беспрекорно функционисање објеката и опреме за производњу и дистрибуцију воде и одвођење отпадних и атмосферских вода: „За успешно обављање посла веома нам је важна сарадња са колегама из Погона црпних станица и резервоара, као и са производних погона и канализационих црпних станица. Захвалио бих се колегама на доброј комуникацији, на пружању правовремених информација, као и на техничким консултацијама које обављамо свакодневно. Наша сарадња је одлична, па очекујем да тако наставимо и убудуће. Такође бих похвалио и Сектор транспорта на брзим реакцијама и подршци, онда када је најпотребније. И наравно захваљујем и људима из погона који санирају кварове и обављају хитне интервенције у свако доба дана и ноћи, викендима и празницима.“ Владан Штулић, бригадир машинбравар у Погону ради 28 година. Углавном ремонтује потапајуће бунарске пумпе и компресоре, затвараче и клапне: „Када сам дошао у предузеће углавном смо све радили ручно, нису постојале мобилне дизалице, већ ручне. Тадашње пумпе су биле осовинске, тако да је процес одржавања био дужи и тежи. Сада се много брже ради са потапајућим пумпама. У почетку сам радио стално ноћу, викендима и празницима. И данас се тако ради, али је боља организација посла, постоје мобилне екипе које су увек спремне у случају кварова, које је неопходно одмах поправити.“ Владан сматра да је Погон данас много боље опремљен и да је квалитетнији алат него пре 15 или 20 година, али је посла више, јер се град непрестано шири, па је и потрошача више.„Војска“ од 80 стругара, глодача, бушача, металоглодача, машинбравара, бравара, лимара, заваривача,
машинских техничара и инжењера запослених у Погону машинског одржавања успева да обезбеди
подршку стабилном функционисању целокупног система Београдског водовода и канализације током
целе године. Они су заслужни за поуздан рад 5 производних погона, 138 бунара на изворишту, по 30
црпних станица и резервоара у дистрибутивном систему и 43 канализационе црпне станице
Група запослених у Погону одржавања аутоматике и електро опремеЕКОЛОГИЈА
У
периоду од 09.09.2013.до 16.11.2013. године учествовала сам на семинару „Sewerage Technol-ogy for Wastewater Control and Urban Drainage”, који је Јапанска агенција за међународну сарадњу у склопу техничке помоћи Владе Јапана организовала у граду Осака у Јапану. Овај семинар намењен је усавршавању инжењера запослених у организацијама које се баве проблематиком отпадних вода у земљама у развоју. Посебан нагласак стављен је на постројења за третман отпадних вода и третман и одлагање муља. Учесници семинара су били и представници још 11 земаља у развоју, који су такође износили своје актуелне проблеме, што је допринело бољем упознавању савремене проблематике отпадних вода. На овом семинару планирано је да се учесници, кроз широк спектар предавања, вежби и теренских посета, на темама технологије пречишћавања отпадних вода, управљање процесом рада и одржавање постројења за пречишћавање отпадних вода, одлагање муља, као и контрола атмосферских вода, усаврше за рад и да своје знање имплеметирају у својим земљама. Домаћини су током трајања семинара, а на основу свог дугогодишњег искуства, као високо развијена земља која је светски лидер у технолошком напретку, полазницима семинара детаљно приказали најбоље доступне технике, специфична решења, искуства из прошлости и што је једнако важно, проблеме и грешке са којима су се суочавали.
Драгоцена искуства са терена
Град Осака има богато искуство у одвођењу и пречишћавању отпадних вода, третману муља и контроли атмосферских вода, па смо били у могућности да у самој Осаки, као и оближњим градовима видимо постројења различитих капацитета и различитих примењених технологија пречишћавања. Издвојила бих „Tsumori WWTP”, прво постројење у Осаки, пуштено у рад још 1940. године. Фасцинантна је чињеница да се са овог постројења муљ транспортује цевоводима на централно постројење за третман муља. Имали смоМарија Михајловић, шефица Службе екологије, контроле и заштите имала је ове јесени ретку прилику
да проведе два месеца у Јапану, где је учествовала на семинару посвећеном усавршавању у области
пречишћавања отпадних вода. Поред опширног службеног извештаја, који је по повратку из Јапана
поднела пословодству, Марија је била љубазна да на овај начин неке од многих имресија из Јапана подели
са већим бројем колега
Сa семинара у Јапану
прилике да видимо и овај центар, у коме се по најсаваременијем технолошком процесу дневно третира око 70 тона муља са 8 постројења за пречишћавање отпадних вода. Одликује га и посебан дизајн, јер по спољашњем изгледу, пре личи на Дизниленд. Посетили смо и Озу ретензију (Ozu Stormwater Reservoir), која je изграђена у циљу заштите од поплава приликом велике количине падавина. Сходно учесталости тајфуна у Јапану, јапански градови имају високо развијен систем заштите од поплава. Оно што је специфично за Озу ретензију је то што она предстаља савршен пример правилног искориштавања простора и ресурса. Смештена испод спортског терена на стадиону за бејзбол, Озу ретензија се састоји од два резервоара капацитета од по 7000 m3 и једног резервоара капацитета 1000 m3. Након престанка падавина, вода из већег резервоара се путем цевовода транспортује на пречишћавање на оближње постројење, док се вода из мањег резервоара дезинфикује на самој локацији и користи за наводњавање траве на спортском терену и употребљава у водокотлићима тоалета.Народ вредан дивљења
Током боравка у Јапану, поред предвиђеног програма усавршавања у наведеној стручној области, имала сам задовољство да се осведочим о радним навикама, посвећености, усмерености и радној етици својих домаћина. Изузетан и висок ниво професионализма као и прврженост послу била је присутна на сваком кораку, почев од наших координатора (представници JICA), преко имплементационог партнера (представници UITec-a), до свих предавача који су се свесрдно трудили да нам приближе области предавања. Поред густих радних дана, који су месецима раније детаљно испанирани, домаћини су нам омогућили и да извесно време проведемо са јапанском породицом, да посетимо локални универзитет и основну школу и на тај начин се упознамо са свакодневним животом у Јапану. Поред присуствовања предавањима и усавршавању из задатих области, сваки полазник је имао обавезу да на основу знања и искуства стеченог током семинара, изради акциони план као меру побољшања рада у области којом се бави у својој земљи. При овоме нам је помагало стручно особље и руководиоци семинара, у циљу добијања технички изводљивог акционог плана, који сам и презентовала 13.11.2013. године пред организационим одбором семинара. Такође, најбитнији део семинара представља усавршавање знања и стицање искустава која се могу искористити за одабир технологије, управљање процесом рада и одржавање постројења за пречишћавање отпадних вода.На висини задатка
Р
уководилац Сектора Електромашинских постројења Канализационог система Саша Радојичић о људима из Погона за превентивно и редовно одржавање каже: „Сјајни су људи и изврсни мајстори, који за релативно мале зараде Предузећу решавају огромне проблеме и остварују милионске уштеде“. Саша још додаје да са мајсторима из овог погона нема преговарања, јер они „не тврде пазар“ и не бирају послове. Када кажу да нешто не може, онда то сигурно није могуће, а када се лате посла обаве га беспрекорно у најкраћем могућем року. А није им лако. Немају ни своје седиште, већ у својству подстанара користе просторије Црпне станице „Газела“, одакле после кратке јутарње смотре по екипама крећу на терен широм града. Иако њих двадесетдвојица бројчано чине четвртину целог Сектора, у питању је привид, јер је у овом Сектору посла све више а људи све мање. Као што се на графикону види, на почетку овог миленијума 154 запослених „покривало“ је 29 канализационих црпних станица, а крајем 2013. број станица попео се на 43, док је људство скоро „преполовљено“ на 84. Објекти које одржавају све су старији, а годинама уназад није било занављања, осим што је изграђено неколико нових, мањих постројења на ободима града, што им је додатно умножило обавезе. Упркос томе, као и недостатку опреме, алата и возила, они су свој делокруг посла проширили и на потисне цевоводе, а крајем октобра остварили су у Сурчину прави подухват. У простору не већем од 6 квадрата, све време на пењалицама, заменили су деоницу потисног цевовода од 300 mm дуж 22 m високог торња за фекалне воде. Овај торањ изграђен је седамдесетих година, са задатком да отпадне воде из КЦС „Аеродром“ слободним падом евакуише у мрежу. У исто време положен је и потисни цевовод за будућу црпну станицу у насељу Сурчин. Како је ова станица каснила деценијама, и изграђена је тек недавно, испоставило се да је неопходно заменити поменуту деоницу потисног цевовода, јер је временом дотрајала. На врх торња први се попео и последњи са њега сишао шеф Погона Раде Радосављевић, који истиче да им је недостатак људи кључни проблем. „Већина људи у Погону ради дуже од 20 година, што је с једне стране добро, зато што је за овај посао искуство драгоцено, међутим обим посла и услови рада захтевају подмладак“, наглашава Раде и додаје да им највише недостају кадрови електро струке.ГРАД ОСАКА
•Број становника 2 670 701
(подаци из марта 2012)
•Проценат становника
прикључен на канализациону
мрежу 99,9%
•Укупна дужина канализационе
мреже 4887 km
•Број црпних станица 58
•Број постројења за
пречишћавање отпадних вода 12
•Укупан капацитет постројења за
пречишћавање отпадних вода
2 844 000 m
3/ dan
•Укупна запремина муљног
колача 1 100 t/dan
0 20 40 60 80 100 120 140 160 2000. 2001. 2002 . 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 29 29 31 34 35 35 36 36 36 36 38 39 40 43 KCS 154 150 154 146 130 130 115 107 107 106 96 89 91 82 84 М.МихајловићУ Погону за превентивно и редовно одржавање канализационих
црпних станица све је мање људи, а све више посла.
Постројење за третман муља у Осаки Пред излазак на терен, једног зимског јутра испред „Газеле“ТРАНСПОРТ И МЕХАНИЗАЦИЈА
У СЛИЦИ И РЕЧИ
свим врeмeнским услoвимa. Крајњи корисник преко Интернет портала, или преко посебне апликације инсталиране на његовом рачунару, има могућност да уживо прати возила, анализира њихово кретање и генерише извештаје о позицији и употреби возила. Предузећа која користе услугу праћења возила остварују значајно смањење оперативних трошкова, а повећавају ефикасност и безбедност пословања. Систем подразумева праћење кретања возила и возача 24 сата дневно, а постоје и бројне могућности за рационалну употребу возила. На овај начин може да се пратити рад возача и возила, техничка исправност возила и његово редовно и правовремено сервисирање, вођење пратеће документације и евиденције, котрола брзина којом се возила крећу, потрошња горива и још много тога, у зависности које параметре желимо да пратимо и анализирамо: „Систем џи-пи-ес представља релативно јефтино решење за повећање ефикасности рада, безбедности саобраћаја и поузданости, а са друге стране смањује трошкове кроз експлоатацију возила и кроз смањење броја и последица саобраћајних незгода. Наше Предузеће је препознало важност употребе џи-пи-ес уређаја и зато се приступило процедури њихове набавке и уградње у сва службена возила, а реализација овог посла очекује се током 2014. године“, каже Зоран Јончић, шеф Службе контроле безбедности саобраћаја: „Системом праћења возила Београдског водовода и канализације биће обухваћена грађевинска механизација, возила тешког транспорта, специјална, путничка и возила лаког транспорта, што је укупно између 450 и 500 возила.“Неке од могућности система за праћење возила коришћењем џи-пи-ес система
су: праћење позиције возила путем џи-пи-ес сателитске мреже, брзина и правац
кретања возила у сваком тренутку и реалном времену, прекорачење брзине,
трајање вожње и пређени пут (km), детекција рада пумпе на специјалним
возилима, мерење нивоа горива, аутоматско контролисање поштовања
дефинисаних правила употребе возила и извештавање чим се прекршај догоди
ес-ем-есом или слањем и-мејл поруке
МОГУЋНОСТИ
•Оптимизација реда вожње и маршрута кретања возила;
•Уштеда горива услед могућности планирања маршрута, уочавања
непредвиђеног коришћења возила и скретања са маршруте или услед
могућности уочавања нагле промене нивоа горива у резервоару;
•Брже реговање на изненадне ситуације (застоји у саобраћају, кварови возила
и сл.) и изненадне захтеве корисника (моментално лоцирање најближег
слободног возила);
•Повећање безбедности возача, возила и робе, контролом прекорачења
брзине и активирањем аларма у случају нежељених догађаја;
•Уштеда на трошковима одржавања возила правовременим обавештењима
о потребном сервису.
ПРЕДНОСТИ
Праћење службених возила
К
ошаркашка екипа нашег предузећа први пут је оформљена 1996. године за учешће запослених на Београдским спортским играма комуналаца. Кошаркаши су се поново окупили 2004. године и од тада екипа остварује одличне резултате. Водоводски кошаркаши 2014. са поносом дочекују јубилеј – 10 успешних година проведених у заједничком раду, спортским активностима и дружењу. Ова екипа се такмичи и у кошарци са пет играча и у баскету са три играча на једном кошу. Од 2007. до 2013. године на радничким спортским играма комуналаца наши кошаркаши освајају стално прво место у кошарци, а у баскету су били такође први, осим 2012. године. Били су најбољи и у Соко Бањи 2009. године, а прво место освајали су и на турнирима у Београду. Од 2005. године освајали су 5 турнирa у баскету на играма у Грчкој. Kада нису били први освајали су одлична друга места. Поред учешћа на многобројним домаћим и међунардним кошаркашким турнирима и пуно освојених пехара и признања, кошаркашка секција је изнад свега поносна на освајање Бизнис лиге Београда у сезони 2009 - 2010. године. Након две године паузе у овој лиги, наши кошаркаши у сезони 2013 – 2014. наступају у пословној кошаркашкој лиги ПРО 22. Чланови екипе су: Дарко Воштић, Михајло Наранчић, Славиша Радосављевић, Петар Шибул, Владимир Рајковић, Александар Стаменић, Душан Тојага, Милорад Савковић, Милан Мићић, Војислав Капор, Милан Живанчевић, Слободан Божовић и Ненад Радојичић.Г
лoбaлни пoзициoни систeм („GPS“)трeнутнo је jeдини пoтпунo
функциoнaлaн глoбaлни сaтeлитски нaвигaциoни систeм, који сe сaстojи oд 24 сaтeлитa рaспoрeђeних у oрбити Зeмљe, који шaљу рaдиo сигнaле. Џи-пи-ес приjeмници нa oснoву oвих рaдиo сигнaлa мoгу дa oдрeдe свojу тaчну пoзициjу - нaдмoрску висину, гeoгрaфску ширину и гeoгрaфску дужину - нa билo кoм мeсту нa плaнeти дaњу и нoћу, при
