Novosti juga
септембар - октобар 2017 бесплатан примерак
број 52-53
РАЖАЊ – Јабуке за Европу
АЛЕКСИНАЦ – Пекарски дани
СОКОБАЊА – Туристички цвет
ПУКОВАЦ – Нова тржница
Интервју:
Милија Милетић,
народни посланик
септембар - октобар 2017 Сокобања
„Изађи ми на теглу” пун погодак! Сокобања први пут домаћин
* Општина Сокобања добитник пла- кете за организовање финалног так- мичења
Првог дана, 13. октобра, на локалном такмичењу учествовало је седам екипа, које је оцењивао стручни жири у коме су били: Горан Милисављевић и Звонко Милетић, обојица професионални кува- ри, Тијана Богојевић, професорка у со- кобањској Средњој школи „Бранислав Нушић” и Никола Јанковић, технолог и инжењер развоја у компанији „Фуд- ленд”.
Према оцени жирија, у веома оштрој конкуренцији, победила је екипа Пољо- привредног газдинства „Борис” из Со- кобање, а њен капитен, Борис Мили- војевић, понео је ласкаву титулу краља ајвара. Победници су награђени шпоре- том „смедеревац” и директним пласма- ном у финале. Друго место припало је екипи „Неимари”, а треће такмичарима који су наступили под називом „Златне руке”.
Сутрадан, дакле 14. октобра, на главној бањској променади одржано је репу- бличко финале такмичења „Изађи ми на теглу”. Варјаче је укрстило тридесет екипа из свих крајева Србије. Органи- затори и домаћини обезбедили су све неопходне услове за такмичење: свака екипа је имала наткривени штанд, сто- лове и столице, пећ за печење паприке и припрему ајвара, дрва, тегле, свежу па- прику, со, уље и шећер. Уз пригодан кул- турно-забавни програм и такмичење у бацању фризбија у буре, надметање је потрајало до раних вечерњих сати.
Прво место стручни жири је доделио екипи „Фрау Габријела” из села Велебит у општини Кањижа док је капитен ове екипе, Бисерка Чобанов, проглашена краљицом ајвара четврте сезоне карава- на „Изађи ми на теглу”. Првопласирана екипа награђена је шпоретом „смедере- вац”, поклон картицом са 25.000 дина- ра и могућношћу да се по њиховом ре- цепту и са њиховим именом припреми
ограничена серија ајвара под брендом
„Бакина тајна”. На друго место пласи- рали су се „Гимназијалци”, екипа која је представљала Град Лесковац, а треће место освојила је екипа „Срцуленца” из Владичиног Хана.
Додељене су и посебне награде за најк- реативнију екипу у финалу, за најбољу атмосферу у такмичаској екипи, као и за најкреативнији назив. За организо- вање финалног такмичења награђена је општина Сокобања. Плакету је примио Љубинко Миленковић, директор Орга- низације за туризам и културу.
‒ Све је протекло како треба и верујем да су задовољни и учесници и посети- оци. Надам се да ћемо се и наредне го- дине видети, ако не на финалном, онда на локалном такмичењу. И мештани и посетиоци Сокобање се слажу да је ор- ганизовање ове манифестације био пун погодак ‒ закључио је Миленковић.
Срђан Илић
Алексинац септембар - октобар 2017
Славски колач као уметничко дело Дванаести „Пекарски дани”
Novosti juga
Директор и главни уредник:
Нинослав Миљковић
Редакција: Јелена Радовановић, Адриана Бранковић, Данијела Ђорђевић, Марко Радић, Милан Влајић, Срђан Илић (Алексинац и Ражањ); Дејан Динић, Јелена Козомара (Дољевац);
Адреса редакције: Саве Ковачевића 13 18213 Гредетин
Тел. 063/133-72-00; 060/380-83-44;
018/808-344
E-mail: [email protected] Графичка припрема: Мирко Владисављевић
Издавач: „Агро-пресс“ д.о.о.-Гредетин Медијски садржаји објављени из општине Алексинац
суфинансирани су преко Пројекта: „Новости у Алексинцу“.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
На насловној страни: Наташа Илић, манекенка УГ „Радиност“.
Медијски садржаји објављени из општине Ражањ суфинансирани су преко Пројекта: „Новости у Ражњу“.
Медијски садржаји објављени из општине Сокобања суфинансирани су преко Пројекта: „Новости у Сокобањи“.
Сечењем и освећењем славског колача и уручивањем награда и признања, 27.
октобра је завршена тродневна међу- народна манифестација „Пекарски дани”.
‒ Такмичарска изложба за најлепши славски колач, као централни догађај манифестације, привукла је велики број такмичара. Било их је више од 130 из двадесетак градова Србије, а изложбени експонати су права умет- ничка дела тако да је утисак изузетан ‒ рекао је Саша Станојевић, председник Организационог одбора „Пекарских дана”.
Награду за најбољи аранжман струч- ни жири је доделио Габријели Ра- дивојевић из Вучја, испред Драгице Марковић из Свриљига на другом и Ане Цветановић из Алексинца која је освојила треће место.
У категорији ученика средњих школа најлепши славски колач направио је Стефан Андрејић (Технолошка школа, Параћин), други је Михајло Јовановић (Хемијско-прехрамбена школа, Ниш), док се на треће место пласирала уче- ница Пољопривредне школе „Шу- матовац” Јована Величковић која је освојила и награду публике.
Међу основцима без премца је била Петра Митић (ОШ „Вук Караџић”
Житковац), на друго место пласирала се Јана Ристић (ОШ „Љупче Николић”
Алексинац), а на треће Жељана Радо- сављевић (ОШ „Аца Синадиновић”
Лоћика).
Када је реч о категорији грађана, прво
и треће место освојиле су Алексин- чанке Србијанка Голубовић и Зорица Миленковић, док је друга позиција припала Мирјани Гарић из Лапова.
Програм тродневне манифестације обогаћен је и образовним, култур- ним и забавним садржајима – пред- стављањем пекара и пекарских про- извода, предавањима, радионицама и изложбама. У оквиру изложбе „Сав- ремено и традиционално пекарство”
своје вештине у припремању хлеба, сланих и слатких пецива и колача, по- казали су ученици основних школа са територије алексиначке општине, а свој допринос дали су и Дечја установа
„Лане”, као и редовни гости манифе- стације, средње школе из Словеније, Хрватске и Бугарске. На свечаном от- варању изведен је и богат културно-у- метнички програм у коме су, осим ученика школе организатора, учество- вали и чланови Мешовитог хора „Шу-
матовац”. Приређена је и модна ревија под називом „Један школски дан”, на којој су ученици представили моделе од рециклиране одеће, а на завршној свечаности посебну пажњу привукла је модна ревија у организацији УГ „Ра- диност”. На крају свечаног отварања ансамбл Градског позоришта „Театар 91” одиграо је представу „Звездана прашина”.
Ове године у склопу „Пекарских дана”
одржана су и стручна предавања на којима су као предавачи учествовали професори из Пољопривредне школе струковних студија из Прокупља, док- тори пољопривредних наука, доктори хумане медицине, као и представници привредног сектора који су успешни у својој делатности.
Под покровитељством Скупштине општине, „Пекарске дане”, 12. пут за- редом, организовала је Пољопривред- на школа „Шуматовац” из Алексинца.
септембар - октобар 2017 Алексинац
Радови од темеља
Комплетна реконструкција породилишта
Средином августа месеца званично су почели радови на свеобухватној ре- конструкцији породилишта у Општој болници у Алексинцу који се финан- сирају средствима Фондације „Дра- гица Николић”. Већ почетком зиме, када сви радови буду завршени, ово одељење имаће 13 постеља, порођајну салу са два кревета, салу за изолацију беба са инкубатором, као и остале по- требне просторије. За сада радови теку планираном динамиком, а недавно су у Алексинцу боравили и представни- ци Министарства здравља и донатора, који су обишли извођаче радова.
Проф. др Берислав Векић, државни секретар у Министарству здравља Републике Србије, захваливши се Фондацији „Драгица Николић” што је препознала значај реновирања овог породилишта, напоменуо је да је оно у садашњој згради старој 41 годину, те да у том периоду није било значајнијег реновирања тих просторија.
– У овом породилишту годишње се порађало 350 трудница. Надамо се да ће у будућности овде бити и преко 600 порођаја и да ће овај град заживе- ти пуним младим срцем – поручио је након обиласка просторија проф. др Векић.
За ову инвестицију, тачније за грађе- винске и остале радове, израду пројек- та, надзор и одређену опрему, Фонда- ција „Драгица Николић” издвојила је око 41 милион динара. Председница Управног одбора фондације Драгица
Николић, приликом посете алекси- начкој болници, рекла је да су, после
реконструкције и изградње одређених школских објеката, поново на ред до- шла породилишта.
Само хитни случајеви
До завршетка радова на уређењу породилишта место рођења бебама из Алексинца биће Ниш, али су за хитне случајеве створени услови за обављање порођаја и у Алексинцу.
‒ Имамо 24 сата организовану служ- бу, дежурног гинеколога, акушерске сестре за све што буде потребно. Ми порођај можемо да завршимо овде у случају хитности, што се десило у неколико наврата од када су крену- ли радови, тако да се може сматрати да су породиље потпуно безбедне.
Да бисмо избегли било какав ризик, ми сваку трудницу коју можемо, на време шаљемо у Ниш – каже др Горан Видић, директор болнице у Алексинцу.
Иако се показало да су алексиначки медицински радници спремни да укажу адекватну помоћ породиља- ма, пошто су порађаји обављени без икаквих компликација, др Ви- дић апелује да труднице не чекају последњи моменат и да се на време јаве лекару како би биле послате у Клинички центар Ниш. О овим оте- жаним условима рада обавештени су и локални домови здравља.
– Ове године то је породилиште у Алексинцу које се простире на око 300 квадратних метара. Овога пута порушили смо све до краја и кренули испочетка, дакле радиће се комплетна реконструкција. Ми смо одвојили од- ређена средства, али није искључено да се у међувремену појави неки нови проблем који ће захтевати увећање износа. Али то је на срећу свих нас, да ова фондација може да уради тако нешто у свим градовима где смо се на- шли – рекла је Николићева.
По речима Горана Видића, директора алексиначке болнице, овом инвести- цијом питање породилишта биће ре- шено у наредних двадесетак година, а очекује се да оно буде једно од најсав- ременијих у Србији.
‒ Све се ради од темеља и било је теш- ко да се створе сви услови, да се изра- ди пројекат и крене са реализацијом, али на крају ћемо добити једно потпу- но ново породилиште – истакао је др Видић.
Вест о реконструкцији овог одељења значајна је како за становнике алек- синачке општине која обухвата 72 насеља, тако и за грађане суседних Сокобање и Ражња. Представник ми- нистарства др Векић изразио је наду да ће стварање бољих услова за младе мајке и новорођене бебе допринети да се жене више не порађају између 30.
и 39. године живота, већ да се врати- мо на статистику од пре десет година када су мајке своје потомке добија- ле између 20. и 29. године. Колико је значајно улагати у наша породилишта како бисмо зауставили демографску катастрофу, државни секретар Векић је поткрепио и са неколико података.
– Стопа наталитета у Србији из године у годину пада. Годишње на 100 хиља- да становника на свет дођe 9,5 нових живота, али у истом периоду умрe 14 житеља. То значи да Србија сваке го- дине остане без 35.000 живота и када се дода још 15 хиљада људи који због миграције напусте земљу, онда смо си- ромашнији за око 50.000 становника – каже овај познати хирург.
Подаци које је изнео кажу да у Ср- бији годишње има преко 64 хиљада порођаја, али и преко 100 хиљада умр- лих.
Алексинац септембар - октобар 2017
Повез као симбол разумевања Дан Белог штапа уз подршку локалних руководилаца
Проблеме других најбоље можемо разумети онда када их и сами искусимо. Вођени том мишљу представни- ци политичког, јавног и културног живота Алексинца, на Светски дан слепих и слабовидих, прошетали су пе- шачком градском зоном са белим повезима преко очију, пружајући на тај начин подршку овом, неретко, дискри- мисаном делу популације.
‒ Ти људи не смеју бити дискриминисани, већ им мора- мо омогућити и бесплатна места за паркирање, бољи и бржи третман у банкама и поштама и слично. Ми смо се бар на кратко, неких 500 или 600 метара, поистоветили са њима тако што смо са повезом на очима и уз помоћ белог штапа прошетали улицама града и на тај начин им и симболично пружили подршку, уз обећање да њихове потребе неће бити заборављене када овај дан прође – рекао је Драган Јовановић, начелник Одељења за општу управу и друштвене делатности и додао да је циљ овак- вих манифестација да се укаже на проблеме и потребе особа са инвалидитетом, те да они постану видљивији осталом делу заједнице.
По речима Слађана Миловановића, председника Међу-
општинске организације слепих и слабовидих, ово је први корак ка разумевању и превладавању препрека у комуникацији двеју страна. Он је изразио захвалност због подршке великог броја грађана који су учесвовали у акцији, додајући да популација слепих и слабовидих није мала и да на националном нивоу њу чини чак 12.000 људи.
Своју подршку слепим и слабовидим грађанима општи- не Алексинац пружио је и народни посланик Далибор Радичевић, који је напоменуо да ће се држава убудуће трудити да кроз законе и уредбе омогући бољи живот и пружи помоћ свима онима којима је неопходна.
Шетњи у Алексинцу присуствовали су и представници организација слепих и слабовидих особа из других гра- дова Србије, као и представници локалне самоуправе и јавних предузећа и установа, а акцију су помогли Центар за културу и уметност, ОТИС (Општинска организација за туризам и спорт) и Јавна библиотека „Вук Караџић”.
Светски дан слепих и слабовидих особа Уједињене на- ције установиле су 1992. године и од тада се обележава сваког 15. октобра.
Јесењи ликовни салон
Почетком новембра у Арт галерији Центра за културу и уметност отворен је 35. Јесењи ликовни салон, а по- сетиоци ће до 20. новембра моћи да погледају 30 радо- ва уметника са ових простора. Дела која су изложена на овогодишњем салону припадају различитим стиловима, тематици, техници, форматима али, иако се ради о ства- раоцима различитих генерација и сензибилитета, при- метан је утицај старијих колега на млађе, посебно оних који су се поред уметничког бавили и педагошким ра- дом, попут Павла Насковића, Владимира Јанковића или Велибора Ђорђевића Бибе, истакао је отварајући излож- бу стручни сарадник у Центру за културу и уметност Иван Матејевић.
Јесењи ликовни салон организује Удружење ликовних уметника Алексинац, а ове године своје слике могли су да излажу и они који нису чланови удружења. Селекцију
приспелих радова вршио је уметнички савет који су чи- нили Александар Лазаревић, Владимир Јанковић и Хаџи Миодраг Миладиновић.
септембар - октобар 2017 Ражањ
Добри кадрови штеде новац Добрица Стојковић, председник општине
Мала предузећа
Осврћући се на све веће миграције становништва ка већим градовима или иностранству, као и готово преполовљен број првака у односу на раније године и деценије, наш са- говорник каже да се локална самоуправа труди да створи позитивну климу и понуди решења која би људе приволела да остану у својим срединама. Велике фирме су прошлост, поготову у малим општинама попут Ражња, а посао и бу- дућност треба тражити у занатима, малим фирмама и по- родичном бизнису, сматра он.
‒ Посебан ресурс, који је највећи у овој средини, а и ре- сурс је читаве Србије, јесте пољопривреда. Ми се трудимо да наше пољопривредне произвођаче преоријентишемо ка воћарству. Сматрамо да су климатски услови изузетно до- бри за производњу јагодичастог воћа и правилном страте- гијом продаје и пласмана, а пре свега начином продаје ових производа, пољопривредни произвођачи могу остварити пристојну зараду – објашњава Стојковић.
Као председника општине, увек ме радује када пред своје грађане могу да изађем са конкретним позитив- ним резултатима рада читаве локалне самоуправе у претходном периоду – од Општинске управе до јавних предузећа и установа, рекао је први човек Ражња До- брица Стојковић на обележавању Дана општине. Он је нагласио да овакви резултати не би били могући да није било адекватне селекције кадрова и да се на кључним местима нису нашли људи са правим референцама, ис- куством, али и жељом да из дана у дан напредују и усав- ршавају се.
‒ Веома је важно да на виталним и кључним функцијама имате праве и способне људе, и верујте ми, тим младих стручњака који успешно пише пројекте више вреди од сувога злата. Управо на тај начин ми штедимо новац у буџету којим бисмо за исте потребе овако или онако морали неког да ангажујемо. Када је сарадња оних који
брину о свеукупној организацији добра, нема разлога да не буде успеха. Ми се већ годинама трудимо да створи- мо бољи амбијент и боље услове за наше људе, да остану овде да живе, да имају своју породицу, да се запосле и да овде граде своју будућност – нагласио је председник.
Стојковић је истакао да и сарадња јавних предузећа и установа са локалном самоуправом мора бити добра, јер су сви они ангажовани на истом задатку, а то је добро- бит грађана општине Ражањ.
‒ Ево вам и пример - Јавно предузеће за путеве Ражањ, које је у 2006. години доживело трансформацију, обавља поверене послове одлуком СО Ражањ. Склопили смо уговор и верујте ми да не постоји предузеће, не само овде у окружењу, већ и у читавој Србији, а можда и шире, које би то боље радило од њих. Знате због чега? Због тога што су то људи који дуго раде на тим пословима, због тога што су технички прилично добро опремљени и због тога што су из ове средине, па раде за своју заједницу, за своју децу и за своју општину – објашњава први човек Ражња и додаје да захваљујући оваквој сарадњи општина на го- дишњем нивоу штеди између 35 и 40 милиона динара и тај новац даље улаже у капиталне инвестиције и пројек- те. Уметност је у доба кризе уштедети новац у буџету, пору- чује Стојковић и подвлачи да се приходовна страна из године у годину увећава, а расходна умањује.
‒ Ми никоме ништа не дугујемо. Вероватно би сада из свега овога проистекло да кажемо колико имамо пара.
Ја то нећу рећи у цифрама, али ћу рећи да у наредних шест месеци општина може потпуно нормално да функ- ционише, а да на приходовној страни нема ниједан ди- нар. Кад погледамо све ово, стиче се утисак да немамо проблеме и да беспрекорно функционишемо. Имамо их, наравно, али бих пре рекао да су то бриге него прави проблеми – закључио је он.
Адријана Бранковић
Ражањ септембар - октобар 2017
Награђени
На овогодишњем Дану општине Ражањ признања су додељена Регионалном центру Министарства одбра- не Ниш и Центру Министарства одбране Алексинац за стручну помоћ у планирању припрема за одбрану, као и Институту за воћарство Чачак и Карате клубу
„Младост” из Ражња.
Захвалница је додељена Агенцији за телевизијску про- дукцију „South Side” из Ниша, односно аутору емисије
„Наша села” Драгославу Недељковићу, а новчане на- граде отишле су у руке Милице Војиновић, Јована Ђукића, Марије Нововић и Марије Гогић, који су на окружним и републичким такмичењима остварили запажене резултате. Новчана награда додељена је и Драгану Имакравићу из Ражња, који је до сада крв дао 82 пута.
Мала средина са јаким институцијама Обележен Дан општине
Дан општине Ражањ, 13. октобар, и ове године обеле- жен је свечаном академијом и уручивањем признања и захвалница установама и појединцима који су у проте- клом периоду репрезентовали ову општину ван њених граница или својим радом допринели бољитку грађа- на. Први човек Ражња Добрица Стојковић, сумирајући резултате од једне до друге годишњице, истакао је као врло битну сарадњу свих институција које послују у овој општини. Он је додао и да правилан избор кадрова за кључна радна места доноси бољитак локалној само- управи јер се посао обавља брже, лакше и уз значајну уштеду средстава.
У име награђених гостољубивим домаћинима захвалио се пуковник Ненад Марковић из Регионалног центра Министарства одбране Ниш, који је напоменуо добру организованост ражањске локалне самоуправе и зна- чај који планирање и припрема докумената за одбрану имају за безбедност свих грађана.
‒ Овде, где вековима нисте сигурни да ли је време предратно или послератно, тешко је градити инсти- туције. Радује ме и поносом испуњава чињеница да је општина Ражањ, мала општина у средишту Републике Србије, успела да од себе направи институцију. Оно што ме посебно радује је то што је општина препознала своје задатке и обавезе и успешно донела стратешки доку- мент, План одбране општине, који је од изузетног зна- чаја најпре за њене грађане, а затим и за саму Републику Србију – нагласио је у свом излагању Марковић.
Новинар Драгољуб Недељковић рекао је да је добијена награда изузетно значајна за „South Side” продукцију јер представља признање за предан рад и промовисање жи- вота на селу. Награда је само резултат изузетно успешне сарадње општине Ражањ и наше продукције, посебно када је у питању информисање о пољопривреди, навео
је он.
‒ Задовољство је велико јер је ова награда највеће при- знање у току десетогодишњег постојања емисије ‘Наша села’, која се бави питањима развоја пољопривреде и села у југоисточној Србији. Са општинама из овог краја, овог дела Србије, са општинама Ражањ, Алексинац, Соко-
бања, сарађујемо одлично. Надам се да ћемо у будућно- сти много више урадити на развоју села и пољопривре- де, не само у овој општини, већ и у целој југоисточној Србији, па и шире – поручио је Недељковић.
Испред цркве присутне је поздравио намесник ражањ- ски, протојереј Владица Столић, који се у дану у ком се обележавала и годишњица ослобођења Ражња у Другом светском рату, осврнуо на значај и тријумф слободе над поробљивачима и грехом.
септембар - октобар 2017 Алексинац
Сећање на страдале Годишњицe ослобођења Алексинца
Опелом страдалим ратницима у рато- вима 1912-1918. и полагањем венаца на споменик у порти цркве Светог Николе и спомен костурницу испред Основне школе „Љупче Николић”, 13. октобра у Алексинцу су обележене годишњице ослобођења града у Првом и Другом светском рату. Пошту погинулима ода- ли су представници локалне самоупра- ве, Уније бораца, резервних војних ста- решина, пензионера, као и политичких партија (СНС, ПУПС И ПС).
У историји је остало забележено да је 1918. године савезничка војска, која се
после пробоја Солунског фронта вра- тила у Србију, 12. октобра ослободи- ла Ниш, а да је део снага 14. октобра, преко Суповца и Пруговца кренуо ка данашњој територији општине Алекси- нац. Према записима Врховне команде, претходница Коњичке дивизије ушла је у Алексинац 15. октобра у 9 часова.
Говорећи испред спомен костурнице, секретар Уније бораца Алексинца Мића Милојевић, подсетио је присутне на 13.
октобар 1944. године када је Алексинац ослобођен од окупатора и истакао да је антифашизам у темељу нашег народа, у
темељу Европске уније и да је антифа- шизам залог за будућност.
У оба светска рата град је претрпео ве- лику материјалну штету, али и велике губитке у људству. До 2003. године 13.
октобар прослављан је као Дан општине Алексинац, када је донета одлука о про- мени датума и од тада се Дан општине прославља 5. јуна, у знак сећања на 1833.
годину. Тада су Алексинац и околина званично прикључени Кнежевини Ср- бији, пошто је кнез Милош Обреновић донео указ о припајању шест нахија, међу којима је био и Алексинац.
Гвоздени мачеви из моравске долине Изашао нови „Караџић”
У издању Завичајног музеја из Алексинца изашао је осми број годишњака „Караџић” који наставља традицију истоименог месечника за српски народни живот, обичаје и предање који је, крајем 19. века, покренуо тада млади професор алексиначке Учитељске школе Тихомир Ђорђевић.
На око 230 страна, нови „Караџић” доноси 13 текстова из об- ласти историје, археологије и етнологије.
Часопис отвара текст „Два гвоздена мача из долине Јужне Мо- раве”, заједнички рад двојице истакнутих археолога, Петра Милојевића из Сокобање и доктора Војислава Филиповића са Археолошког института у Београду. Реч је о солидно очу- ваним примерцима гвоздених двосеклих мачева. Први мач, који краси збирку алексиначког музеја, пронађен је приликом вађења шљунка са обала Јужне Мораве и потиче с краја IV и почетка III века пре н.е. Други, касноантички мач, представља солидно очувану римску спату и пронађен је на њиви у бли- зини Дражевца.
– И овај број показује да се ‘Караџић’ никада није концентри- сао само на Алексинац, него и на ближу околину, тако да је и сокобањска област у жижи нашег интересовања – каже дирек- тор Завичајног музеја Александар Никезић и наводи тексто- ве Душана Рашковића који је истраживао низијска античка
насеља и висинска рановизантијска налазишта у окружењу Алексинца и Сокобање као и рад Николе Тошића Малеше- вића који је писао о Сокобањи и сокобањској области у вели- кој Источној кризи од 1875. до 1879. године.
У сталној рубрици алексиначког годишњака о знаменитим личностима из Алексинца, овог пута нашло се место за Саву А. Димитријевића, учитеља и једног од оснивача Земљорад- ничке кредитне задруге у Липовцу. Осми број „Караџића” до- носи и текстове Даре Милојковић, Зорана Стевановића, Свет- лане Ђурђевић и Милорада Јовановића.
Лидија Ракоњац, кустос Завичајног музеја, представила је из- ложбене активности музеја у 2016. тој години, а осврнула се и на научни скуп поводом 500 година од првог помена Алек- синца у писаним изворима и 140 година од Првог српско-тур- ског рата. Милош Насковић је направио осврт на 34. Јесењи ликовни салон УЛУА. У новом „Караџићу” представљене су и публикације које су издате између два броја. Реч је о књига- ма Зорана Стевановића „Српска православна црква у алекси- начком крају од 1918. до 1941. године” и Голуба Радовановића
„Спомени и успомене из Сокобање”.
Садржај новог броја „Караџића” употпуњује и репринт из- дање 11. броја из новембра 1899. године.
Дољевац септембар - октобар 2017
„Сестрићи” добили нову тржницу Реновирана позната пуковачка пијаца
Реновирана пијаца у Пуковцу, која однедавно послује на 2000 квадрата наткривеног простора са преко 200 тезги, званично је отворена крајем прве декаде ок- тобра месеца, уз присуство пред- ставника Европског прогреса, који је већим делом финансирао ову инвестицију. Иако послује још одавно, према речима над- лежних, сада је рад пијаце орга- низован по свим стандардима, а најављен је и наставак градње.
Обраћајући се присутнима на отварању, Горан Љубић, председ- ник општине Дољевац, рекао је да су створени добри услови за пла- сирање робе малих произвођача, што је значајно за становништво овог пољопривредног краја. Он је додао да се овом врстом про- изводње махом баве људи којима је, због потреба на тржишту рада, тешко да нађу друго запослење.
‒ Ово је сада прва условна пијаца у овом крају, а с обзиром на то да је завршена тек прва фаза градње, садржај ће у наредном периоду бити још богатији – рекао је Љу- бић, најављујући почетак друге фазе радова која предвиђа из- градњу локала око пијаце и додао да ће се они изнајмљивати по по- вољним условима.
Већински финансијери овог пројекта, вредног скоро 200.000 евра, су Европска Унија и Влада Швајцарске које су, преко про- грама Европски прогрес, уложи- ле око 180.000 евра, док је остатак средстава обезбедила локална са- моуправа. Иначе, овакве пројек- те Европски прогрес финанси- ра преко грантова, тако да су општини Дољевац додељена бес- платна средства из фондова Ев- ропске уније и швајцарске Владе, док је локална самоуправа сама спровела набавку и организовала
извођење радова.
Како је истакао Грем Тиндал, ме- наџер програма ЕУ прогрес, овде је тај посао одлично урађен.
‒ Ово није једини пројекат на којем смо сарађивали. Било је и других заједничких послова и могу вам рећи да се дољевачко руководство показало као јако добар партнер. Зато ћемо и на- даље наставити да сарђујемо на пројектима од економског и со- цијалног значаја. Напоменуо бих да смо до сада, поред пијаце у Пуковцу, финансирали и струч- но усавршавање и обуку радника фабрике Леони, а радили смо и на припреми техничке документа- ције за водовод и за школу, што бих нарочито истакао. Надам се да ће и у будућности бити још добрих пројекта на којима ћемо заједно радити – рекао је Тиндал.
Како је Тиндал нагласио, поред економске користи за станов- ништво Дољевца и околине, ве- ома је важно што је општина во- дила рачуна о правилима којима ће бити уређен рад пијаце што доприноси поштовању принци- па доброг управљања и повећању транспарентности у раду локалне
самоуправе.
У складу са овим принципи- ма Општинско веће је усвојило Одлуку о пијацама и Правилник о начину издавања и коришћења продајних места на пијаци, а општина је спровела и анкету о задовољству корисника пијацом у циљу побољшања рада у наред- ном периоду.
Отварању су, поред представника ЕУ прогреса и челника дољевачке локалне самоуправе, присуство- вали и гости из околних општи- на чије становништво гравитира ка овој пијаци. Пољопривредни произвођачи кажу да сада имају одличне услове за пласман робе, нове наткривене тезге, паркинг, струју, те да се надају и већој про- даји и заради.
септембар - октобар 2017 Сврљиг
Улагање у младе за опстанак села
Милија Милетић, народни посланик и лидер Уједињене сељачке странке
Добро вођеном и стабилном финансијском полити- ком, у којој се посебна пажња поклања онима који желе да остану у својим срединама, као и бројним
подстицајним мерама усмереним ка младом станов- ништву и пољопривредним произвођачима, полако враћамо поверење грађана у локалне институције и у саму власт, почиње разговор за Новости југа пред- седник Уједињене сељачке странке из Сврљига и на- родни посланик Милија Милетић.
Труди се, каже, да свој посланички статус и везе са коалиционим партнерима искористи како би у Сврљиг и овај део Србије из републичке касе, али и бројних других домаћих и иностраних фондова, дошло што више новца, као и нових инвеститора.
Посебно су видљиви резултати када је путна ин- фраструктура у питању, јер је ова општина после много година добила потпуно нови регионални пут до Старе планине. Од тога ће користи имати сви, гости којима ће путовање до ове популарне дести- нације сада бити лакше, док домаће становништво овде види шансу за развој туризма.
‒ Ми последњих дана вршимо завршне радове на новоизграђеном путу до Грбавча. То је алтернатива када се из Ниша иде према источној Србији и ду- жине је четири километра и 100 метара. Пре тога је урађен пут од 14 километара према Старој плани- ни. То је веома битан регионални пут који спаја наш Сврљиг са овом планином, направљен је по свим прописима и стандардима и може бити пандан било којој саобраћајници у Европској унији. Велики број људи сада са нишког аеродрома преко Сврљига иде на Стару планину, што отвара бројне могућности за сеоски или ловни туризам, као и за развој пољо- привреде кроз продају производа карактеристич- них за овај крај, попут белмужа, сврљишког сира, јагњетине, меда – истиче Милетић и подсећа да туристи радо обилазе и споменике културе и дру- ге природне лепоте овог краја, попут Преконошке пећине или римских ископина.
Наш саговорник напомиње да ће у 2018. години приоритет бити решавање питања водоснабдевања у општини. Пројекат за промену азбестних цеви већ постоји и на основу њега локална самоуправа ће за средства конкурисати код надлежних министарста- ва и Канцеларије за управљање јавним улагањима.
Неће бити занемарене ни остале сфере друштвеног живота, па ће тако коначно бити завршена спортска хала, али и мост преко реке Тимок.
‒ Очекујем да ћемо наредне године коначно ком-
Улагање у пољопривреду
Општина Сврљиг за развој пољопривреде из- дваја скоро 10 посто свог буџета, а помоћ пољо- привредним произвођачима стиже и преко дру- гих програма и пројеката. Тренутно је расписан конкурс Програма подршке пољопривредној производњи вредан 38 милиона динара, а за село се из буџета издвајају средства и преко других програма за рурални развој. У финансирање би, наглашава овај народни посланик, требало да се укључе сви – државе, локална самоуправа, али и дијаспора. Само јака пољопривреда, као важна привредна грана, предуслов је за развој југоисто- ка Србије – објашњава Милетић.
‒ Улажемо у развој сточарства, повртарства, ра- тарства, желимо да створимо исте услове као у Војводини, да пољопривредници могу да до- бију средства која се дају у Војводини - 20.000 за крупна грла и по 7000 за ситна грла, овце, козе.
Задругарство је, такође, велика ствар за нашу пољопривредну производњу. Залажем се за раз- вој задругарства и очекујем да ћемо следеће го- дине добити већа средства за то, јер сада за ста- ре задруге имамо по 100.000 евра. Само путем удруживања наши људи који живе на селу имају шансе да преживе ову тешку ситуацију и да се на прави начин супротставе јаким произвођачима из Европске уније.
Сврљиг септембар - октобар 2017
плетно решити проблем водо- снабдевања и да ћемо промени- ти азбестне цеви. Ставићемо у функцију још један или два ар- терска бунара, који ће помоћи да Сврљиг има довољно воде за пиће. С друге стране, завршиће- мо и спортску халу, јер смо доби- ли средства преко Канцеларије за управљање јавним улагањима.
Завршићемо и мост преко реке Тимок који је алтернатива маги- стралном путу. Мост се ради од средстава ЕУ Прогреса. Радимо на битнијим саобраћајницама, трудићемо се да пут од Сврљига према селу Бурдимо сада адапти- рамо пошто има доста ударних рупа и гледаћемо да у наредном периоду преко пројеката Ев- ропске уније обезбедимо сред- ства и да обновимо комплетну путну инфраструктуру – обећава председник УСС.
Несигурна финансијска клима, немогућност запослења у стру- ци и потрага за бољим животом, бројне младе људе наводи на ми- грације у западну Европу и дру- ге богатије земље. То је посебно уочљиво у малим, неразвијеним и руралним срединама у којима се из године у годину смањује
Сарадња са Албанијом
Милетић је као шеф делегације Народне Скупштине Републике Србије предводио наш Одбор за питања економије, трговине, технологије и животне средине на скупштини Црноморске еко- номске сарадње (ПАБСЕЦ) у Ти- рани. Без обзира на политичка неслагања и стална превирања на релацији Тирана – Приштина – Београд око једнострано при- знате независности Косова, ме- ста за овакву врсту сарадње увек има, наводи наш саговорник.
‒ Са Албанцима се поштује- мо првенствено као људи, без обзира на политику. Ми смо у оквиру те Црноморске економ- ске сарадње, то је економско-ту- ристичка сарадња, разговарали са нашим партнерима из дру- гих земаља, које су чланице ове скупштине. Могу да кажем да Србија и по питању пољопривре- де, али и привреде, иде много брже него Албанија. Они су кон- стантни што се туризма тиче, али не живе уопште много боље од нас, напротив. Мислим да смо ми испред њих бар 20 година – објашњава Милетић и додаје да ће у будућности пажња бити усмерена на извоз наших пољо- привредних производа, јер у од- ређеним областима, попут грађе- винарства, сарадња већ постоји и врло је успешна. То је логичан след догађаја након прошлого- дишњег састанка два премијера, Вучића и Раме, у Нишу и догово- ра који су тада постигнути, пору- чује он.
Милетић каже и да му је српски амбасадор у Тирани потврдио да су наши држављани у Албанији преко својих удружења веома активни и чувају своју веру и традицију иако, као национална мањина, од саме државе немају исти третман какав имају Албан- ци у Србији.
број становника, посебно мла- дих и радно способних људи.
Свима њима треба створити ус- лове да остану да живе на својим огњиштима, сматра Милетић.
‒ Трудимо се да помогнемо ула- гањем у младост кроз програм самозапошљавања, као и преко помоћи новоформираним брач- ним заједницама. Свуда у Србији, али и у региону, је слична ситуа- ција - велики број младих људи напушта своју земљу и одлази у богатије државе. Ја као посланик испред Уједињене сељачке стран- ке заговарам да се улаже у југо- исток Србије, да бисмо тим љу- дима ставили до знања да их неко поштује и уважава. Мислим да се југоисток Србије развија, ради се аутопут према Софији и Грчкој, а радиће се и према Приштини, и то је веома битно. Нишки аеро- дром је врло фреквентан и у њега су уложена велика срества. Све су то предуслови за развој овог ре- гиона – закључује наш саговор- ник и нада се да ће и будуће владе наставити да издвајају средства и да подржавају равномеран ре- гионални развој, како би и друге средине могле да се развијају и опстану.
У посети Албанији
